olivera-markovicRaskošno talentovana, prelepa, duhovita, dostojanstvena, velika zvezda, a bila i ostala skromna i omiljena medju kolegama i publikom. Umela je da sačuva svoj privatni život od radoznalih očiju javnosti, a istovremeno da napravi nesvakidašnje bogatu i interesantnu karijeru. Podjednako dobro je igrala i dramske i komične uloge, bila je jednako zanosna čak i sa brkovima, dozvoljavala je šminkerima da je unakaradjuju po volji, bez imalo glumačke sujete…

Rodjena je 1925.godine u Beogradu, kao Olivera Djordjević. Završila je gimnaziju i studirala istoriju umetnosti, bila je član Omladinskog i Akademskog pozorišta. Kada je osnovana Pozorišna akademija, postaje student prve generacije, u klasi Mate Miloševića. Po diplomiranju, 1951.godine, postaje član Beogradskog dramskog pozorišta. Prva njena uloga je bila Klara u „Slamnom šeširu“, u režiji njenog profesora Mate Miloševića. Pedesetih godina Beogradsko dramsko pozorište je negovalo repertoar savremenih stranih pisaca, a Olivera je obeležila to vreme svojim ulogama. Ostala je upečatljiva njena uloga Megi u „Mački na usijanom limenom krovu“. Igrala je i u predstavama „Dobri vojnik iz Sečuana“, „Tri sestre“, „Karamazovi“, „Ukroćena goropad“, „Konak“… Nakon deset godina, Olivera napušta Beogradsko dramsko pozorište, želeći da istražuje nove forme pozorišne igre.

[tubepress mode=”playlist” playlistValue=”E1410DFC5992E61D”]

Uporedo je radila na filmu, do 1961.godine snimila je deset filmova ( „Šolaja“, „Vlak bez voznog reda“, „Diližansa snova“). Šezdesetih godina se uspešno oprobala u muzici – pevala je šlagere i ruske romanse. Nastupala je širom zemlje, kao i u inostranstvu, pevala puno puta pred Titom….Snimila je dvadesetak gramofonskih ploča. Dobila je ponudu da nastupi i u pariskoj Olimpiji, kao i u Brehtovom pozorištu u Berlinu, u predstavi „Majka hrabrost“. Od 1967.godine angažovana je u Narodnom pozorištu u Beogradu, gde je ostala do penzionisanja (1989) i ostvarila više od trideset uloga. Pamti se njena uloga Koštane iz 1970.godine, predstave koja je imala fantastičan uspeh baš zahvaljujući Oliverinoj glumi i pesmi.

Snimila je 63 igrana filma, pomenućemo samo još neke: „Sibirska ledi Magbet“, „Nacionalna klasa“, „Majstori, majstori“„Balkan ekspres“, „Sabirni centar“, „Urnebesna tragedija“…Dobitnik je dve zlatne i jedne srebrne arene u Puli i nagrade Slavica, za celokupan doprinos filmskoj umetnosti, Dobričinog prstena, za pozorišni angažman, i mnogih drugih nagrada. Igrala je u antologijskim TV serijama :“Neven“, „Grlom u jagode“, „Bolji život“, „Zaboravljeni“, „Otvorena vrata“…Olivera je preminula 2.jula 2011.godine i sahranjena u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.

Majka hrabrost


JA HOĆU DA VOLIM I DA PATIM

Kada srce zaželi da voli,
Želju njemu ispunite tad,
U životu ima puno boli,
Naš je život sreća ili pad.

Za trenutak jednog divnog sna
Bolno čezne moja duša sva,
Otkucajem svakim srce moli,
Jer hoće da ljubi i da voli.

Rekli su mi da su sve to laži
Nema sreće, zalud je ne traži,
Neću to da primim i da shvatim,
Jer hoću da volim i da patim.
Tekst: Olivera Marković

In memoriam

Film i pozorište