Pozorište

Zijah Sokolovic

Zijah Sokolovic

U pozorišnim predstavama, kao i na filmu, dominantnu ulogu ima glumac. Iako postoji značajna razlika između filmskog i pozorišnog glumačkog angažmana, monodrama Zijaha Sokolovića “Glumac…je glumac…je glumac” može da posluži kao svojevrsna definicija onoga šta glumac jeste bez obzira na vrstu umetnosti u kojoj se ostvaruje.

Lep ali i zahtevan posao glumca traži od njega da ulazi u različite uloge i verodostojno “bude” i jadnik, i glupan, intelektualac, dobar, zao, prepreden, srećan, nesrećan, smešan, zavodljiv…Nije teško predpostaviti da je ulaženje u određenu ulogu u isto vreme i življenje te uloge. Stoga je u svakom glumcu prisutna velika borba da uprkos raznovsnom “životu” ostane svoj. Iako je uloga glumca na prvom mestu, glumac ne može ostvariti i pokazati svoje vrednosti bez dobrog scenarija, bez dobrog režisera, ali i kostimografa, šminkera i svih ostalih koji učestvuju u ostvarenju – realizaciji filma ili pozorišne predstave. Stoga nije čudno što nam je dobar glumac ili dobar režiser ( sa izgrađenom ličnošću) neka vrsta garancije da ćemo gledati dobar film ili pozorišnu predstavu.

Karakteristika pozorišne umetnosti je neposredan kontakt sa publikom. Dok se odigrava predstava glumci imaju pred sobom i reakciju publike. Predstava ima kontinuitet, greške nisu dozvoljene ili ukoliko se dogode moraju biti vešto prikrivene jer publika zahteva potpun doživljaj dramskog sadržaja. Branislav Nušić je rekao da se u pozorištu, suprotno od realnog života, najpre digne zavesa a potom se “događa” drama. Drama zahteva transparentnost, ne može se (kao u životu) preživljena drama tek naknadno analizirat i sa njom sučeljavati. Doživljaj koji publici nudi pozorišna scena mora biti jedinstvena celina da bi se pozorišno ostvarenje smatralo vrednim.

 

Pažnja publike ne sme ni za tren biti zapostavljena. Stoga je od važnosti svaka izgovorena reč, svaki pokret, svetlost, muzika…U kratkom vremenskom periodu (sat ipo – dva) pozorišna predstava može nas odvesti u daleku prošlost, na udaljena mesta, može sažeti čitav život jednog ili više ljudi, može učiniti da smo deo nekog sveta u kojem do sada nismo bili ili koji je sastavni deo naših života ali sagledan na drugačiji način…

Punoću dramskog sadržaja glumci moraju realizovati na sceni, a P.S. publike je trajanje “življene” drame u kraćem ili dužem vremenskom periodu. Neke se pozorišne predtave – drame nikad ne zaboravljaju…

Slavica Štulić

 

*****

 

Pogledajte legendarne pozorišne predstave na “daskama koje život znače”, koje su našle svoje mesto u našim sećanjima, a neke od njih se nalaze na repertoarima naših pozorišta i dan danas. Mnogi od naših omiljenih glumaca više nisu među živma, ali zahvaljujući kamerama , ostaće sa nama dok postojimo i mi… Uživajte u pozorišnom vremeplovu..

[tubepress mode=”playlist” playlistValue=”1F772AF9AD9997AC”]

Prvo pozorište Makedonaca

Prva premijera u oslobođenom Beogradu

Tri života “Ohridske legende“

Otvaranje Jugoslovenskog dramskog pozorišta

Početak Dubrovačkih letnjih igara

Prvi uspesi naše opere u inostranstvu

Prvi susret sa velikanima svetske pozorišne umetnosti

Prvo gostovanje JDP-a u inostranstvu

Pozorišta narodnosti

Osnivanje Sterijinog pozorja

Početak novih pozorišnih tendencija u Jugoslaviji

Prvih dvadeset godina pozorišta “Boško Buha”

Istorijat Jugoslovenskog dramskog pozorišta

HNK Zagreb

Gavella

Narodno pozorište Sarajevo

Bojan Stupica

Jovan Sterija Popović

Ljubiša Jovanović

Leave a Reply

Your email address will not be published.