Borislav Bora Đorđević, lider i mozak legenedarne grupe ’Riblja čorba’, rođen je 1 novembra 1952 godine u Čačku. Počeo je da se bavi muzikom u ranom detinjstvu pevajući po školskim priredbama i u horu. On je definitvno imao dar za umetnost i lomio se između muzike i crtanja koje mu je takođe dobro išlo, tako da je na dečjoj izložbi u Novom Sadu osvojio nagradu za kolaže. Ipak muzika uzima prevagu tako da Bora sa trinaest godina u Čačku zajedno sa tvoja tri školska druga formira svoju prvu grupu koja se zvala ’Hermelini’ , a u kojoj je Bora svirao bas, Borko Ilić solo gitaru, Prvoslav Savić ritam gitaru i Aca Dimitrijević bubnjeve.

Bora je prvenstveno bio zainteresovan za pevanje, gitaru je svirao prilično slabo, pa su mu u grupi dodelili ulogu basiste jer se i onako bas gitara tada smatrala nevažnm intrumentom. Međutim Boru je krasila upornost i velika volja tako da on već nakon dve godine prelazi na ritam gitaru, istovremeno počinje sa komponovanjem. Druga pesma koju je u životu napravio pod nazivom “Moje tuge” kasnije se našla na albumu grupe ’Suncokret’. U to vreme dolazi do ekspanzije na našoj muzičkoj sceni, pojave brojnih novih grupa tako da se u tom periodu Bora selio i boravio na kratko po raznim grupama kao što su : ’Vesnici ljubavi’, ’Safiri’, ’Dečaci sa Morave’, ’Čačanski plemići’, grupa ’PORS’ ( Poslednji Ostatak Romatičnog Sveta).

[tubepress mode=”playlist” playlistValue=”30FF10DE493A9687″]

U toku odrastanja i burne mladosti dolazi i do prvih nevolja, problema i prekršaja. Bora je sa svojim društvom provaljivao u tuđe stanove, a od tako stečenog novca u Beogradu su kupovali instrumente. Nakon tri godine takvih podzemnih aktivnosti, uhvaćeni su i proglašeni za maloletne delikvente. Bora je sedam dana bio u istražnom zatvoru, zatim je pušten da se brani sa slobode i odmah je izbačen iz čačanske gimnazije, a konačna presuda je glasila: ’ oslobođen uz pojačan nadzor roditelja i povremenu kontrolu organa starateljstva’ . To je bila velika bruka i sramota za tada mali Čačak, pa roditelji odlučuju da se presele u Beograd gde Bora upisuje prilično strogu Petu beogradsku gimnaziju.

Nakon uspešno završene mature Bora odlazi na audiciju za rock operu “Isus Hrist Superstar” koja se u to vreme pripremala u ’Ateljeu 212’ gde dobija ulogu jednog od apostola.Na taj način upoznaje Zorana Radmilovića, Dragana Nikolića, Dušana Prelevića, nastavlja da glumi pa se kasnije pojavljuje u predstavama “Purpurno ostrvo”, “Tom Pejn”, “Caca u metrou”.
Ubrzo počinje i Borina ozbiljnija muzička karijera, kada početkom sedamdesetih formira akustičarsku grupu ’Zajedno’ u kojoj su pevale sestre bliznakinje Vukica i Gordana Stefanović, Ivana Kačunković, klavijature je svirao Đorđe Petrović, a povremeno je sa njima pevao i Nenad Stekić, tadašnji evropski rekorder u skoku udalj. Bora neuspešno pokušava da upiše glumu na Akademiji, pa se na kraju odlučuje za odsek pozorišne organizacije.

Sa grupom ’Zajedno’ , Bora počinje da promoviše nežnu muziku povremeno zasnovanu na stihovima pesnika, tako da su često snimali takozvane primenjene emisije na radiju. Prvi singl objavljuju 1974 u izdanju PGP RTB sa pesmama “Vizija” – “Goro moja” koji im donosi sasvim solidnu popularnost. U to vreme Bora je radio kao saradnik emisije “Veče uz radio”, pisao za tadašnji muzički časopis “Džuboks” uglavnom o domaćoj akustičarskoj sceni, radio špice, džinglove i songove za Radio Beograd 202 i Studio B.

Grupu ’Zajedno’ Bora napušta krajem 1974 godine da bi već januara 1975 osnovao akustičarsku grupu ’Suncokret’ koja odmah privlači pažnju medja sa pesmama u stilu folk rocka, Borinim duhovitim tekstovima i višeglasnim pevanjem. Sa radijskom zvezdom Zoranom Modlijem, pod firmom ’Hajduk Stanko i jataci’ grupa ’Suncokret’ objavljuje singl sa pesmama “Na putu za Stambol” / “Anđelija, čuvaj se Turaka” (PGP RTB 1975), a pod firmom ’Zoran Modli i Suncokret’ singl “Rock and roll duku duku” i “Gili gili bluz” (Diskos 1976). Druženje Bore i Modlija datira još iz vremena grupe ’Zajedno’, kada je popularni disk džokej bio producent njihovog prvog singla.

