Stones 1964 Bilo je to u proleće 1960 godine kada je Mick Jagger noseći pod miškom albume od Chuck Berry, Little Walter i Muddy Waters, nabasao na svog školskog druga iz srednje škole, Keith Richardsa. Obojica su bili iznenađeni sličnim interesom i ukusom u muzici, pošto su obojica volela rhythm i bluz.

U to vreme Mick Jagger i njegov drugi školski drug po imenu Dick Taylor su imali band koji se zvao ‘ Little Boy Blue and the Blue Boys’ . Obzirom da je Steve Richards delio isti entuzijazam za američko crnački urbani bluz, pozivaju ga da im se pridruži u bendu. Za razliku od svojih drugara Keith nije smatrao bend samo kao grupu muzičkih entuzijasta koji uživaju svirajući muziku, već je u tome video i način zarade u vidu svirki po klubovima za vikend. To su na neki način bili prvi koreni i geneza stvaranja ‘ The Rolling Stones’ , najvećeg rock and roll benda na svetu.

[tubepress mode=”playlist” playlistValue=”4E3139D917357F5A”]

The Stones in early sixtiesMichael Phillip Jagger je rođen 26 jula 1943 u Dartfordu Engleska. Suprotno svom kasnijem imidžu kao član ‘Rolling Stones’ , kao dečak on je bio prosečno i mirno, poslušno dete koji je istina u periodu rane mladosti počeo pokazivati talenat za imitiaciju i dar neiscrpne energije. Keith Richards je takođe rođen u Dartfordu, 18 decembra 1943, i za razliku od Jaggera , Keith je bio huligan i vrlo neposlušan dečak koji je bio čak isteran iz tehničke škole, tako da je kasnije morao preći u umetničku školu pod imenom ‘ Sidcup Art School’ .

U to vreme, kada su se Mike i Keith ponovo počeli družiti, Brian Jones je svirao u grupi ‘Blues Incorporated’ . On je rođen kao Lewis Brian Hopkins – Jones 28 februara 1942 godine u Cheltenham. Kao dete on je bio jako miran, lepo vaspitan dečak, ali u periodu kao tinejdžer postaje buntovnik i otkriva svoj izuzetan talenat za muziku. Prvo je naučio da svira klairnet i saksofon, obožavao je muziku od Charlie Parkera koja ga je odvela u vode jazza. Svirao je vikendima jazz po klubovima, a kada se još suočio sa odgovornošču oca u 15 – oj godini, nije mu ništa drugo preostalo nego da se otisne do Skandinavije gde je svirao saksofon i zarađivao novac. Tada je naučio da svira gitaru koja definitivno postaje njegov instrument. Sve više se okreće bluzu, na jednoj svirci slušaju ga Jagger i Richards, prepoznaju njegov dar i talenat, zovu ga u grupu i tako su u stvari nastali čuveni ‘The Rolling Stones’.

Grupa je dobila ime po pesmi od Muddy Waters ‘ Rollin’ Stone’ , a u julu 1962 godine grupu su činili : Keith Richards, Mick Jagger, Brian Jones, Dick Taylor na bas gitari, Ian Stewart koji je svirao boogie woogie piano i Tony Champan na bubnjevima. Uskoro grupu napušta Dick Taylor kako bi nastavio školovanje i biva zamenjen sa Bill Wyman. Bill je tada bio zaposlen u jednoj inžinjerskoj firmi, imao je ženu i dete, a muzikom se bavio u svoje slobodno vreme iako je svirao dosta instrumenta kao npr organe, klarinet, klavir, gitaru, bas gitaru, a čak je imao i svoje zvučnike i pojačavala, što je tada bila retkost.

Tony Champan je radio kao prodavac, dosta je putovao i nije mogao da zadovolji potrebe benda pa biva zamenjen sa Charlie Watts koji je tada svirao bubnjeve u grupi ‘ Blues Incorporated’ i imao dobar posao u jednoj oglasnoj tj marketinškoj agenciji.

