Dan mladosti 25. maj

predaja-stafetePriču o 25. maju – Danu mladosti počinjemo dogadjajem iz 1944.godine. Tito i Vrhovni štab boravili su u pećini iznad Drvara. Nemačke vojne snage osmislile su akciju šifrovanog naziva „Konjićev skok“, ili Desant na Drvar, kojom je trebalo uništiti partizansku vrhušku i samog Vrhovnog komandanta.

Izbor je pao na 25.maj, jer, po podacima kojima su Nemci raspolagali, toga dana je bio Titov rodjendan, pa su računali na slabiji otpor. Izvršen je sinhronizovan napad u zoru, najpre bombardovanje Drvara, pa spust padobranaca, a sa zemlje su dejstvovale oklopno-motorizovane jedinice. Presudnu ulogu u toj neravnopravnoj borbi odigrali su borci Šeste ličke divizije, koji su posle višečasovnog usiljenog marša, stigli u poslednji čas i omogućili Titu i saradnicima da se povuku na sigurno. Tako je propala nemačka akcija, uz brojne vojne i civilne žrtve, poginulo je preko 6.000 naših ljudi, a i sam Tito je ranjen.tito-u-drvaru

Priča o epskoj bici na Titov rodjendan odjeknula je u narodu, pa je već naredne, 1945. godine, 22.maja iz Kragujevca krenula prva „Titova štafeta“, zajedno sa knjigom sa 15 hiljada ručno ispisanih pozdrava voljenom predsedniku za njegov rodjendan. 12.500 omladinaca je pretrčalo 9.000 kilometara i stiglo u Beograd, ali je Maršal bio u Zagrebu, pa su mu je tamo uručili. To je odmah prihvaćeno kao tradicija, pa je svaka republika imala svoju štafetu, pa vojska, pa grad Beograd, a i svako manje mesto imalo je svoju lokalnu štafetu. Tih sedam glavnih štafeta prenosile su se trčeći, iz ruke u ruku, simbolično prenoseći rodjendanske želje i pozdrave voljenom Predsedniku, da bi bile svečano dočekane na beoradskom Trgu Republike, a Titu predate ispred Belog dvora.

1956.godine, primajući štafetnu palicu, Tito je predložio da se umesto njegovog rodjendana otpočne sa proslavljanjem „Dana mladosti“, da se proslava održi na na stadionu JNA, kao smotra duhovne i fizičke spremnosti mlade generacije. I tako omladina Jugoslavije dobi svoj praznik, a štafeta postade Štafeta mladosti (od tada samo jedna). Svaka štafeta bila je unikatna, imala je odredjenu simboliku, i uvek je kretala na put po Jugoslaviji iz nekog drugog mesta.

Tito je, po sopstvenoj tvrdnji, rodjen 7.maja, ali je zadržao ovaj drugi datum, jer je već zaživeo u narodu kao njegov rodjendan. Iz godine u godinu svečanost na stadionu – slet, bila je sve grandioznija. Učestvovala je omladina iz cele zemlje, kao i pripadnici JNA. Oni su izvodili splet igara, savršene koreografske deonice, dobro uvežbani, greške nije smelo da bude! Posle višemesečnih priprema, odabrani omladinci su izvodili svoj program, svojim telima formirajući razne simbole, vezane za slavu i istoriju naše zemlje i našeg predsednika. Muzika je izvodjena uživo, uz prisustvo najboljih orkestara i muzičkih izvodjača.dan-mladosti

Ko je imao sreće, prisustvovao je proslavi na samom stadionu, a sve je prenošeno uživo na TV-u, pa je cela nacija mogla da uživa i komentariše ovaj spektakl, u iščekivanju svečane završnice. To je bio napeti vrhunac predstave: iz gomile se izdvaja zaslužni omladinac ili omladinka, trči, penje se uz bezbroj stepenika, predsednik, drugarica Jovanka i najbliži saradnici, a i svi prisutni na stadionu ustaju, aplaudiraju… Nesrećni omladinac, slomljen od treme i fizičkog napora, uzima vazduh i počinje svoje obraćanje Maršalu Titu… Cela nacija strepi, hoće li izdržati do kraja, a da se ne zbuni, ne zanemi ili ne padne u nesvest od silnog uzbudjenja… Razumljivo, dešavalo se i da ne budu na visini zadatka, ali sve je to prihvatano sa simpatijama i razumevanjem… Potom sledi svečano uručenje štafete, Titovo kratko i prigodno obraćanje naciji, aplauzi, veeeliki vatromet uz zajedničko kozaračko kolo svih učesnika za kraj…

