Otvorili smo bakin kuvar i zapahnuo nas je miris bakinih kolača, hleba, “bećarca”, prženica …

Neko je rekao da ništa kao miris ne budi sećanja… Koliko je dugo vremena prošlo od kada nismo osetili miris pogače koga prati pucketanje vatre iz “Smederevca”? Da li su naša deca ili unuci ikada osetili taj miris? Možda im možemo ispeći pogaču jednog nedeljneg jutra, ili napraviti dobre stare šne nokle? Svako od nas ima svoja omiljena jela iz detinjstva i naša je želja da vas na njih podsetimo zavirivši u bakin kuvar …

Prijatno!


Novi recepti stižu svake subote!

 

Bakina predjela

Bakina predjela

Bakina predjela

Bakina supa

Bakina supa

Bakine supe i čorbe

Bakina salata

Bakina salata

Bakine salate

Bakino glavno jelo

Bakino glavno jelo

Bakina glavna jela

Bakina testa

Bakina peciva

Bakina testa i pite

Bakini slatkisi

Bakini kolaci

Bakini slatkiši

 

Bakina zimnica

Bakina zimnica

Bakina zimnica

Čorbe

Ulošci za supe i čorbe

Bakini umaci i sosovi

Bakina pečenja i ostala mesa

Bakina posna predjela

Bakine posne čorbe

Bakina posna jela

Bakine posne pite

Bakine posne torte

Veliki srpski kuvar 19. vek

 

Pismo baki:

Mila moja bako,

pišem ti pismo u svojoj glavi dok posmatram kako moja deca i unučići slatko jedu sve ono što si meni, bratu i sestrama spremala. Pisma se više ne pišu, a mnoge žene nemaju volje ni ručak svojoj deci da spreme. Ne stižu, umorne su od posla, muče ih neke mrzovolje… Čini mi se da su ljudi današnjice zaboravili šta je život, koliko vredi i u čemu je njegova vrednost. Jure, a ne dojure. I tako sve preskoče. A život se živi neprekidno, kao što sam ja uz tebe naučila da se obradujem jutru, toplom suncu, tvom nežnom pogledu… dragim rečima našeg razgovora dok zajedno doručkujemo…
Namažeš mast koju si sama pripremala na hleb koji si ispekla, pospeš malo crvene paprike i pitaš me bi li malo belog luka…Ni ja ni ti nismo ga jutrom jele, ali za večeru obavezno. Da je luk zdrav, kao i sve ostalo što si nam spremala, dobro si nam urezala u pamćenje. Upamtili smo: zdravlje ulazi na usta, nije dobro prejesti se i  preterivati u slatkišima, što više voća…

…kad su došla bolja vremena doručak se promenio, pravila si kifle, pogačice sa čvarcima, kiflice sa tvojim džemom od kajsija za mene i sestre, od šljiva za brata… a sve to danas svi kupuju u pekarama. I ja ne pravim tako često, pogotovo ne jutrom. Sada su to popodnevne poslastice… Pojedu ih brzinom munje i uvek traže još. A ja računam sa tim čuvenim “još” i iznosim im ostatak koji će ih zadovoljiti…

Moja dobra deca i još bolji unučići kažu da niko ne sprema bolje od mene i često u neko za mene čudno doba traže da im štogod spremim. Ja ih nikad ne odbijem. Kao što si ti mene pitala šta bi dušo da pojedeš, tako ja čekam da oni zatraže nešto što sam im od detinjstva spremala baš onako kako si i ti meni. Uvek im kažem: ovako je moja baka spremala. A oni se šale i kažu da sam sigurno bolja u spremanju… A ja znam da nisam, znam da je mati od tebe učila, a ja od vas dve. Iste smo mi domaćice, ista jela spremamo, pazimo na raznolikost u ishrani… s radošču pripremamo zimnicu…

