Jugoslovenski sport

Jugoslovenska kosarkaska reprezentacija 80-tihJugoslavija je izrodila bezbroj sportskih velikana i asova koji su svojim rezultatima i sportskim dostignućima na raznom takmičenjima proslavili našu zemlju širom sveta. Zahvaljujući njima naša zemlja je postala poznata i priznata , a jugoslovenski sport postao sinonim maltene brand za uspeh. Brojna su takmičenja počev od olimpijskih igara, svetskih i kontinentalnih šampionata na kojima smo se toliko radovali i bili ponosni na uspehe naših sportista.

****

Koji sport volite? Fudbal ili košarku? Plivanje, odbojku, vaterpolo…..? Ili kao čovek sportskog duha volite svaku dobru igru bez obzira o kojoj sportskoj disciplini da se radi?  Ovde je mesto gde ćemo se družiti kao stara dobra družina ljubitelja sporta! Plovićemo po našim sećanjima kajacima, vozićemo bicikl, plivati leđno, muškim ili ženskim stilom… zagrejati se pre no što sudija pištaljkom i podizanjem ruke u vis ne označi početak fudbalskog, košarkaškog, odbojkaškog…meča, igrati za pobedu… mete su već postavljene za streljaštvo, skije se glačaju… Priredićemo biografije naših najboljih sportista, ponovo uživati u  spektakularnim mečevima, nadmetanjima na našem i međunarodnom nivou, prisetiti se kad smo sve imali priliku da budemo ponosni što smo Jugosloveni i kakva su topla i lepa bila naša nacionalna osećanja kad smo uspevali da se kvalifikujemo za evropska i svetska prvenstva i  kad smo osvajali medalje,  kako smo se predstavljali na Olimpijskim igrama… Pridružite nam se sa vašim komentarima, pričajmo zajedno o sportu, domenu gde je “ruka” uvek prijateljska uprkos navijačkim zanosima.

Početkom 19.veka javljaju se na jugoslovenkom prostoru začeci sportskog i telesnog vežbanja. Fiskultura se kao obavezna nastava uvodi u pojedinim školama u drugoj polovini 19.veka. Među prvim sportskim udruženjima pojavljuje se streljačko udruženje ( 1851.godina) kao i udruženje za gimnastiku i borenje (1857.godine) u Beogradu, vatrogasna i veslačka družina (Novi Sad – 1872.godina), sokolsko društvo (Ljubljana – 1863.godina, Zagreb – 1874.godina) , društvo biciklista (Zagreb – 1885.)… prva fudbalska lopta zakotrljala se u Zagrebu 1893, a fudbalski klubovi nastaju od 1903.godine… Da izdvojimo bicikl: preteča bicikla pojavio se 1790.godine a  bliža današnjoj verziji u Parizu 1818.godine. Bicikl sa pedalama napravljen je sredinom 19.veka, a sa gumama i vazdušnim punjenjem 1885.godine. Kod nas prvi bicikl se pojavio 1880.godine.  Davno beše ali nije dugo vremena moralo da prođe da bicikl postane vrstan sportski izazov.

U periodu između dva svetska rata sport se razvija i dobija organizovan oblik kroz saveze. Zakonom je ozvaničeno obavezno telesno vaspitanje za mušku i za žensku decu  17. januara 1934.godine.

Posle II svetskog rata odmah je započela ozbiljna i temeljna organizacija sporta od osnivanja Fiskulturnog odbora Jugoslavije ( FOJ) koji prerasta u Savez ( FISAJ ), osnivaju se savezi na nivou republika da bi docnije ( od 1948. godine) nastajali Savezi po sportovima: atletski, fudbalski, košarkaški, bokserski, rukometni, smučarski, odbojkaški….

Vremenom su izgrađeni značajni sportski objekti što je bio dobar osnov za razvoj sporta. Ipak, u prvom planu su individue koje će svojom upornošću i talentom stvoriti sportsku atmosferu i vrednost koja je priredila mnoge uspehe, rekorde, medalje.  Dobar sport imao je i dobru, brojnu publiku. Gotovo u svakoj sportskoj disciplini mogli smo da uživamo u virtuoznom nadmetanju.