U to vreme ‘Stonsi’ su malo svirali, često nisu ni bili plaćeni za svirke, a da bi zaradili neki novac sakupljali su prazne pivske flaše i vraćali ih po pubovima. Jagger je još uvek pohađao ‘ The London School of Economics ‘ i nije tada još bio raščistio da li će napustiti tardicionalnu karijeru u biznisu i posvetiti se neizvesnoj karijeri muzičara.

U februaru 1963 godine, ugovoreni datumi svirki po klubovima su postali praksa i dogovori su se uglavnom poštovali. U to vreme ‘ The Stones’ su svirali čak četiri puta sedmično, tako da Mike i Keith po prvi put počinju da razmišljaju da bi njhov bend mogao da postane velik i poznat. Upravo u to vreme , Giorgio Gomelsky, lokalni zabavljač , angažuje ‘ The Stones’ za svoj klub po imenu ‘The Crawdaddy ‘ u Richmondu koji se nalazio nekih 40 milja južno od Sohoa. Svaka subota u sledećih osam meseci je bila mesto gde je trebalo biti, grupa postaje hit i atrakcija koja je privukla i hipi generaciju, a seksepil i energija Mike Jaggera kao i celokupan zvuka benda postaju na neki način i tema lokalnih medija.

Promocija Stonsa nakon prvog singla Come OnGiorgio postaje na neki način nezvanični menadžer grupe koji je zacrtao svoj san da ‘The Rolling Stones’ postanu veliki i poznati kao ‘The Beatles ‘ sprovede u delo. I upravo tada ‘ The Beatles’ su 1963 godine prvo osvojili London , a onda i svet poput oluje, počela je upravo bila poznata ‘Beatlemania’ . Jedan od prvih korak u promovisanju ‘ The Rolling Stones’ od strane Gomelskog je bio da se angažuje Peter Jones koji je bio slobodni novinar i specijalizovan u promovisanju novih zvezda, a koji je bio zamoljen da napravi njihovu promociju. U trenutku kada ih je čuo, Peter odmah pravi odluku, kontaktira novinara čuvene kuće ‘ Record Mirror’ – Norman Joplinga koji piše odmah odgovarajući članak , objavljujući pretenciozno da su ‘The Stones’ predodređeni da budu najveća grupa na R & B sceni.

U vreme kada se članak pojavio u ‘Record Mirror’ Andrew Loog Oldham, koji je već bio poznat kao prodorna osoba na novoj pop sceni, postaje zvanični menadžer grupe ‘ The Rolling Stones’ . On je prethodno bio uključen i u kampanju ‘The Beatles’ , koristeći loš imidž ‘ Stone sa’ uz finansijsku pomoć Eric Eastona, on uspeva da promoviše grupu kao neprijatnu ili ružnu alternativu ‘ The Beatles’ . Članovi grupe su bili prikazani kao loši momci , jedini koji je bio pošteđen tih kritika, a koji je ipak ostao u grupi do 1985 godine, bio je Ian Stewart.

Prvi zadatak menadžerskog tima je bio da otkupi snimke pet pesama koje su ‘ The Stones’ snimili u IBC studiu u toku januara i februara 1963 godine. Zatim su Odlham i Eeaston formirali svoju vlastitu komapniju pod nazivom ‘Impact Sound’ koja je trebala da nadgleda snimanja grupe i potpisuju ugovor sa kompanijom ‘Decca’ .

Prvi sinlg Stonsa Come On‘The Rolling Stones’ su objavili prvi singl 7 juna 1963 godine, bila je to pesma od Chuck Berry ‘ Come On’ , a na drugoj strani se nalazila numera ‘ I Want To Be Loved’ . Bilo je čudo da je singl uopšte objavljen obzirom da ni članovi grupe kao ni njihov menadžerski tim nisu ništa znali u vezi snimanja, tako da su sve prepustili studijskom inžinjeru. Rezultat je bio vrlo lošeg kvaliteta tako da su u kompaniji ‘Decca’ odlučili da se snimanje ponovi.

