Borhes
“Nisam siguran da postojim,
u stvari. Ja sam svi pisci
koje sam poznavao,
svi ljudi koje sam sreo,
sve žene koje sam voleo;
svi gradovi koje sam posetio…
Nisam ni u šta siguran,
ne znam ništa…
Možeš li zamisliti da čak ne znam
ni datum svoje smrti?”

Argentinski pisac, jedan od rodonačelnika latinoameričke fantastike, rođen je 24.avgusta 1899.godine u Buenos Airesu. Roditelji su mu bili intelektualci – otac advokat, psiholog i pisac, a majka prevodilac. Mali Horhe je odrastao u kući sa velikom bibliotekom, i od najranijih dana govorio je ravnopravno engleski i španski jezik. 1914.godine porodica se seli u Ženevu, gde se Borhes školovao i naučio francuski i nemački jezik. Potom su živeli u Španiji, gde je počela njegova književna karijera – pisao je poeziju i bio deo književne avangarde.

1921.godine porodica se vraća u Argentinu, a Borhes piše poeziju, eseje i kratke priče i radi kao novinar i saradnik časopisa. Sa četrdeset godina doživeo je nesreću, i dok se oporavljao, napisao je zbirku priča “Vrt razgranatih staza”, stilom po kome je postao poznat. Dolaskom Huana Perona na vlast 1946.godine, Borhes ostaje bez posla i posvećuje se karijeri predavača. Bio je uspešan u tom poslu, pa je neko vreme bio predsednik Argentinskog društva pisaca i profesor engleske i američke književnosti (od 1950 do 1955.). 1955.godine postavljen je za upravnika Nacionalne biblioteke. U to vreme već je bio potpuno slep, i majka mu postaje lična sekretarica, kojoj je diktirao svoje misli.

Šezdesetih godina dvadesetog veka počinje Borhesova međunarodna slava. Dela mu se prevode na engleski, putuje i drži seriju predavanja. 1967. objavljuje “Knjigu izmišljenih stvorenja”, a potom i “Pohvalu senke”, “Brodijev izveštaj”, “Knjigu od peska”, zbirku predavanja “Sedam noći”, itd. Poznate su i njegove knjige : “Maštarije”, “Univerzalna istorija beščašća”, “Alef”…Borhesove priče se bave prirodom vremena, beskrajem, metafizikom i fantastikom…Često je mešao stvarne činjenice sa fikcijom. Posle majčine smrti 1975.godine, Borhes do kraja života putuje po celom svetu. Umro je 1986.godine u Ženevi.

Pravednici

Čovek koji obradjuje svoj vrt
kako je želeo Volter.
Onaj koji je zahvalan što na zemlji ima muzike.
Onaj što sa zadovoljstvom otkriva neku etimologiju.
Dva službenika koja u nekoj kafani južnog predgradja
igraju ćutljivi šah.
Keramičar, koji smišlja boju i oblik.
Štampar, koji lepo komponuje ovu stranu
koja mu se možda i ne svidja.
Žena i čovek, koji čitaju poslednje tercine
izvrsnog speva.
Onaj što miluje zaspalu životinju.
Onaj što opravdava ili želi opravdati zlo koje su mu učinili.
Onaj koji je zahvalan što na zemlji postoji Stivenson.
Onaj što više voli da su drugi u pravu.
Te osobe, koje ne znaju jedna za drugu,
spašavaju svet.




Trenuci – Horhe Luis Borhes tekst i video

Strana književnost