Jedini put kada Tito nije prisustvovao predaji štafete na stadionu JNA, dogodio se 1978. godine, kada mu je uručena na Brionima. 1979.godine Tito je poslednji put prisustvovao proslavi 25. maja, a štafetu mu je predala studentkinja iz Prištine Sanije Hiseni, obrativši se i na albanskom i na srpskom jeziku. (Sanije je sada lekar i živi u Kanadi). Naredne godine, 4. maja Tito je umro, a štafeta se nalazila na putu u Hrvatskoj, pa je preneta i položena na njegov posmrtni odar u Skupštini SFRJ. Nakon njegove smrti, sve je nastavljeno, pod drugačijim nazivom „I posle Tita – Tito“, sa zakletvom Jugoslovena da će istrajati na Titovom putu, a štafetu je primao aktuelni Savezni predsednik omladine.stafete

Poslednja štafeta krenula je 1987.godine, simbolično sa Triglava. Već u Sloveniji došlo je do skandala sa neonacističkim plakatima u cilju omalovažavanja samog dogadjaja, ali je štafeta nekako stigla do Beograda. Slet je izvelo 5.500 učesnika, pod simboličnim nazivom “Upalite svetlo”. Poslednji nosilac štafete bila je Rajmonda Brošaj, učenica iz Gnjilana. Bilo je i problema sa scenarijem jer je, između ostalog, pesma Đorđa Balaševića “ Taj orkestar stari, pojma nema u stvari”, nekoga asocirala na Predsedništvo SFRJ. Rajmonda je predala štafetu “prvom omladincu” Hašimu Redžepiju. Zaigralo se i poslednje kozaračko kolo. Štafeta je stigla i na rok koncert u halu Pionir pozdravljena gromkim aplauzom i muzikom grupa Leb i sol, Džakarta, Zana, Valentino… Poslednji slet održan je sledeće 1988.godine. Narednih par godina na dan 25.maja održavani su besplatni koncerti za omladinu na trgovima, a onda je i to prestalo….


“Tito je naše sunce” 1979.godina,
(tekst Pero Zubac, muzika Kornelije Kovač)
Što se sunce jutrom smeje?
jer ga naša mladost greje
što se sunce razigralo?
u naša je srca palo
Tito, Tito, Tito je naše sunce
Tito, Tito, Tito je naše srce
našoj sreći nigde, nigde kraja
jer nas ista, ista ljubav spaja….
narod, partija, omladina, armija!!





Poslednja predaja štafete Maršalu Titu 1979.godine





Requiem(Ej, Komandante) Djordje Balašević




Kad god prodjem ulicom
sa tvojim imenom
pomislim na onu pesmu
vec je godinama ne pevam
stari refren nikom ne treba

A ljudi pesme kratko pamte
komandante

Ostaće u knjigama i priča o nama
Balkan krajem jednog veka
svako pleme crta granicu
svi bi hteli svoju stranicu

Tope se snovi kao sante
ej, komandante

Na barikadama su opet zastave
svet ide k’o na praznike
i decu izvode s’ jutarnje nastave
da vide gladne radnike

A gde smo mi, naivni
što smo se dizali na ”Hej, Sloveni”
kao da smo uz tu priču izmišljeni

Vremena su nezgodna
za momka kao ja
koji gleda svoja posla
nisam lutak da me naviju
imam samo Jugoslaviju

Sve druge baklje bez mene plamte
e, komandante

I svi su tu da dobiju na toj lutriji
na barikadama su uvek najbrži
al’ nikad i najmudriji

A gde smo mi, naivni
što smo se dizali na “Hej, Sloveni”
kao da smo uz tu priču izmišljeni
i prevareni

I kad god prodjem ulicom
sa tvojim imenom
pomislim na Panta Rei
baciće se tako neki lik
kamenom i na tvoj spomenik

Jer sve se menja i sve teče
čoveče…

Leave a Reply

Your email address will not be published.