Sevdalinke

Sevdalinke

Za neke, reč možda sasvim obična, sinonim za staru gradsku pesmu iz Bosne, za mene reč sevdalinka predstavlja epopeju jednog vremena koje ne prolazi, jednog podneblja i ljudi koji ga naseljavaju…

Ona bolje nego bilo koji roman približava duh neponovljivog bosanskog neba i zemlje, kao i onoga što se nalazi između njih.

Koga njena melodija i tople reči nisu bar jedom zanele i prenele u svet uzdaha, mirisa, čežnje i suptilne erotike, drugim rečima u svet sevdaha?

“Haznadara da ne spavam sama…”

Ovo su prvi stihovi koji bljesnu iz mog sećanja pri pomenu reči – sevdalinke i zato sam je izdvojila da otvori vrata bogate riznice bosanskog sevdaha.

Mnoge reči jednog jezika neprevodive su na drugi, tako je i sa turcizmima koji su ostali u Bosni i koja bez njih, ne bi bila ono što jeste. Kako prevesti merak, ćeif, sevdah? Čak i kada bismo našli odgovarajuću reč u nekom drugom jeziku, ona ne bi bila verodostojna jer samo bosanska reč dočarava stanje duše čoveka od Bosne.

Na talasima sevdalinke preleće se Bosna, u njenim dubinama oseća se snaga duše savladane ljubavlju i čeznjom, erotskom zeljom i strašću … njom se zalazi u varoši, mehane, dvorišta i postelje …ona skriva i razotkriva, ona plače, raduje se i žudi…njom se u Bosni diše…bez nje nema života ni smrti … ona ne poznaje ni veru ni naciju, ona zna samo za srce i njegov treptaj, jedinstven, nikad isti i neponovljiv…

Sevdalinka je večni plamen ljubavi koji greje čitavu Bosnu i koji nikakve sile, oluje i nevolje neće ugasiti.

*****

Nemoguće je izdvojiti najboljeg izvođača i pomenućemo ovde samo neke: Safet Isović, Himzo Polovina, Zaim Imamović, Meho Puzić, Zehra Deović, Silvana Armenulić, Hanka Paldum… Po mnogima Safet Isović je sinonim za sevdailinku, ali mislim da je svaki od izvođača jedinstven po svom stilu i boji glasa i naravno, o ukusima ne valja raspravljati.

Lepo je slušati sevdalinke kod kuće, na koncertu ili u kafani, ali nigde sevdalinka ne zvuči kao na bosanskom sijelu, u kasne noćne sate, kad zora samo što nije zarudila, kad se duša od pesme i vina razmekšala i razotkrila … kad krenu tiho, jedva čujno, gotovo jecajući, one neke … samo za takva praskozorja ispevane … samo za one čija ih duša prepoznaje…

Njih nikada niko nije javno izvodio niti snimio …

I tako … ako vas put kada nanese u Bosnu, ako vas pozovu na sijelo i ako budete imali sreću da dočekate jedno takvo praskozorje, jedino ćete tada razumeti o čemu ja to …

O savdalinkama zaista ne treba pričati…valja zatvoriti oči i slušati…

 

Narodna muzika