Do razlaza Bore Đorđevića i grupe ’ Suncokret’ dolazi kada je Bora na probu doneo svoju novu pesmu “Lutka sa naslovne strane” koju članovi grupe jednoglasno odbijaju smatrajući da ne odgovara senzibilitetu njihove muzike. Juna 1978 godine Bora vidno razočaran i ljut razmišlja da napusti muziku zauvek, što se na svu sreću nije desilo. Bora prihvata poziv za najčudniju kombinaciju u svojoj karijeri sa Biljom Krstić i postaje član akustičarske grupe ’Rani mraz’ u kojoj su već bili Verica Todorovic i Đorđe Balašević.

Svima je bilo jasno da Bora sve više naginje oštrijem rock senzibilitetu, ali on još uvek nije bio spreman da se oslobodi akustike. U toku leta 1978 godine ’Rani mraz’ održava desetak pretponoćnih nastupa u Domu omladine u okviru ’Beogradskog leta’ kada Bora promoviše svoj novi materijal kao : “Lutka”, “Mirno spavaj”, “Zvezda potkrovlja i suterena”, upravo one pesme koje će uskoro postati okosnica prve faze ’Riblje čorbe’ .

Njih četvoro tj grupa ’Rani Mraz’ tada snimaju generacijsku himnu “Računajte na nas”, dok se na B-strani nalazila pesma “Strašan žulj” posvećena radnim akcijama. Uspeli su takođe da zajedno snime i singl sa pesmama “Oprosti mi Katrin” i “Život je more”. Nakon nastupa na festivalu u Splitu jula 1978 godine i četrdeset pet dana provedenih u grupi Bora postaje svestan da to nije muzika koju on želi da stvara tako da napušta ’Rani mraz’.

Uskoro Bora za nove saradnike bira članove grupe ’SOS’ osnovane još davne 1972 godine koji su godinama figurirali na muzičkoj sceni ne uspevajući da se maknu od statusa uvežbane ekipe koja dobro izvodi muzičke standarde. Grupa ’SOS’ je već imala objavljene singlove : “Nestvaran san” / “Stari sat” (PGP RTB 1973) , “Tražim” / “Magnovenje” (PGP RTB 1974 ) “Čovek i pčela” / “Znam kako je” (PGP RTB 1975) kao i snimljen debi LP “Prvi poziv” na kome je kao gost pevao Bora Đorđević.

U leto 1978 godine ’SOS’ grupu su činili Miša Aleksić, gitarista Rajko Kojić i bubnjar Miroslav Milatović Vicko. Upravo ova trojka uz Boru koji se prudružio grupi formira ’Riblju čorbu’ koja je zvanično nastala u beogradskom restoranu Šumatovac 15 avgusta 1978 godine i u kojoj je Bora bio šef, glavni autor, pevač, a svirao je i akustičnu gitaru. Dugo su se premišljali oko imena grupe, prvo ideja je bila da se zovu Bora i Ratnici, a onda su se odlučili za ime ’Riblja čorba’ što je bio beogradski sleng za menstruaciju i slikovito je predstavljao direktnu liričnost grupe. Njihova saradnja predstavljala je logičan nastavak svih godina koje su proveli na sceni. Ispostavilo se da to je to bio pravi spoj i dopuna jer ono što nije imao Bora, čvrst i energičan sastav, imao je ’SOS’ , a ono što nisu imali oni, besnog i energičnog autora koji ume da usmeri i ima dovoljno pesama, predstavljao je Bora.

Prvi koncert ’Čorba’ je održala u vojvođanskom mestu Elemir 8 septembra 1978 godine, a zatim su usledile veće svirke. Novembra iste godine emisija “Veče uz radio” slavila je rođendan koncertom u subotičkoj sportskoj hali gde je ’Riblja čorba’ odsvirala samo dve pesme, ali uspela da oduševi i zapali sve okupljene. ’Čorba’ 22 decembra 1978 godine objavljuje prvi singl sa pesmama “Lutka sa naslovne strane” i “On i njegov BMW”.

Pesma “Lutka sa naslovne strane” u kojoj je klavir svirao poznati jazz trubač Stjepko Gut odmah postaje hit i omiljena pesma na svim radio programima. U to vreme Bora odlučuje da se okane akustične gitare i potpuno posveti pevanju. Takođe razmišlja o proširenju grupe, u početku je imao plan da dovede klavijaturistu, ali se ipak odlučio za još jednog gitaristu, nakon velikog razmišljanja i audicije odlučuje se da prihvati predlog Rajka Kojića i kao ritam gitaristu dovode maturanta Momčila Bajagića Bajagu, koji je sa Rajkom ranije svirao u sastavu ’Glogov kolac’. Prvi koncert u novoj i potpunoj postavi održali su 7 januara 1979 godine u Jarkovcu gde je svirka trajala tri sata, zatim u beogradskom ’Domu omladine’ održavaju 28 februara svoj prvi beogradski koncert koji je gromoglasno najavljivan u medijima. Početkom marta grupa odlazi na turneju po Makedoniji gde sviraju dvadesetak koncerata. Nakon uspešnih koncerata sledi objavljivanje u martu 1979 godine drugog singla sa pesmama “Rock’n’roll za kućni savet” i “Valentino iz restorana”.