Upravo istog dana kada je objavljen singl, ‘ The Stones ‘ su se po prvi put pojavili na televiziji, bili je to u muzičkom pop show pod nazivom ‘Thank You Lucky Stars ‘. Po direktivi Odldhama i Eastona morali su biti obučeni u odela , jer je to bio po njima jedini način da im se dozvoli ulaz tj prikazivanje na BBC. Oldham je insistirao da bend bude percipiran kao neuglađen i prost, ali ipak čist za BBC standarde i upravo je proizveo reakciju koju je želeo. Reakcije publike tj gledalaca su bile u početku vrlo negativne jer su pojavu ‘ Stonesa’ smatrali sramotnom, a naročito je bio kritikovan Jagger, njegova duga kosa i napadno isticanje seksepila.

Ploča ‘Come on’ se polako pela na top liste, ali je Oldham uporno promovisao grupu objavljujući puno redovnih članaka. Mike Jagger se i dalje bunio protiv odela i načina oblačenja, ali nije naišao na razumevanje odmah, tako da odlučuje da se i on malo više uključi u sam menadzment grupe. Imidž loših momaka se i dalje promovisao i može se slobodno reći da je to pomoglo razvoju njihove popularnosti.

‘ The Stones’ su imali prvu turu u jesen 1963 godine , u periodu od 29 septembra do 3 novembra i to po Velikoj Britaniji kao predgrupa ‘Everly Brothers’ , Bo Diddley i Little Richarda. Članovi benda su naročito bili impresionirani činjenicom da su nastupali zajedno sa Bo Diddley koji je bio inače njihov idol. Negde pri kraju turneje ‘ The Stones’ objavljuju svoj drugi singl za koji se Mike Jagger potajno nadao da može čak i da nadmaši čuvene ‘ The Beatles’ čiji je tada poslednji singl ‘ From Me To You ‘ dospeo na vrh top lista samo tri sedmice po objavljivanju.

I upravo su članovi ‘ The Beatles’ Lennon i McCartney pomogli ‘The Stones’ mnogo u vezi njihovog drugog singla, Naime oni su napisali refren za pesmu koju su nazvali ‘ I Wanna Be Your Man’ , odsvirali nekompletnu pesmu za ‘ Stonse’ i odmah završili sa pisanjem iste u roku do pet minuta. Pesma je imala komercijalni zvuk koji je upravo trebao grupi, a činjenica da su je napisali upravo poznati članovi ‘The Beatles’ je bila garant uspeha i prodora. Videvši kako su John i Paul lako napisali pesmu, Mike i Keith dobijaju inspiraciju i odlučuju da počnu sa komponavanjem, to su radili kasnije godinama, ali ipak nisu nikada dostigli slavu svojih konkurenata, bez obzrira što su se jako dobro dopunjavali u komponovanju. Singl ‘ I Wanna Be Your Man’ sa B stranom i pesmom ‘Stoned’ koju su napisali sami članovi grupe, bio je objavljen 1 novembra 1963 godine.

Ako je 1963 godina bila godina ‘ The Beatles’ , onda je 1964 bila definitivno godina ‘ The Rolling Stones’. U toku te godine ‘Stonsi’ su napravili prve turneje, izbacili prvi hit kojim su dospeli na prvo mesto top lista i uspeli ubrzo nakon objavljivanja svog prvog albuma da prestignu ‘Beatles’ na top listama. Već u januaru 1964 objavljuju mini labum na kome uključuju četiri već oprobana američka hita kao: ‘You Better Move On’ ,’ Money’ , ‘Bye, Bye Johnny’ i ‘Poison Ivy’. Te godine oni su postavili rekord što se tiče tura i koncerata, obzirom da su u toku cele godine imali samo 22 dana slobodna.
Pesma ‘Not Fade Away’ dostiže u UK mesto broj 3 na listama i izgledalo je da su ‘The Stones’ najzad u prilici da se polako približavaju slavi i popularnosti ‘The Beatles’. Kritičari su počeli praviti poređenja između dve grupe, što je svakako išlo u prilog ‘Stonsima’ koji su bili relativno nepoznati dok su ‘Bitls’i već bili postali objekat obožavanja. Singl ‘Not Fade Away’ je bio prvi koji je objavljen u USA i dostigao je 48 mesto na top listama.

