‘Grupa 220’ je rock sastav iz Zagreba koji je osnovan 1966 godine, spajanjem dva dotadašnja zagrebačka sastava, ’Ehosa’ i ’Jutarnjih zvijezda’. Iz ’Ehosa’ su u novi sastav ušli gitarista i pevač Vojko Sabolović i bubnjar Ranko Balen, a iz ’Jutarnjih zvijezda’ gitarista i pevač Drago Mlinarec koji je svirao i usnu harmoniku kao i basista Vojislav Miša Tatalović.

Prvi nastup grupa je imala 15 oktobra 1966 godine u dvorani Mesne zajednice ’Poljane’ – ’Vrbik’ , koja je uskoro postala kultno mesto i najbolja dvorana za igranke i koncerte 60 – tih godina u Zagrebu, a tako je ujedno započela i karijera jednog od ključnih rock grupa na prostorima bivše Jugoslavije.

[tubepress mode=”playlist” playlistValue=”2F78E2F54CFF2BC2″]

Grupa je nastupala u postavi: Drago Mlinarec – usna harmonika, ritam gitara i vokal, Vojko Sabolović – vokal i solo gitara, Ranko Balen – bubnjevi i Mišo Tatalović – bas. Duša sastava je bio Drago Mlinarec iako se Vojko Sabolović pokušavao nametnuti, njihov odnos i konkuretnost su bili stalno prisutni u toku daljeg razvoja popularnosti grupe. Polovinom decembra snimaju Mlinarčevu pesmu “Osmijeh”, koju je komponovao još kao član ’Jutarnjih zvijezda’. Pesma preko noći postiže ogromnu popularnost i postaje prvi autorski hit domaće rock muzike. U to vreme Mićo Brajević, urednik RTV Zagreb, poziva grupu u emisiju ’Nešto novo, nešto staro’ gde su oni i izveli pesmu “Osmijeh” koja je odmah izbila na prvo mesto top lista i postala najslušanija pesma prvo nedelje, zatim i meseca. Tokom zime i proleća, redovno sviraju igranke u novootvorenoj dvorani na Vrbiku, popularnoj Vrbi, svake subote i nedelje u periodu od 20 do 22h.

Prvi singl snimaju marta 1967 godine u mono tehnici, a na njemu se pored pesme “Osmijeh” nalaze još dve pesme Drage Mlinareca : “Kad ostanem sam”, “Grad” kao i obrada polke “Večer na Robleku”. Ploča se prodaje u odličnom tiražu od 50 000 primeraka, a grupa postaje jedna od najpopularnijih u tadašnjoj Jugoslaviji. Grupa je privlačila pažnju javnosti i publike i zbog svog veoma neobičnog izgleda za to vreme, dugokosi, u cvetnim košuljama, predstavljali su pravi odgovor na flower power generaciju koja u svetu doživljava svoje bezdane trenutke. Za jedan koncert na Vrbiku publiku upućuju da umesto ulaznice kupe cvet u obližnjoj cvećari tako da je u dvorani bilo cveća do kolena. Svoju popularnost koriste tako da učestvuju i na ’Festivalu šansona’ u Zagrebu sa pesmama “Košulja s cvjetićima” Stipice Kalođere i “Zaboravite što sam vam rekao” Alfi Kabilja. U jesen 1967 godine reditelj Fadil Hadžić za film “Protest” koristi njihovu pesmu “Grad” , dok za njegov sledeći film “Tri sata za ljubav”, koji je snimljen 1968 godine, Mlinarec piše muziku, a grupa se pojavljuje u filmu.

Na sledećem singlu objavljenom te iste 1967 godine našle su se četiri Mlinarčeve kompozicije u kojima se nije trudio da po svaku cenu ponovi uspešnost hita “Osmijeh”. To su bile pesme : “Sreća”,” Dobro došla draga”, ” Ljubav je kao cvijet”, ” Kad bih bio Petar Pan”, a tu je i minijatura “To već i vrapci fućkaju” Alfi Kabilja. Ploča je bila osveženje , kako pristupom tako i vrlo bogatom intrumentacijom. Sveukupno ova ploča se smatrala boljom od prethodne, konačno za nju je utrošeno 63 radna tona u tonskim studijima, a to je bio rekord za domaće grupe. Pesma ” Kad bih bio Petar Pan” će biti snimljena i na francuskom jeziku zbog pokušaja proboja na to tržište. Zatim su učestvovali na festivalu ’Zagreb 68’ sa pesmom ” Kamo vodi sve to? ” Ivice Krajača, ali su prošli bez nagrade i nekog zapaženog uspeha.