U toku leta ’Čorba’ na redovnim svirkama uvežbava materijal za promociju debi ploče koja je bila zakazana za 1. septembar na Tašmajdanu. Već tada Bora pokazuje svoj dar i talenat da osvoji masu. Želeći da napravi narodsku zabavu, Bora je koncert najavljivao pod parolom “Riblja čorba neće da vam otima lovu-ulaz dva soma” što je u to vreme zaista bila popularna cena.

Tašmajdan je bio rasprodat, a dosta zainteresovanih je ostalo napolju. Na koncertu su kao predgrupe nastupile grupe ’Bulevar’ u kome je tada pevao Dejan Cukić, a gitaru svirao Nele Stamatović i ’Formula 4 ’ iz Sarajeva. Bez obzira na veliku famu koja je pratila grupu, redovno pojavljivanje u medijima, za Boru i sve članove grupe najveće iznenađenje na koncertu predstavljala je sama publika koja je, iako LP još nije izašao, znala sve tekstove novih pesama. Verni svojoj novoj ljubavi, pedantno su sa radija snimali pesme koje je Bora povremeno puštao uz intervjue i odmah su ih učili napamet, prisvajali i pevušili. Bora je već tada između pesama imao svoje priče koje su bile dobro rešenje da smire egzaltiranu publiku. Koncert je uz dosta redara i milicije protekao u najboljem redu i bez ikakvih incidenata, već tada Bora dobija nadimak ’Bora Majstor’ jer pokazuje svoje sposobnosti koncert majstora koristeći svoj autoritet kako bi umirio publiku u momentima kada je izgledalo da će oduševljenje prerasti u eksploziju.

Na tom čuvenom koncertu ’Čorba’ je odsvirala sve pesme sa svojih singlova i LP-a , takođe i “The Letter” iz repertoara Džoa Kokera (Joe Cocker, inače omiljeni Borin pevač) i “Jumpin’ Jack Flash” The Rolling Stonesa. Kako su u to vreme imali malo svojih pesama, na bis su izveli “Rock’n’roll za kućni savet” i “Ostani đubre do kraja” koja je ubrzo postala hit i vrlo slušana pesma na svim radio stanicama širom Jugoslavije. Nakon koncerta , tačnije desetak dana kasnije, Bora i Rajko Kojić odlaze na odsluženje vojnog roka.

Riblja čorba je svoj debi LP “Kost u grlu” snimila tokom juna i jula 1979. godine u Beogradu i tada je Bajaga prvi put sa grupom radio u studiju, a producent je bio Enco Lesić. Sve pesme na albumu predstavljaju Borino novo interesovanje za teme koje obrađuju svakodnevicu, a njegov neuvijen i britki jezik već u startu izaziva probleme. Tako je u pesmi “Mirno spavaj” sporan bio stih “popij svoje sedative” jer asocira na drogu i zbog njega je izlazak ploče kasnio. Pesmu “Još jedan usran dan” Bora je sam preventivno prekrstio u “Još jedan šugav dan”.

U većini pesama na ovom albumu Bora se bavi analizom žena koje su na različite načine prošle kroz njegov život, a to su : “Ostani đubre do kraja”, “Zvezda potkrovlja i suterena”, “Egoista”, “Ja sam još ona ista budala”, “Pozajmila je pare, poludela je skroz, kupila je kartu i sela na voz”. Album doživljava veliki uspeh i dočekan je sa oduševljenjem, prema nekim informacijama već prvog dana je prodato 12 000 primeraka, a konačni tiraž se zaustavio na oko 120 000 prodatih kopija. U muzičkim časopisima kritičari i novinari Boru proglašavaju za rock ličnost godine.

U toku svog boravka u JNA Bora je radio na pripremi novog materijala i uglavnom napisao sve pesme za drugi album grupe koji se snima u toku februara 1981 godine u beogradskom studiju ’Druga maca’ u produkciji Enca Lesića. Naslov albuma je “Pokvarena mašta i prljave strasti” za koji su pesme tokom prethodne godine sklapali muzičari razbacani na relaciji Sarajevo-Doboj-Koprivnica-Zemun obzirom da je većina bila na odsluženju vojnog roka.

Mladi Bajaga je najviše iznenadio Boru jer je na tekstove pesama koje je Bora uradio i poslao iz vojske : “Nemoj srećo, nemoj danas”, “Dva dinara druže” i “Evo ti za taksi”, napravio samostalno fanstastične kompozicije, dok je muziku za pesmu “Rekla je” napisao Enco Lesić koji je, kao i na prvom albumu, svirao klavijature. I ovaj album doživljava neverovatan uspeh tako da već krajem 1981 godine dostiže tiraž od 200 000 primeraka.

Grupa je i pre objave ovog albuma ostvarila veliki uspeh na zagrebačkim koncertima u okviru akcije ’Pozdrav iz Beograda’ , a uz ovako dobar prijem i prodaju albuma na celoj teritoriji zemlje ’Čorba’ definitvno zauzima specijalno mesto na jugoslovenskoj rock sceni. Uz pomenute pesme za koje je muziku radio Bajaga, drugi LP je doneo čitav niz hitova kao što su bili : “Ostaću slobodan”, “Lak muškarac”, “Nemoj srećo, nemoj danas”, “Neke su žene pratile vojnike”.