Pitam se kako današnje generacije ne shvataju koliko je važno znati kvalitetno skuvati jelo zbog zdravlja, ali i zbog zadovoljstva koju ukusna hrana izaziva, koliko je važno da je porodica nedeljom na okupu i da uz osmeh, razgovor i slast jedu pileću supu sa domaćim rezancima iz koje izvire miris šargarepe, peršuna i celera…ili koliko je važno često jesti kašikom: kuvani kupus sa junetinom, pasulj sa suvim rebrima, paprikaš, grašak pun šargarepe i mirođije, spanać na mleku sa mirisom belog luka… Sa mirisima ove ukusne i zdrave hrane ljudi se povezuju, jer mirisno i ukusno jelo je izraz  želje da porodica bude “nahranjena” i sa osećanjem topline doma.

Moja se deca uskoro sele u svoje stanove, sin odlazi sutra, a kći sa svoje dve devojčice za mesec dana. Ostaću sama, bako moja. Doći će, sigurna sam, moji unučići i deca u posetu baki koja će ih svaki put dečekati sa srcem punim ljubavi i uz jela koja oni najviše vole. Brine me samo, da li će kad odu paziti na ishranu i hoće li sačuvati ovde učenu toplinu doma.

Mila moja bako, sad sam i ja baka, ali sve je drugačije. Svet se promenio. Došla je neka nova moda, ali ono što nas dve možemo ponuditi na svojoj trpezi ostaće za sva vremena nešto što vredi. Nismo ni ja ni ti izmislile hleb, ukrčkanu sarmu, pihtije, prebranac, bećarac… slatku pitu bundevaru sa cimetom, nakvasalu štrudlu sa makom, orasima ili jabukama, sutlijaš sa suvim grožđem koji pospeš sa malo cimeta… Mi  smo čuvale tradiciju, mladi će štošta promeniti, ali će se ipak često vraćati našem starinskom spremanju hrane, onom za koje s pravom možemo reći da je lek …

Da se ne zaboravi naše umeće i znanje,  ja ću ispuniti svoje slobodno vreme zapisivanjem naših recepata. Uvod će biti ovo pismo u glavi  koje ne mogu poslati tebi bako, ali ga mogu prepustiti na čitanje svima koji posete ovo mesto, mesto gde se sprema dobra hrana naših predaka, hrana naših baka. Ja sam znanje stečeno kod tebe upotpunila mnogobrojnim receptima družeći se sa ženama koje su mi prenosile znanja njihovih baka.

E, da je moguće da odem u našu staru, malu kuću…da upalim vatru na “smederevcu” i da uz pucketanje drva pristavim neko od mirisnih jela ili za početak samo jednu jabuku da omekša i “zamiriši” lepotom življenja… sedela bih mirno, podbočila glavu rukom i prošla kroz moje detinjstvo potpuno ga osetivši…taj topao dom sa svojim mirisima izazvao bi u meni bujicu sećanja i ko zna koliko bih se puta osmehnula a i zasmejala “gledajući” kakve su nedužne ludorije činile moje detinjstvo, koliko bih puta tražila da jedem šećer na hlebu iako bi mi ti, bako moja mila, nudila nešto “bolje” …

Zapisivaću recepte polako, kako mi koji padne na pamet, a posle ih sortirati… Da bi se današnje generacije lakše snalazile, neću ih mučiti sa onim našim “otprilike” i sve ću dobro izmeriti i tačno preneti. Ko poželi i kad poželi moći će da se podseti na svoje detinjstvo, a dečica će moći da “okuse” deo prošlosti. Svima će prijati.

U svako doba godine u mojoj ostavi ima slatkog od raznog voća pa i od latica ruža. Pre no što započnem druženje sa vama, vaša baka iz Sećanja će  vas poslužiti slatkim od dunja uz čašu bistre, hladne vode sa izvora…

“ Neka vaša hrana bude lek, a vaš lek hrana.”   Hipokrat

Slavica Štulić