Zanimljivo je da je prve posleratne godine fudbalsko takmičenje bilo između Republika, JA i Vojvodine (pobednik je bila Srbija ), a od 1947.godine po klubovima kao i u periodu između dva rata. I dok su poznati klubovi do 1940.godine bili  BSK i  Jugoslavija  (Beograd), Građanski, Konkordija i HAŠK (Zagreb),  Hajduk (Split)…koji su i po više puta bili prvaci na sedamnaest održanih prvenstava, posle II svetskog rata nastaju klubovi:  Partizan (04. oktobra 1946.god.), Crvena Zvezda ( 04. Marta 1946. god.) OFK Beograd ( 22.02.1945.god. najpre pod imenom Metalac) u Beogradu,  Hajduk ( Split – nastavlja da postoji još od 1911.godine), Dinamo ( nastavlja tradiciju predratnog HAŠK-a iz  aprila 1911.god.), Željezničar (naslednik Željezničara iz novembra 1921.god.), Velež ( Mostar ), Radnički ( Niš ), Sloboda ( Tuzla ), Budućost (Titograd)…Ako samo pobrojimo neka imena fudbalera, sportska će strast u nama zaigrati: Stjepan Bobek, Dragoslav Šekularac, Vladimir Beara, Vladimir Zajec, Rajko Mitić,  Ivica Osim,  Safet Sušić, Brane Oblak,  Dragan Džajić,  Ivica Šurjak…

A sećate li se čuvenog gola Stanislava Karasija u poslednjem minutu poslednje kvalifikacione utakmice (sa reprezentacijom Grčke u Atini) koja je davala dodatnu šansu za odlazak na svetsko prvensto u Nemačkoj 1974.godine?

Kako smo u košarci pokazali da imamo zlatne momke reći cemo reč dve i o košarci.  Prvu loptu i upute u igranje košarke kod nas doneo je 1923.godine Amerikanac Vilijam Vilend. Došao je kao izaslanik dobrotvorne organizavije “Vojska spasa” posredstvom Crvenog krsta Beograda. Značajan razvoj košarke ostvaruje se tek posle II svetskog rata . Iz godine u godinu naši su košarkaši bili  bliži evropskom i svetskom razvitku košarke. A to pokazuje i činjenica das smo na Olimpijskim igrama 1960.god. u Rimu osvojili šesto meto a već na Olimpijadi u Meksiku 1968.god. drugo mesto – srebrnu medalju. Na svetskom prvenstvu 1950.god. u Argentini osvojili smo deseto mesto, a 1963.god. u Brazilu drugo. Osvajali smo i zlatne medalje,bili smo među četiri najbolje reprezentacije sveta. Košarkaška prvenstva u zemlji burno su pratili brojni navijači. Igrali su tako da smo zaista mogli da osetimo svu lepotu i draž ovog sporta.

U ovoj najavi jugoslovenskog sporta zadržali smo se malo na fudbalu jer je najpopularniji sport kome parira jedino košarka. Voleli smo i imali vrsne sportiste u boksu (Mate Parlov, Beneš…), rukometu, vaterpolu, …u atletici (Štukelj, Mihalić, Miroslav Cerar…). Obarali smo i rekorde…

Nema medalje kojoj se zdušno nismo radovali i koju sa respektom nismo proslavili.

Da u zdravom telu živi zdrav duh svedoče i naši sportisti. A mi ćemo im se pridružiti uživanjem u lepoti njihovog neumornog takmičarskog duha.

Vladimir Grbic odbojka

Vladimir Grbic odbojka

Mirko Sandic  vaterpolista

Mirko Sandic vaterpolista

Franjo Mihalic atleticar

Franjo Mihalic atleticar

Dane Korica maratonac

Dane Korica maratonac

Bojan Krizaj skijač

Bojan Krizaj skijač

Svetlana Kitic

Svetlana Kitic rukometašica

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Slavica Štulić

****

Verovatno se i vi sećate organizovanih dočeka i slavlja na kojima smo burno proslavljali uspehe naših sportista i na neki način pokušavali da im izrazimo zahvalnost što su nas učinili sretnim i ponosnim. Imali smo sjajne sportiste, bili smo svedoci njihovih velikih pobeda i osvajanja raznih titula, nažalost vreme čini svoje tako da su neki od njih nepravedno zaboravljeni. Jedini način da njihove izuzetne ličnosti, sjajne rezultate i zasluge ne potonu u zaborav, je da se povremeno podsetimo njihovih dostignuća i na neki način ponovo proslavimo velike uspehe jugoslovenskog sporta. Podsetimo se zajedno nekih od legendi našeg sporta.

Legende domaćeg sporta:

[tubepress mode=”playlist” playlistValue=”9F1EA01972209014″] [tubepress mode=”playlist” playlistValue=”410FC032BF96E1FA”]

Veliki trenuci našeg sporta

Olimpijske medalje jugoslovenskih sportista

Veljko Rogošić

Matija Ljubek

Radivoj Korać

Leave a Reply

Your email address will not be published.