Po već uobičajenoj praksi nakon objave albuma usledila je turneja i promocja materijala. Pamtiće se dva koncerta u novobeogradskoj ’Hali sportova’ u kojoj se okupilo blizu 5 000 posetilaca svake večeri. Taj trijumf je bio samo uvod u uspehe koje je grupa postigla tokom turneje po Jugoslaviji kada su obišli pedeset devet gradova. Krajem juna ’Riblja čorba’ je bila zvezda večeri na “Vjesnikovom” koncertu u Zagrebu na kome su se okupile vodeće domaće grupe. U septembru ponovo se organizuje koncert u Beogradu, ovog puta na kalemegdanskoj ’Rockoteci’ gde se okuplja oko 10 000 mladih, a koncert u novinama dobija dobre kritike i pored nereda i manjih povreda prisutne publike. U toku ovog koncerta članovi grupe su odsvirali i deo novih pesama sa gostom iz Engleske, basistom Džonom Mek Kojem (John McCoy).

Naime, ’Čorba’ je već tog leta ušla u studio i snimila treći LP pod nazivom “Mrtva priroda” koji je upravo producirao Mek Koj, basista ’Gillan benda’. Tokom prve tri nedelje po objavljivanju “Mrtve prirode” prodato je čak 100 000 primeraka ploče što je u to vreme predstavljalo najbrže prodavanu ploča u istoriji domaće muzike, konačni tiraž albuma zaustavio se na rekordnih 450 000 primeraka.

Na ovom albumu Bajaga prvi put nastupa sa svojom pesmom “Ja sam se ložio na tebe”, a radio je i muziku za pesmu “Ne veruj ženi koja puši Drinu bez filtera”. Ipak i dalje je udarni autor Bora, a izdvajamo sledeće pesme sa ovog albuma : “Na Zapadu ništa novo” (prva Borina direktno politička pesma), “Neću da ispadnem životinja”, “Pekar, lekar, apotekar” i “Volim, volim žene”.

Januara 1982 godine Riblja Čorba počinje ponovo jugoslovensku turneju koncertom u Čačku. Turneja je ambiciozno nazvana “Ko preživi – pričaće”, ispostavilo se kasnije sticajem okolnosti da ovaj naziv turneje je bio baš neprijatno i nesrecno odabran . Za sve koncerte vladalo je veliko interesovanje za karte, pa su to organizatori nemilosrdno zloupotrebljavali često puštajući u prodaju i više karata od samog kapaciteta objekta. Tako je za njihov nastup u zagrebačkoj ’Ledenoj dvorani’ 8 februara u prodaju pušteno 10 500 karata koje su odmah rasprodate,u dvorani se, na nesreću, uoči svirke našlo oko 15 000 mladih, a kako su samo dvoja vrata bila otvorena, u gužvi na ulazu izgažena je četrnaestogodišnja Zagrepčanka Željka Marković koja je preminula od povreda. Revijalnim novinama ta tragedija je poslužila kao dobar povod za obračun sa rock muzikom generalno, a koriste ga i za napade na samog Boru Đorđevića koji sa javašluk-organizacijom koncerata nije imao nikakve veze. Posle ovog koncerta u Zagrebu organizatori su na njihovim koncertima drastično smanjili broj karata koje su puštali u prodaju, a nije bila retkost ni da im otkazuju gostoprimstvo, plašeći se novih problema .

U tom periodu ’Čorba’ je definitivno postala najveća r’n’r grupa u Jugoslaviji, a to je, uz sve prijatne pojave, povlačilo i upotrebu krupne političke lupe kroz koju su posmatrani i analizirani. Početkom februara u časopsu “Ilustrovana politika” objavljeno je pismo jednog tinejdžera u kome je razglabao na temu političke podobnosti Bore i drugova. To je bio okidač i sasvim dovoljno da SUBNOR skopske opštine Karpoš podnese zahtev da se ploča zabrani zbog stihova “Za ideale ginu budale” i “Kreteni dižu bune i ginu” iz pesme “Na Zapadu ništa novo”. Odmah posle njih, isti zahtev šalju članovi SUBNOR Sarajeva i malog mesta Bezdan, ali i Savez socijalističke omladine Bosne i Hercegovine što dovodi do afere koja se povlači po svim medijima, gde maltene svaka šuša oseća potrebu da pljune Boru zbog “vređanja tekovina narodnooslobodilačke borbe”. Cela hajka po medijima morala se preslikati i na koncertnim aktivnostima pa se tada dešavaju vrlo čudne stvari kao : Čorba je bila prisiljena da u Celju prvi put u karijeri prekine svoj koncert, jer su dežurni vatrogasci bili previše agresivni prema publici ; koncert u Sarajevu mogao je da bude održan tek kada je Bora napisao obrazloženje za tekstove svih pesama koje će izvoditi i potpisao da će “Na Zapadu ništa novo” otpevati na sopstvenu odgovornost; u Tuzli grupa nije mogla da svira jer, kako je bilo objašnjeno , “organizator ne može da obezbedi red i mir tokom koncerta grupe čije ponašanje nije u skladu sa socijalističkim moralom”.

