dara-dzokicRođena je 20. decembra 1955.godine u Beogradu. Tu je stekla svoje osnovno i srednje obrazovanje, gimnaziju, nakon čega upisuje Fakultet dramskih umetnosti. Za prijemni ispit na Akademiju Dara je spremila pesmu „Očiju tvojih da nije“ Vaska Pope i monolog iz „Tramvaja zvanog želja“ Tenesija Vilijamsa, nakon čega je i primljena u klasu profesora Minje Dedića.

Dara je posedovala izuzetan talenat za glumu, prema čemu je ispoljavala veliku želju još od malena. Nastupala je po kući, imitirala, išla na balet, volela da igra, peva… Iako veoma rano počinje da se bavi glumom, još u vreme gimnazijskih dana, njen talenat niko nije gledao odmah ozbiljno jer je ona bila ćerka pravnice i ekonomiste. Nakon završene Akademije, gde je Dara provela divan period svog života, počinje njena bogata pozorišna karijera.


Prva pozorišna uloga bila je 1979.godine u predstavi „Savremenik”, u Ateljeu 212 gde i danas radi. Tu, na sceni Ateljea 212, ostvarila je brojne i značajne uloge, kao na primer „Marija se bori sa anđelima”, „Metastabilni Graal”, „Prosjačka opera”, „Sveti Georgije ubiva aždahu”, „ Marija Stjuart”, „Odumiranje” i mnoge druge. Pored Ateljea 212, gostovala je i na scenama Beogradskog dramskog pozorišta, Narodnog pozorišta u Beogradu i Zvezdara teatra. Takođe, bila je učesnik festivala u Budvi, Subotici i Splitu. Odigrala je više od pedeset pozorišnih uloga i ostvarila najmanje trideset uloga na filmu i televiziji, što je rangira kao jednu od naših najpoznatijih glumica. Prva TV uloga bila joj je u TV drami „Edmond”, a kvalitetan glumački trag ostavila je i u scenama filmova „Dečko koji obećava”, „Bele udovice”, „Obećana zemlja”, „Azra”, „Knedle sa šljivama”, „Promeni me”, i ostale. Dara Džokić je najviše uloga ostvarila u pozorištu, a manje na filmu. Pojavljivala se i u mnogim televizijskim serijama: „Kamiondžije”, „Metla bez drške”, „Spomenar”, „Volim i ja nerandže, no trpim”, „Porodično blago”, „Naša mala redakcija”, „M(j)ešoviti brak”. Prva TV serija bila joj je „Otpisani”, posle koje su njen talenat zapazili mnogi reditelji. Jedan od takvih bio je Ljubiša Ristić u čijim predstavama je kasnije konstantno dobijala uloge.

Dara u filmu “Azra”

O svom životu Dara voli da priča, i baš kroz priču vraća se u stara vremena kojih se rado seća. Bila je nemirno dete koje je više vremena provodilo na ulici nego u kući. Kasnije, više se družila sa drugarima nego drugaricama, i tako postala “džambas” žena koja je i danas omiljena u društvu zbog svoje pozitivne energije i osmeha. Uprkos tome, ističe da ima i romantičnu stranu, samo što to malo ko vidi. Veoma je emotivna, i ne voli da budi uspomene- da gleda sebe na filmovima, niti da se susretne sa starim fotografijama, jer je uvek rastuže. Seća se i prelepih dana provedenih sa svojim prijateljima u kafani, nakon završetka predstave, gde bi obično sabirali utiske, slušali savete jedni drugih, zbijali šale. Ističe da su to bila bolja, lepša i srećnija vremena, sa čim bi se složila većina nas.

O Darinom talentu i kvalitetu uloga svedoče brojne nagrade: plaketa „Ljubiša Jovanović” za najbolju ulogu u predstavi „Kus petlić” u Šapcu 1990.godine, zatim „Zlatni ćuran” za najbolju žensku ulogu na Danima komedije u Jagodini 1995., Laceno D’oro na filmskom festival u Avelinu(Italija) 1986. za najbolju žensku ulogu, Povelja Filmskih susreta u Nišu 1986., nagradu „Ardalion” za ulogu Milice u predstavi „Odumiranje” na Jugoslovenskom pozorišnom festival u Užicu kao najbolja ženska uloga, Sterijinu nagradu za glumu u predstavi „Odumiranje” u Novom Sadu 2007.godine i nagradu Velika Žanka koja se dodeljuje glumačkoj ličnosti koja je obeležila pozorišni i filmski život Srbije svojom stvaralačkom zrelošću i bogatstvom glumačkog izraza.



Film i pozorište