Mirjana KaranovicRođena je u Beogradu 1957.godine. Debitovala je 1980.godine u filmu Srđana Karanovića „Petrijin venac“, čime je osvojila srca publike. Ubrzo stiče i svetsku slavu, 1985.godine rolom u filmu „Otac na službenom putu“ Emira Kusturice, a kasnije i filmovima „Grbavica“ i „Gospođica“. Odigrala je oko 70 uloga na filmu i televiziji, između ostalog u filmovima „Pad Italije“, „Život je lep“, „Vreme čuda“, „Sabirni centar“, „Bolje od bekstva“, „Andergraund“, koji predstavljaju samo neka od njenih antologijskih ostvarenja. Kroz svoju glumačku karijeru od trideset godina, sakupila je skoro sve najznačajnije glumačke nagrade u zemlji i inostranstvu.

Tako , na primer, filmovi u kojima je ona ostavila značajan glumački trag dobijali su sledeće nagrade: „Otac na službenom putu“ dobio je nagradu „Zlatnu palmu“, gde Mirjana igra ulogu majke koja na metaforičan način objašnjava svom sinu gde mu je otac, zatim nagradu „Zlatni medved“ na Berlinskom filmskom festivalu za film „Grbavica“, u kome igra majku koja zajedno sa ćerkom preživljava period posle balkanskih ratova sa kraja 20.veka. Za ovu ulogu je dobila i nekoliko nagrada na festivalima u Belgiji, Španiji i Kazahstanu, a 2006. je bila nominovana i za nagradu Evropske filmske akademije. Takođe, švajcarski film „Gospođica“, u kojem je igrala ulogu Ruže, osvojio je srce Sarajeva za najbolji film na 12. SFF-u, kao i glavnu nagradu u Lokarnu. Osvojila je i nekoliko nagrada na domaćim festivalima za ulogu u debitantskom filmu Darka Lungulova „Tamo i ovde“, gde joj je partner američki glumac Dejvid Tornton. Saradnju sa njim ocenjuje kao veoma uspešnu.



Sagledavajuću period devedesetih godina, kada su usledili ratovi i emotivni šokovi, Mirjana procenjuje da su joj tada prošle najlepše godine i da je tada bilo pravo vreme kada bi ona igrala velike, prave uloge i postizala uspehe. Zaključuje da bi njen život izgledao drugačije da nije bilo rata. Polagajući malo nade u svoju dalju glumačku karijeru, ipak korača napred. Dobija manje, ali i veće uloge pomoću kojih uspešno nastavlja svoj započeti put. Smatra da su uparvo uloge ono što je jedino uzbudljivo u njenom životu. Iako se u filmu više puta pojavljuje kao majka, u privatnom životu ipak nije tako. Pored umetničkog i društvenog angažmana kome je posvećena kao nezavisan umetnik, Mirjana se uspešno bavi i pedagogijom od 1995.godina, kao redovni profesor glume na Akademiji umetnosti u Beogradu. U dva mandata bila je i dekan Akademije umetnosti od 2001. do 2003., i od 2009. Prema svojim studentima je otvorena, ali i stroga, u želji da ih što bolje uvede u svet glume.



Film i pozorište