Bio je ovo samo uvod u političke zabrane sa kojima se Bora zajedno sa ’Ribljom Čorbom’ u nastavku karijere često susretao . Promotivnu turneju povodom albuma “Mrtva priroda” ’Riblja čorba’ završava svirajući četiri večeri uzastopno, polovinom aprila 1982, godine u beogradskoj hali ’Pionir’. Svirke su održane sa mesec dana zakašnjenja, jer su organizatori otezali zbog slučaja u Zagrebu, plašeći se da li će moći da ponude adekvatno obezbeđenje. Ipak koncerti su protekli bez izgreda i nemira, nažalost poseta je bila manje od očekivane mada je ’Čorbu’ za ta 4 dana slušalo i gledalo 21 000 ljudi zajedno sa mnogobrojnim redarima i milicionerima. Na nastupu od 11 aprila snimljen je njihov koncertni tj živi LP “U ime naroda”, naziv je odabran po uzoru na početnu repliku kojom se izriče presuda u sudu i time se jasno aludiralo na Borine političke probleme.

Političko smirivanje oko ’Riblje čorbe’ rezultiralo je neobičnom i potpuno neočekivanom odlukom kada su na Dan mladosti i na rođendan druga Tita, 25 maja 1982 godine, dobili Majsku nagradu Gradskog komiteta Saveza Socijalističke omladine uz obrazloženje da “grupa peva o životu i problemima mladih i da je postala unekoliko simbol velikog dela omladine”.

Početkom jula pojavila se živa ploča “U ime naroda” , LP je odrađen sirovo, bez studijskog peglanja, a postigao je zavidni tiraž od 120 000 i postao najprodavaniji koncertni LP u dotadašnjoj domaćoj rock istoriji. Grupa se uskoro povlači iz javnosti i počinje pripreme za sledeći album “Buvlja pijaca” koja se pojavio krajem 1982 godine. Ploču je opet producirao Džon Mek Koj, a miks je urađen u Londonu. Interesantno je napomenuti da je uz članove ’Riblje čorbe’ na snimanju učestvovao i Kornelije Kovač koji je svirao klavijature, dok su se u nekim pesmama pojavili gudači i duvačka linija, tako da je ploča u sebi nosila i neke od elemenata akustičnog zvuka. Bora je uradio tekstove za sve pesme osim za “Baby, baby I don’t Wanna Cry” koju je kompletno odradio Bajaga. Tu pesmu je prvobitno trebalo da peva Slađana Milošević na svojoj ploči, ali je Bora insistirao da ostane ipak u vlasništvu ’Čorbe’.

I ovaj album ponovo postiže uspeh i donosi grupi čitav niz uspešnih pesama koje se mogu podelti u dve celine, jednu su činile ljubavno-ironične kao : “Draga, ne budi peder”, “U dva će čistači i odneti đubre” i “Dobro jutro”, drugu celinu činile su politički direktne pesme : “Slušaj, sine, obrisi sline”, “Kako je lepo biti glup” (inspirisana boravkom u neinspirativnoj vojsci), “Pravila, pravila”, “Kad ti se na glavu sruši čitav svet” i “Ja ratujem sam”.

Tiraž albuma je dostigao velikih 250 000 primeraka mada je to bilo ipak mnogo manje od prethodnog albuma. Na promotivnu turneju kreću dve nedelje nakon objavljivanja ploče i suočavaju se sa oslabljenim interesovanjem publike. Turneju su završili početkom aprila 1983 godine ambicioznim koncertom na Sajmištu za koji je Bora želeo da postane njegova Hajdučka česma. Posle šesnaest godina pauze i nekadašnjih ’Gitarijada’ na Sajmište ponovo ulazi rock. U želji da obnovi taj prostor Bora je maltene sam sa Mišom Aleksićem organizovao koncert, praveći najveću binu koja je do tada viđena u Jugoslaviji uz adekvatno i kvalitetno svetlo i ozvučenje.

Bora je zajedno sa Markom Jankovićem i Zoranom Modlijem snimio radijske reklame i promovisao koncert, a korak dalje u reklami koncerta je napravaljen tako što je sa Modlijem iz aviona bacao letke iznad Novog Sada, Zrenjanina, Šapca, Pančeva i Beograda reklamirajući koncert na kome se na kraju pojavilo 8000 posetilaca, a sam koncert je išao pod imenom “Hleba i igara”. Te večeri na koncertu grupa se oprostila od Vicka Milatovića koji odlazi u vojsku, a umesto njega, na bubnjarsku stolicu seda Vlajko Golubović koji je pre toga svirao u sastavima ’Tilt’ i ’Suncokret’ . Dolazi do pauze u radu grupe koju je prvi iskoristio Rajko Kojić i objavio mini LP “Ne budi me bez razloga” (PGP RTB 1983.). Na ploči su svirali klavijaturista Lazar Ristovski, basista Neša Japanac i Vlajko Golubović, a Bora je otpevao tri svoja i jedan Bajagin tekst.

