Moj moto je “Nije važan pesnik gde pesma postoji…”

Tako da ću vam o sebi reći samo dve stvari

“Ono što me ne ubije čini me jačim” i

“Ubi me prejaka reč”

Toliko od Ničea, Miljkovića i mene

Pišem o sećanjima, svojim i vašim, da se ne zaborave, da nadžive i vas i mene … neka nastave da plove virtuelnim svetom i onda kada nas više ne bude bilo… neka nas naši voljeni koji ostaju, po njima pamte i spominju … Dok žive sećanja na nas, živimo i mi …
Otresam prašinu sa spomenara, fotografija i zalutalih uspomena, vraćam ih na put sećanja i nezaborava, sebe radi, vas radi, istine i svedočenja radi, da ne odlutaju putem bez povratka, da se odnegujuju i sačuvaju …

Vaša Emilija

 

Kraljica peći

Molitva

Mi smo uvek bili zajedno

Hoćemo li se sresti

Beograd i ja

Beograd u slici

Kafanski žamor u Beogradu

Moja baka

Latica jasminovog pupoljka

Peta beogradska gimnazija

Kovrdžava mala na Kalemegdanu

Dorćolska tišina

Jovanova pijaca

Gornji Dorćol

Jutarnja priča

Zimske noći u Beogradu

Korzo ili štrafta

Uspomena iz Soko Banje

Studentske demonstracije 1968.

Ocu

Beograd – ne tako davno

Samo drug

Hasta Siempre ili kubanska priča

 

Posetite i Vaš kutak