Miroslav Mika Antić

Autobiografija
U običnom sam sebe uhvatio,
pa nikad nisam to sakrivao,
bar sam pošteno kiriju platio,
na ovom svetu što sam živeo
možda sam nekome jad iscelio,
i nekom u zenice sjaj namamio,
i u komšiluk zvezde doselio,
u prozor svitanja uramio
Ako mi život krila skrati,
i sneg u oku počne da veje,
znam, bar se neću pokajati
što sam umeo da se smejem

Miroslav Mika Antić je veliki pesnik detinjstva, umeo je običnim rečima da saopšti velike životne istine. Umeo je i divno da opiše svoju rodnu Vojvodinu, duboko razumevajući svoje sunarodnike, paore sa njiva i sokaka i birtija. Umeo je da shvati i opiše neuhvatljivu prirodu svojih voljenih Cigana, i da nam je svima približi. Mika je voleo život i ljude, bio je boem velikog srca, koji svojim boemstvom nikoga nije ugrožavao, osim sebe samog. Živeo je kratko, tek pedesetak godina, ali je njegov život bio ispunjen velikim stvaralaštvom, umeo je mnogo i dobro da radi i divno da sanja.

[tubepress mode=”playlist” playlistValue=”3E44CD9B31866D44″]

Rodjen je u Mokrinu 1932.godine, kao dečak se preselio u Pančevo, gde se školovao, studirao je u Beogradu, a najveći deo života proveo je u Novom Sadu. Njegove pesme ne treba objašnjavati, treba ih čitati. One će nas vratiti u zaboravljeni svet detinjstva, igre i snova, svet naše rane mladosti i prvih gorkih iskustava, ljubavi i razočaranja, Mika će nas poučiti kako treba u životu uvek ići napred, da su prepreke i iskušenja uvek tu, i da postajemo bolji ljudi savladjujući ih…

Objavio je brojne knjige poezije, bavio se novinarstvom, slikarstvom i filmom. Šezdesetih godina pisao je scenarija i režirao veliki broj dokumentarnih i kratkih igranih filmova, sa temama iz Drugog svetskog rata, ali i o “strašnom lavu” Duška Radovića, o umetnicima iz Sombora, o fruškogorskim manastirima… Po svom scenariju režirao je i dva igrana filma, “Sveti pesak” (1968) i “Doručak sa djavolom” (1971). Filmovi pripadaju “crnom talasu” i govore o teškim posleratnim temama, o Golom otoku i tragediji vojvodjanskih seljaka uništenih poplavom i obaveznim otkupom žita. Za “Doručak sa djavolom” dobio je Zlatnu arenu 1971.godine na Pulskom filmskom festivalu, ali posle toga film nije prikazivan, bio je to vid cenzure.

“Spomenik” (1967) Dokumentarni film Mike Antića, nagradjen na 15.festivalu dokumentarnog filma u Beogradu. Govori o žrtvama Novosadske racije 1942.godine.

Naš prvi detinji susret sa Mikom Antićem bio je ujedno i susret sa jednom od njegovih najpoznatijih pesama:

“Plavi čuperak”

Čuperak kose obično nose
neko na oku,
neko do nosa,
al’ ima jedan čuperak plavi
zamisli gde?
U mojoj glavi.

Kako u glavi da bude kosa?

Lepo.
U glavi.

To nije moj čuperak plavi
vec jedne Sanje iz šestog ‘a’.

Pa šta?

Videćes sta kad jednog dana
čuperak nečije kose tudje
malo u tvoju glavu uđe,
pa se umudriš,
udrvenis,
pa malo – malo pa… pocrveniš,
pa grickas nokte
i kriješ lice,
pa šaljes tajne ceduljice,
pa nešto kunjas,
pa se mucis,
pa učis – a sve koješta učiš.

Izmešaš rotkve i romboide.
Izmešaš note i piramide.
Izmešaš leptire i gradove.
I sportove i rucne radove.
I tropsko bilje. I stare Grke.
I lepo ne znaš šta ćes od muke.

Sad vidiš šta je čuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od dečaka – pravog junaka
napravi tunjavka i nespretnjaka.

******

Mika Antić nije voleo mnogo da govori o sebi. Na samrti je rekao:”Kada me iznose, neka pročitaju Besmrtnu pesmu. A kada me pokopaju, neka Janika Balaž ili Tugomir odsviraju “Pira mange korkoro”. Niko ne sme da mi drži govor!” Tako je i bilo.

“… Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima. Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi “In memoriam”. I u svim ostalim svojim pesmama.”

(Miroslav Antić, o sebi)


Besmrtna pesma – Mika Antić tekst i video

Probaš i uspeš – Mika Antić tekst i video

Književnost

Leave a Reply

Your email address will not be published.