Krajem oktobra 1983 godine u organizaciji Saveza socijalističke omladine, ’Riblja čorba’ je održala četiri koncerta u Bugarskoj, u okviru manifestacije ’Balkan, zona bez nuklearnog naoružanja’. Prvi nastup u Plovdivu svirali su pred omladinskim aktivistima koji su dobili specijalne pozivnice, ali redari su imali muke da ih zadrže zalepljene za stolice Na završnoj svečanosti ’Čorba’ je svirala posle grčkog folklornog ansambla, bugarskih ritmičnih plesača i rumunskog omladinskog pozorišta koje je izvelo simboličnu predstavu “Bauk kapitalizma napada omladinu Istoka”.

U to vreme Bajaga radi na svojoj ploči “Pozitivna geografija”, ali i paralelno piše pesme za sledeći ’Čorbin’ album “Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju”. Kako u PGP RTB-u nisu želeli da ’Čorbi’ finansiraju snimanje albuma u Londonu, grupa prelazi u zagrebački Jugoton. Ploču je sa članovima grupe producirao Kornelije Kovač u Ljubljani, dok je miksovanje urađeno u Londonu. Odmah po objavljivanju, 1984 godine, republička cenzura proglašava tri pesme moralno nepodobnim, ploča dobija etiketu šund proizvoda pa samim tim i veću cenu u prodaji.

Problemi su nastali zbog tekstova u pesmama “Mangupi vam kvare dete” i “Besni psi” u kojoj, pored ostalog, Bora peva “Grčki šverceri, arapski studenti, negativni elementi, maloletni delikventi i besni psi” što je izazvalo međunarodne potrese. Ambasade tri arapske zemlje, pa čak i afričke države Zair žalile su se zato što je Bora izjednačio arapske studente i besne pse. Nakon toga Republičko ministarstvo kulture naručuje stručnu analizu pesme, a pred ’Čorbin’ beogradski koncert stiže zahtev tj naređenje iz SIP-a da se pesma ne izvodi.

lako je grupa i dalje delovala kao celina već po izboru pesama na ploči i njihovoj prezentaciji bilo je primetno da više ne postoji ono zajedništvo i timski rad kao ranije. Bora je na albumu nanizao seriju gorkih, depresivnih tekstova u kojima su dominirale konstrukcije “obožavam ilovaču”, “oko mene su u stvari licemeri i govnari”, termini: “dželati, streljanje, giljotina, vešala, krastave žabe i otrovne zmije”. U pesmama “Ravnodušan prema plaču”, “Džukele će me dokosuriti”, “Gluposti” i “Besni psi” Bora je prolio litre žuči i jeda, baveći se najcrnjom stranom života, dok potpuno suprotno Bajaga nas opušta sa relaksiranim pesmama : “Kazablanka”, “Muzičari koji piju” i nežnom baladom “Kad hodaš”.

U proleće 1984 godine pojavljuje se najavljivana Bajagina ploča “Pozitivna geografija” koju je publika odmah prihvata sa velikim oduševljenjem. lako Bajaga tada nije imao solističke ambicije, pozitivan efekat njegovog koncerta u ’Domu sindikata’, održanog 21 aprila 1984 godine, rezultirao je pozivima za nove svirke , a nije mogao da prenebegne ni obaveze prema matičnoj grupi.

Prolećna turneja ’Riblje čorbe’ prolazila je neočekivano loše tako da je čak osam koncerata otkazano zbog slabog interesovanja publike, a na ostalim nastupima, pa i u beogradskom ’Pioniru ’, sale su bile poluprazne. Dolazi do sukoba između Bore i Miše sa jedne strane i Rajka Kojića kome zameraju da se ne ponaša profesionalno i u skladu za zahtevima grupe. Bajaga uzima Rajka u zaštitu i zahvaljujući njegovom zalaganju on ostaje u grupi. Grupa odlučuje da krene na letnju pauzu i odmor, i samo nekoliko dana pred put na ostrvo Mljet, Bora poziva Bajagu i obaveštava ga kako im jedan hotel u Solunu nudi deset hiljada dolara po čoveku za mesec dana letnje svirke. Međutim, Bajaga ponudu odbija objašnjavajući da se sprema na more, da posle toga ima ugovorene svirke sa ’Instruktorima’ po radnim akcijama i da je po njemu glupo i neadekvatno da ’Riblja čorba’ svira po hotelima. Ponudu za Grčku odbija i Rajko što je bilo dovoljno da njih dvojica tj Bajaga i Kojić postanu odmah bivši članovi ’Riblje Čorbe’. Ceo slučaj je tih dana podigao veliku prašinu. Bajaga je iz novina saznao da više nije u grupi, kad je sa Mljeta došao u Dubrovnik, a ni Rajko Kojić nije bio na vreme obavešten.

Novi gitaristički par u ’Čorbi’ postaju Vidoja Božinović (ex ’Opus’, ’Rok mašina’) i Zoran Dašić (ex ’Šamar’) Vicko se vratio u grupu, a Vlajko postaje član ’Instruktora’. Dašić je sa grupom održao samo pet proba, pa je zbog porodičnih obaveza odustao od angažmana. Kasnije je oformio grupu ’Legende’ za čiju je ploču “Dođi druže do Srbije uže” Bora napisao sedam tekstova i komponovao muziku za dve numere. Umesto Dašića u grupu je stigao Nikola Čuturilo koji je tih sezona važio za rent a gitaristu. Pre toga je svirao u grupama ’Kredit’ (od koje su kasnije nastali ’Laki pingvini’), ’Bicikl’, ’Zamba’, ’Siluete’, a proleće 1984 godine proveo je kao član ’Električnog orgazma’.

