Šezdesetih i sedamdesetih godina dečji pisci su rado obilazili svoje male čitaoce po školama. Svi smo bili uzbuđeni što ćemo upoznati naše omiljene pisce iz čitanki i školske lektire. Dolazili su nam Branko Ćopić, Desanka Maksimović, Mira Alečković, Dragan Lukić…

Dragan Lukić je bio pravi urbani pisac za decu. Njegove pesme i priče su bile prilagođene deci, poučne i vesele. Sećam se da su naši prvi dramski tekstovi koje smo izvodili na časovima bili baš Lukićevi (Priče o Jasni i Joci, na primer).

Rođen je u Beogradu 1928.godine, 1954.godine završio je studije književnosti i radio je kao urednik Dečjeg programa na Radio Beogradu. Uređivao je časopis “Zmaj”, vodio emisije na radiju i na televiziji. Dragan Lukić autor je preko stotinu knjiga, pomenimo samo neke: Fifi, Kako rastu nogavice, Od kuće do škole, Lovac Joca, Neboder C17, Tri gusketara…

Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Mlado pokolenje, Oktobarska nagrada grada Beograda, Orden rada sa zlatnim vencem… Bio je počasni predsednik “Zmajevih dečjih igara” od 1993.godine, pa do smrti, 2006.godine.

FIFI

Ovaj čas, ovaj čas
jedan pas,
na uzici od svile,
sa noktima lila,
s mašnicom od tila
prolazi kraj nas.
Jedna žena stara
sa njim razgovara:
Fifi, gledaj pravo,
Fifi, digni rep.
Fifi, pazi drvo.
Fifi, nisi slep.
Fifi, mašnu pazi.
Fifi, lepo gazi.
Fifi, to ne njuši.
Fifi, gore uši.
Fifi, ti znaš ko si.
Fifi, ne prkosi.
Fifi, jezik niže.
Fifi, hodi bliže.
Fifi, ne skakući.
Fifi, sad ćeš kući
Tako Fifi živi
na uzici od svile,
sa noktima lila,
sa mašnicom od tila,
Tako žena stara,
sa njim razgovara.
Tako ovaj čas
prođoše kraj nas.

Dragan Lukić je napisao i “Ivin voz”

PRIČE O JASNI I JOCI

DOBRI MAJSTOR FRIZER

Joca nikako nije hteo da se šiša.Prošlog leta jedan frizer mu je ogrebao uvo i Joca sada stalno misli da će mu svaki frizer odseći i levo i desno uvo. Ali od tada je Joci porasla duga kosa i tata hoće da se Joca podšiša.
Uzeo je tata Jocu za ruku i pošao od frizera do frizera, a Joca nijednome nije dozvolio da ga podšiša. Plakao je, mlatarao glavom i bežao sa stolice. A onda je tata uveo Jocu u radnju dobrog majstora frizera.
Dobri frizer je molio Jocu da mu dozvoli da ga podšiša. Pokušavao je da ga ubedi kako je to korisno i kako on ne skuplja dečije uši. Joca nije hteo da popusti. Tada je dobri frizer otišao iza paravana da promisli, a kad se vratio, predložio je Joci da se igraju frizera.
Rekao je:-Hajde Joco, ti budi frizer, pa mene šišaj.
Joci se to učinilo vrlo zanimljivo pa kad je pravi dobri frizer seo na stolicu, Joca dohvati makaze i poče seći retku crnu kosu..A onda je frizer rekao:
-Joco, ali sad je red da ja malo budem frizer. Joci se igra dopala pa je i on seo na stolicu za šišanje. I tako je malo Joca šišao frizera, malo frizer Jocu, dok Joca nije bio potpuno i lepo podšišan, baš onako kako je želeo njegov otac.
A kad je tata izveo Jocu iz radnje, dobri frizer je skinuo s glave nevešto ošišanu vlasulju..

LEKARSKI PREGLED

Jasna je ozebla, počela je da kašlje. Zato je mama odvela Jasnu lekaru. Ali Jasna nikako nije htela da dozvoli da je lekar pregleda. Lekar je upitao Jasnu:
– Jasna, šta te boli?
–Ništa-rekla je neprijateljski Jasna.
–Da te ne boli koleno?
–Ne.
–Možda prstić na ruci?
–Ne, ni prstić.
–A da li te boli…a da li te boli…-počeo je lekar da pogađa-da li te boli mašnica u kosi?
Jasna se nasmejala i rekla:
-Boli me.
–Onda da je pregledamo.- predložio je čika doktor i pregledao Jasninu plavu mašnu, kosu, čelo, oči, nos i grlo.
Onda je lekar opet počeo da pogađa:
-Boli li Jasnu…boli li Jasnu…mali satić na ruci?
–Boli-rekla je Jasna. Onda je lekar uzeo Jasnu za ruku, tamo gde je stajao satić, i izmerio joj puls.
I opet je lekar pogađao:
– Boli li Jasnu…boli li Jasnu…bluzica?
–Boli.
Onda je čika doktor raskopčao bluzicu i pregledao Jasnu slušalicama. A na kraju je napisao recept: Jasnina mašnica, satić i bluza su ozebli. Ne treba da izlaze iz kuće tri dana. Treba da piju svaki dan sirup. Po jednu veliku kašiku posle jela.

Književnost