Domaća književnost

Jugoslovenski pisci i pesnici

Podsetite se zaboravljenih stihova vaše mladosti,  priča i romana koji su vas pratili na putu odrastanja… Svi znamo da lepih reči nikada nije mnogo, zato smo vam priredili veliki izbor poezije i proze…

                                 ****

Književnost na prostoru izgubljene Jugoslavije poseduje specifičnu umetničku i kulturološku vrednost. Iza svakog slovenskog naroda stajala je autonomna, značajna (manje ili više razvijena) narodna i autorska književna istorija. I pre nastanka države koja je ujedinila slovenske narode, književnici su odigrali značajnu u

logu u povezivanju i nastajanju jugoslovenske književne baštine. Pored drugih umetnika, književnicima pripada najznačajnija „žar“ za ujedinjenjem bratskih naroda. „Žar“ nije samo u zagovorništvu koje je već delanje na ostvarenju jedne ideje već i u razmeni književnih dela putem časopisa.

Kad književna reč udje u narod, kad pesma osvoji maštu tada porobljenih naroda, bliskošću koju stvore ojačaju ne samo idejnu već i delatnu moć naroda da se bori za slobodu i u njoj slobodno „peva“. Kad je narodni jezik postao izvorištem stvaranja i u individua i kad su „misli“ počele da se približavaju evropskom razmišljanju kroz izražajne strukture, stvoreni su uslovi za razvoj jugoslovenske književne scene koja će spremno dočekati ujedinjenje 1918.godine.

Da zastanemo na kratko u ovoj najavi književnog stvaralaštva jugoslovenskog prostora. 1918.godina je, mesec novembar, slovenski narodi su oslobođeni i neposredno pred ujedinjenjem, a reč ima Miroslav Krleža. Nakon mučnog prikaza uzavrele i pijane noći kojom se slavi i…ulazak srpske vojske u Zagreb, Krleža zapisuje u svom „Dnevniku“ (kao sećanje umetnuto)  reči koje jasno i lepo govore o njegovom ličnom životu koji je duboko koračao jugoslovenskom zajednicom i pre I svetskog rata:

„Endehazijska bdjenja bila su bdijenja puna tlapnje. U samoći koja je tada već trajala godinama…zatrpan knjigama, u dimu šezdesete cigarete…imam trajno jednu te istu impresiju: da je noć sasvim mrkla. Tečem u mislima kao Dunav…tečem uzvodno: Drinom, i Unom, i Savom, i Kupom, i vraćam se do Beograda, do Petrovaradina…Stražilovo u mraku. Avala u mraku…Nad Novim beogradsim grobljem grakću čavke. Tamo leži Petar (Dobrović), Selena…Vesa ( Veselin Masleša) je zaglavio, svi su mrtvi…1912. Topčiderski jorgovan miriše…lipe Rakićeve na Vračaru…“

Od tada pa nadalje sve što su Srbi, Hrvati, Slovenci, Crnogorci, Makedonci…stvorili, postaje jedan jedinstveni književni milje koji se nudi čitalačkoj javnosti. A čitalačka javnost zdušno prenosi lepu misao i do onih kojima je knjiga iz različitih razloga strana. Književnost, ne samo narodna već i ličnošću obeležena, duboko prodire u pore narodnog razmišljanja, uobličava svekoliku komunikaciju.

Dozvolite mi na čas da sa vama podelim izbor trenutka u kojem pišem:

 

jugoslovenski pisci

Jugoslovenski pisci

Pohvala svetu

Ne napustaj me svete

Ne idi naivna lasto

Ne povredite zemlju

Ne dirajte vazduh

Ne učinite nikakvo zlo vodi

Ne posvadjajte me sa vatrom

Pustite me da koracam

Prema sebi kao prema svome cilju

Pustite me da govorim vodi

Da govorim zemlji

I ptici koja živi od vazduha

Glas moj ispružen kao živac

Pustite me da govorim

Dok ima vatre u meni

Možda ćemo jednom moći

Da to što kažemo dodirnemo rukama

Ne napuštaj me svete

Ne idi naivna lasto

    Branko Miljković

Sada, kada slovenski narodi ponovo žive razdvojeno, ostaje nam da se sećamo jugoslovenkog kulturnog stvaralaštva koji se danas ćitaocu nudi kao da potiče i pripada razdeljeno. Podelili smo i književnost, često u sporu kome šta pripada. Književnost ipak nije politika. Njena je vrednost što smelo šeta od naroda do naroda, od nacije do nacije, što pripada svakom čoveku ma ko da ju je stvorio.

Uh, uzdišem pri pomisli na zaborav koji opseda ljudsku glavu. Zaboravljamo bez želje da zaboravimo. I iz tih razloga potreban nam je podsednik, književni kutak koji ce nam osvežiti sećanja. Kroz biografije u kojima dobijate osnovne informacije o životima pisaca I pesnika, reč autora teksta ili nekog kritičara o njihovom stvaralaštvu kao I poneki citat imaćete priliku da se sa lakoćom setite zaboravljenog. U isto vreme nudi se i mlađim generacijama dovoljno informacija koje će im omogućiti da naprave sopstveni izbor literature bez obzira na to u kojoj državi sada žive iI šta ima se na “tržištu” nudi kao vredno čitanja.

Jer, već danas, prema kulturnoj te i književnoj baštini Jugoslavije, zamlji združenih, zbratimljenih slovenskih naroda, odnosi se sa neprimerenom zanemarenošću kao da nikada i nismo živeli zajedno. Istorija razdeljene Jugoslavije zaboravlja da je jugoslovenski identitet ušao i obeležio sve nekadašnje republike – danas države. A ućutkivanje istorije pravi mraćnu rupu u generacijama koje su prinuđene da se ponašaju kao da njihove mladosti nije ni bilo…

Ko je živeo u Jugoslaviji ima čega da se seća. Već od osnovnog obrazovanja pa nadalje čitali smo raznovsnu književnost iz svih krajeva koji su odlazili i u daleku prošlost kao i tada nastalu književnost koja je morala biti obeležena i našim zajedničkim životom. Veliko stvalačko bogatsvo koje se širilo i mešalo, iznedrilo je velika imena pisaca i pesnika od kojih su neki prošetali i svetom. Da nismo živeli zajedno u značajnoj meri bili bi uskraćeni. Kako nam ni strana književnost nije bila uskraćena, možemo reći da smo živeli u književnom izobilju.

 Slavica Štulic

Naš izbor nekih od omiljenih dela:
[tubepress mode=”playlist” playlistValue=”CEA5C7CE90B60E31″]

Biografije naših književnika čitajte ovde!

Leave a Reply

Your email address will not be published.