Maja 1968 godine pristupa im Dragin drug iz grupe ’Jutarnje zvijezde’, Brane Lambert Živković, orguljaš i flautista. Na poziv Arsena Dedića grupa nastupa na festivalu ’Split 68’ sa Arsenovom pesmom “Razgovaram s morem”. Na scenu je sa grupom izašao i Arsen, on i Drago su zajedno pevali i svirali flaute, ali su opet prošli bez nagrade. Zatim sa Mlinarčevim pesmama “Prolazi jesen” (nastala pod uticajem tada aktuelnog psihodeličnog rocka) i “Plavi svijet” učestvuju na ’Prvom festivalu pop muzike’ održanom u Zagrebu 3 septembra 1968 godine.

Debi album “Naši dani” koji predstavlja prvi LP domaćeg rocka, grupa snima krajem 1968 godine uoči Mlinarčevog odlaska u Rijeku na odsluženje vojnog roka. Ploča sadrži dvanaest kompozicija, tri je potpisao Vojko Sabolović, jednu su komponovali Mlinarec i Živković zajedno, a ostatak pesama je uradio samostalno Mlinarec. Sabolović se bavio ležernim ljubavnim temama sa ujednačenim ritmom, dok je Drago radio na komplikovanijim muzičkim formama, u duhu tadašnjeg vremena. U svakom pogledu radi se o veoma inspirisanoj ploči koja i danas spada među pet apsolutno najboljih ostvarenja celokupne rock muzike na ovim jugo prostorima. Ploča je objavljena u vreme kada je Mlinarec bio u vojsci. Tada dolazi i do prvih trzavica među članovima grupe, a Drago je tokom vojnog roka rešio da se po povratku profesionalno posveti muzici, ali i da izbegne sve negativne predznake koje publicitet nosi. Tokom njegovog vojnog roka, grupa je stagnirala. Maja 1969 godine grupu napušta Brane Živković i priključuje se ’Zlatnim akordima’. Novi orguljaš postaje Davor Štern (ex ’Zlatni akordi’). Potom iz grupe odlazi Vojko Sabolović, koji započinje karijeru solo pevača, a tokom 1971 godine svira gitaru u grupi ’Pro arte’. Kada je početkom 1970 godine Miša Tatalović otišao u vojsku ’Grupa 220’ je prestala sa radom.

Po povratku iz vojske Mlinarec je uradio demo snimke novih pesama, ali diskografske kuće nisu bile zainteresovane za njihovo objavljivanje. Jedno vreme Drago je nastupao sa sastavom ’Nautilus’ koji su činili Vedran Božić, Brane Živković, Rajmond Ruić i Ratko Divjak. Potom je osnovao grupu ’Džet Scorpion’ u kojoj su Miša Tatalović i bivši članovi ’Add Banda’, gitarista Darko Šonc, klavijaturista i pevač Hrvoje Marjanović i bubnjar Rade Begović. Nastupali su uglavnom na igrankama i izvodili noviji Mlinarčev materijal. Na zahtev publike menjaju ime u ’Grupa 220’ pod kojim rade do januara 1971 godine.

Već sledećeg meseca Mlinarec pokreće novu postavu Grupe 220 sa anonimnim mladim muzičarima: Duško Žutić – klavir i ritam gitara, Nenad Zubak -bas, Ivan Piko Stančić – bubnjevi, a povremeno je sa njima radio i Brane Živković. U početku je sa njima svirao gitarista Darko Šonc, ali je ubrzo odustao. Objavljuju 1971 godine singl sa pesmama “Povratak” i “Prva ljubav”, koje ih približava donekle staroj slavi. Na festivalu Zagreb 71, na večeri na kojoj se predstavljaju rock grupe, izvode pesmu “Posmrtna posveta” pojačani zvukom čela, a uskoro snimaju sledeći singl, sa pesmama “Do viđenja, vještice” i “Sivilo perona”. U to vreme grupu napušta Duško Žutić, a novi član grupe postaje gitarista Husein Hasanefendic Hus koji je pre toga 1968 godine sa Stančićem i Zubakom već bio u grupi ’Ab Ovo’. Tokom leta sa ostalim domaćim grupama sviraju na turneji ’Adriatic show’, a na koncertima sastava ’Marmelade’ , ’Status Quo’ i ’Mungo Jerry’ , u delu njihovih jugoslovenskih svirki, nastupali su kao predgrupa.