Vidoja Božinović, zvan Džindžer, je kao mlađi brat Zorana Božinovića, gitariste ’Rok mašine’, odrastao je na hard rocku i gitarskim herojima, što je sasvim odgovaralo koncepciji ’Riblje čorbe’. Potpuno novi sastav benda Bora je uigravao na gotovo anonimnim nastupima, tako su na poslednjoj večeri ’Beogradskog leta’ u ’Domu omladine’ 20 septembra nastupili pod imenom ’Debeli Bogoljub i ljuti tezgaroši; . Uoči svirke su samo prijatelji grupe znali da se iza tog blesavog imena krije u stvari ’Riblja čorba’. Tokom čitave jeseni grupa je svirala po manjim salama učvršćujući veze i praveći koheziju između novih i starih članova.

Tada dolazi i do saradnje između Bregovića i Đorđevića koji su do tada bili najveći rivali, naime na ploči “Bijelo dugme” (Kamarad-Diskoton 1984 ) Bora je napisao polovinu teksta i pevao zajedno sa Goranom i Tifom u pesmi “Pedikulis Pubis”.

Ovaj samit na vrhu ponudio je zanimljivo sarajevsko-beogradsko viđenje ženskog sveta i pomoglo poljuljanom statusu ’Čorbe’ u tom momentu koji im je i te kako bio potreban. U toku zime ’Čorba’ ulazi u studio i snima novi album pod nazivom “Istina” , a snimali su ga Ratko Ostojić i Goran Vejvoda, dok je producent opet bio Džon Mek Koj. Goran Bregović je uzvratio posetu pa je pevao u pesmi “Disko mišić”, a Džindžer i Čutura su se potpisali kao autori po jedne pesme. Album je objavljen 1985 godine, ali je grupa novi materijal predstavila pre toga na koncertu u zagrebačkom klubu ’Kulušić’ u okviru akcije ’Bolje vas našli’ kada su beogradski bendovi gostovali u Zagrebu .

lako su mnogi u to vreme smatrali ’Čorbu’ za stvar koja pripada prošlosti, na koncertu doživaljavaju ovacije i bivaju trijumfalno ispraćeni uz dva bisa. Bio je to prvi, pravi povratak u istoriji jugoslovenskog rocka i to najviše zahvaljujući pesmi “Pogledaj dom svoj, anđele”.

Kao što je bilo i uobičajeno za ’Čorbu’ , ni rad na ovoj ploči nije prošao bez problema jer su u Jugotonu odbili da štampaju pesme “Snage opozicije”, “Pogledaj dom svoj, anđele”, “Alo” i “Dvorska budala”, pa se Čorba bez mnogo premišljanja vraća u PGP RTB.
U tom periodu pesma ’ Anđeo ’ postaje zaštini znak grupe, ista pesma postaje neviđeni hit što potvrđuju slušaoci Hita nedelje Radio 202 kada je biraju za hit 1985. godine, a februara 1990 godine i za hit decenije. Interesantno je da je spot te čuvene pesme bio emitovan i na MTV programu. Usledila je serija koncerata koja potvrđuje činjenicu da grupa obnavlja popularnost, maja 1985 godine ponovo su trijumfovali u prepunoj beogradskoj ‘Hali sportova’.

Februara 1986 godine grupa je objavila LP “Osmi nervni slom” ponovo u produkciji Kornelija Kovača i sa novim gostima: glumica Ana Kostovska pevala je u pesmi “Prokleto sam”, Jova Maljoković je odsvirao saksofon u numeri “Jedan čovek”, a Edi Grant je otpevao dve strofe u pesmi “Amsterdam”. Pored pesme “Amsterdam”, udarni hit na ploči je bila pesma “Nemoj da ideš mojom ulicom”, dok su ostale pesme zbog autocenzure muzičkih urednika bile dugo na ledu. lako nisu bile ništa oštrije od onih štampanih na prethodnim albumima, pesme kao “Južna Afrika 85 (ja ću da pevam)”, “Tu nema Boga, nema pravde”, “Crno je dole” i druge teško su se putem medija probijale do slušalaca.

Početkom 1986 godine na sednici Komisije Predsedništva CK SKJ za informativno-propagandno delovanje čak se raspravljalo o tekstovima Riblje čorbe. Međutim političke dileme i mišljenja nekih naših političara nisu mnogo uticale na publiku tako da je Riblja čorba 8 marta 1986 pred deset hiljada okupljenih na sarajevskom Rock uranku u Skenderiji započela svoju najuspešniju turneju još od vremena ploče “Mrtva priroda”. Krajem marta su posle četvorogodišnje pauze ponovo napunili bogradski ’Pionir’ i time definitvno potvrdili povratak na sam vrh. Krajem godine na MESAM-u ’Čorba’ dobija nagradu kao rock grupa godine, Bora je proglašen za najboljeg kompozitora, dok je Miša autor hita godine, pesme “Amsterdam”.

