Barbara – Žak Prever

Prevert

Seti se Barbara,
bez prestanka je kišilo
nad Brestom toga dana,
a ti si hodala nasmejana
prokisla, radosna, očarana,
pod kišom
seti se Barbara,
bez prestanka je kišilo
nad Brestom
a ja sam te sreo
u ulici Sijama
smešila si se,
i ja sam se smešio
ti koju nisam poznavao,
ti koja me nisi poznavala
seti se

seti se toga dana
ne zaboravi

Neki čovek je stajao u tremu
i viknuo tvoje ime –
Barbara
a ti si po kiši
k njemu potrčala
radosna, prokisla, očarana
u njegov zagrljaj pala

Seti se toga Barbara,
ne ljuti se što ti govorim ti
ja kažem ti svima koje volim
čak i onima koje sam jednom video
ja kažem ti onima koji se vole
čak i onima koje nisam upoznao.

Seti se Barbara,
i ne zaboravi
tu kišu mudru i sretnu,
na svome licu sretnom
nad ovim gradom sretnim
tu kišu iznad mora
i iznad arsenala
tu kišu sto je pala
na brod iz Lisabona

O Barbara,
rat je je svinjarija velika
i šta je sa tobom sada
pod kišom kanonada
ognja, krvi i čelika

A onaj koji te je grlio,
zaljubljeno
je li umro,
nestao,
ili još uvek živi…..

O Barbara,
bez prestanka
kiši nad Brestom
jednako kao i tada

Ali to nije isto,
i sve je srušeno
to su porotne kiše,
strašne i neutešne
to nije oluja više
od ognja, krvi i čelika
to su naprosto oblaci
što kao pseta crkavaju
kao pseta što nestaju
u mlazu vode
nad Brestom
da trunu negde daleko,
daleko, daleko od Bresta
od koga ništa ne osta…



Strana književnost

Leave a Reply

Your email address will not be published.