Vremenom, grupa se okreće čvršćem zvuku, što ne odgovara Draginim ambicijama i muzičkim potrebama. Za vreme snimanja albuma “A ti se ne daj” (Jugoton 1971) odlučeno je da ta ploča izađe kao Mlinarčeva, što je bila najava njegove plodne i uspešne samostalne karijere. Početkom 1972 godine grupa snima prvi singl bez Mlinareca na kome je Husova pesma “Kiši i malo je hladno”. ‘Grupa 220’ nastupa na festivalu ’BOOM 73’ koji je održan 20 i 21 aprila 1972 godine u Ljubljani i njihovo izvođenje pesme “Pop pjevač” biva zabeleženo na duplom koncertnom albumu. Tokom sledećih godina stekli su reputaciju uigrane reproduktivne grupe koja je repertoar bazirala na hitovima sastava ’Rolling Stones’, ’Free’, ’Status Quo’. Početkom 1974 godine pristupa im gitarista Jurica Pađen (ex ’Spectrum’, ’Hobo’). Sviraju i na ’BOOM 74’ festivalu održanom 10 i 11 maja u ljubljanskoj hali Tivoli, a koncertna verzija pesme “Čovek bubanj” objavljena je na duplom LP-u sa te smotre.

Godine 1975 snimili su album “Slike” koji je predstavljao razočarenje u odnosu na njihovu koncertnu eksplozivnost. Deo te dobre koncertne atmosfere uspeli su da samo zabeleže u pesmama “Čovjek-bubanj” i “Marija”. Kao gost, u jednoj pesmi pevao je Janez Bončina.
Posle učešća na ’BOOM 75’ festivalu održanom u Zagrebu 31 maja u grupu dolazi novi pevač Aki Rahimovski (ex ’Tor’). Zatim nastupaju na beogradskoj ’Hit paradi’ sa Husovim pesmama koje će se pojaviti na njihovom poslednjem singlu. Oktobra 1975 godine napuštaju ih Stančić i Zubak koji prelaze u sastav ’Time’. Ostatak grupe, uz basistu Zlatka Miksića i bubnjara Srećka Antoniolija (ex ’Zlatni akordi’), pokrenuo je uskoro sastav ’Parni valjak’ i to je ujedno bio i kraj zvaničnog postojanja ‘Grupe 220’ .

Dvadesetogodišnjica osnivanja ’Grupe 220’ , obeležena je 21 februara 1987 godine koncertom u ’Vrbiku’ , a povodom toga je objavljen album “Originali 67 / 68” na kome su najveći hitovi iz perioda rada sa Dragom Mlinarecom.

Diskografija

Singlovi :
“Osmijeh” / “Kad ostanem sam” / “Grad” / “Večer na Robleku”
(Jugoton 1967)
“Kad bih bio Petar Pan’7″Sreća”/”Ljubav je kao cvijet” / “Dobro došla, draga” / “To već i vrapci fućkaju” (Jugoton 1967)
“Prolazi jesen” / “Plavi svijet” (Jugoton 1968)
“Povratak”/”Prva ljubav” (Jugoton 1971)
“Do viđenja, vještice” / “Sivilo perona” (Jugoton 1971)
“Kiši i malo je hladno”/”Dubi du-di, dubi du-da” (Jugoton 1972)
“Balada o djevojci sa sela” / “Ponovno na putu” (PGP RTB 1975)

Albumi :
“Naši dani”
(Jugoton 1968)
“Slike” (Suzy 1975)
“Originali 67/68” (Jugoton 1987,kompilacija)



Osmijeh – Grupa 220 tekst i video

Jugoslovenska rok muzika