Februara 1987 godine objavljuju devetu ploču “Ujed za dušu” na kojoj je Bora komponovao samo tri i po pesme, a kao autori se potpisuju Džindžer, Čutura i Miša . Na ovom albumu grupa radi i prvu obradu, što će kasnije biti česta pojava na njihovim pločama, a to je pesma “Zadnji voz za Čačak” kao obrada “Last Train To Clarksville” Nila Dajmonda (Neil Diamond) koju je svojevremeno izvodila grupa Monkees. Primetno je da na albumu nema političkih tema, ali takođe ni nekih hitova ili popularnih pesama.

Desetogodišnjicu postojanja grupa obeležava 1988 godine izdavanjem desetog albuma “Priča o ljubavi obično ugnjavi” i kompilacijom “Riblja čorba 10” koja je objavljena u ograničenom tiražu i nije se našla u slobodnoj prodaji, već je bila predviđena za prijatelje grupe i radio stanice. Povodom jubileja odsvirali su koncert na Sajmištu na kome se okupilo 15 000 mladih, ali pre toga SUP im nije dozvolio da održe besplatan koncert na platou ispred hrama Svetog Save na kome je još trebalo da sviraju ’Piloti’ i ’EKV’. Iako se situacija u zemlji sve više intenzivirala i politizovala, na novoj ploči gotovo da nije bilo političkih tekstova već benigne teme tj lagane pesme kao : “Avionu slomiću ti krila”, “Kaži ko te ljubi dok sam ja na straži” i “Oko mene” .

Personalni potresi u grupi se i dalju nastavljaju, sada je povod ili uzročnik Čutura koji svirajući i radeći u ’Čorbi’, počinje da piše i za druge, pa su se njegovi tekstovi našli na pločama Dejana Cukića, ’YU grupe’, ’Kerbera’, a 1988 godine je snimio i prvu solo ploču “Devet lakih komada”. Po objavljivanju druge ploče Čutura 1 novembra 1989 odlazi iz grupe i počinje solo karijeru. U trenutku kada su svi prognozirali prestanak rada ’Čorbe’, u grupu dolazi gitarista Zoran Ilić koji je pre toga bio član sastava ’Bezobrazno zeleno’ i sa njim grupa 1990 godine snima LP “Koza nostra” koji je producirao Saša Habić. Na snimanju su se opet pojavili raznovrsni gosti kao recimo Džoni Štulić i članovi ’Azre’ koji su pevali prateće vokale u pesmi “Al Kapone”, dok su u pesmi “Gde si u ovom glupom hotelu” pevale Gorica Popović, Snežana Jandrlić i Biljana Krstić, nekadašnje članice ’Suncokreta’, a klavijature na ploči je svirao Saša Lokner. Bitno je spomenuti Borinu pesmu “Tito je vaš” u kojoj je on načeo ili počeo sezonu pljuvanja po tada još uvek nedodirljivom mrtvom predsedniku, a erotsku zezalicu je napravio u pesmi “Crna Gora Bar” koja predstavlja obradu starog hita “Memphis Tennesy” Čaka Berija. Nove pesme ’Čorba’ je proverila na starim terenima svirajući koncerte, a septembra 1990 godine opet su uspešno nastupili na Tašmajdanu.

Bora se posvetio pisanju zbirki pesama, takođe je više puta napravio uspešne kompozicije koje je ponudio drugim izvođačima, Rajko Kojić je posle duge bolesti umro aprila 1997 godine, Čutura živi u Londonu od novembra 1991 godine, Miša je vlasnik prodavnice instrumenata u tržnom centru Skadarlija, dok je Džindžer i dalje student arhitekture koji stalno najavljuje solo ploču, Ilke radi sa grupom ’Babe’, a Vicko je muzički urednik u Hi fi centru.

Diskografija

Singlovi :

“Lutka sa naslovne strane” / “On i njegov BMW” (PGP RTB 1978)
“R’n’r za kućni savet” / “Valentino iz restorana” (PGP RTB 1979)
“Nazad u veliki prljavi grad”/”Mirno spavaj” (PGPRTB 1980)
“Nesrećnice, nije te sramota” / “Zašto kuče arlauče” (PGP RTB 1987, promo singl)

Albumi :
“Kost u grlu” (PGP RTB 1979)
“Pokvarena mašta i prljave strasti” (PGP RTB 1981 )
“Mrtva priroda” (PGP RTB 1981)
“U ime naroda” (PGP RTB 1982, koncertni)
“Buvlja pijaca” (PGP RTB 1982.)
“Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju” (Jugoton 1984)
“Istina” (PGP RTB 1985,)
“Osmi nervni slom” (PGP RTB 1986)
“Ujed za dušu” (PGP RTB 1987)
“Riblja čorba 10” (PGP RTB 1988, kompilacija)
“Priča o ljubavi obično ugnjavi” (PGP RTB 1988)
“Koza nostra”



Lutka sa naslovne strane – Riblja Čorba tekst i video

Jugoslovenska rok muzika