U aprilu 1964 godine ‘The Stones’ su objavili prvi album u Velikoj Britaniji koji postiže neverovatan rekord i beleži prodaju od 100.000 komada u toku prvog dana nakon objavljivanja, time je srušen prethodni rekord koji su držali ‘The Beatles’ sa 6000 komada kada je objavljen njihov prvi album ‘Please Please Me’. Album je bio poznat u USA kao ‘ England’s Newest Hit Makers ‘ i bio je prikazan kao ‘klasičan album belog roka’ poput albuma ‘Sun Sessions’ od Elvis Presley, a sadržao je pesmu ‘ Tell Me’ što je bila prva snimljena pesma koju su komponovali Jagger – Richards.

The Roling Stones cover album 12 X 5Omot albuma je bio vrlo neobičan , po prvi put na omotu albuma nije pisalo ništa, ni naslov niti ime izvođača. Fotografija pet članova grupe napravljena od strane Davida Bailey je prikazivala ‘Stonse’ u zamišljenoj, obiljnoj i maltene bezizražajnoj pozi. Njihov menadžer Andrew Oldham je i dalje pokušavao da izbaci neke dezinformacije i skandalozne vesti kako bi zadržao pažnju javnosti, poznata je njegova definicija grupe kao ‘ grupa koju roditelji obožavaju da mrze’ . U skladu sa tim časopis ‘The Melody Maker’ u martu 1964 objavljuje veliki članak o njima pod naslovom ‘Would You Let Your Daughter Go With A Rolling Stone.’

2 juna 1965 ‘The Stones’ kreću na svoju prvu severno američku turneju. U New Yorku koncert se maltene pretvara u nerede zbog histeričnih devojaka koje su na sve načine pokušavale da im se približe i da ih dotaknu, nešto slično se desilo i ‘The Beatles’ dva meseca ranije na njihovoj prvoj turneji i gostovanju u NY.Nakon toga u Omahi ih na aerodormu umesto obožavalaca dočekuje kordon policije, što se vrlo loše odrazilo na posetu koncertu. Ni koncert u Los Angelesu gde su gostovali kod Dean Martina u ‘Hollywood Palace’ , nije bio uspešan, jer se Dean toliko trudio da omalovaži grupu da su ‘Stonsi’ ozbiljno razmišljali da napuste scenu. Britanski bendovi koji bi po prvi put gostovali u USA obično su se pojavljivali u ‘The Ed Sullivan Show’, međutim Ed je odbio da ugosti ‘Stonse’ smatrajući da su suviše nepristojni za njegovu nedeljno- večernju publiku. Uskoro će zažaliti, a za manje od šest meseci ‘Stonsi’ će ipak biti gosti u njegovoj emisiji u toku svoje druge turneje po USA.

Mlak prijem i donekle rezervisanost kod publike su bili ipak razumjivi. Sve prethodne britanske grupe su kretale na svoje prve severno- američke ture nakon obajve bar jednog hita, što ‘The Stones’ nisu sačekali obzirom da je ‘Not Fade Away’ bio na dnu lista. Međutim oni su krenuli na turneju kako bi inicirali prodaju svog albuma, a turneja im je dala priliku da snime ‘funky American zvuk’ koji su oni voleli, a u Engleskoj jednostvano nije bilo studija niti inžinjera koji su to radili. Snimanje je objavljeno u ‘Chess Records’ u Chicagu, a u tom gradu je koncert i press konferenecija bila slična kao i u New Yorku i pretvorila se u nerede.

28 juna 1964 godine objavljuju numeru ‘ It’s All Over Now’ koju su snimili u ‘Chess Records’. Ova numera odmah dostiže mesto broj 1 na top listama u UK što je bio njihov prvi ‘singl no 1’, dok je u USA dostigla mesto broj 25.

24 oktobra 1964 godine ‘Stonsi’ počinju svoju drugu severno- američku turneju. U to vreme njihov album ‘Englands Newest Hit Makers’ je već bio u prvih 10 na top listama, ali još uvek nisu imali numeru tj singl no 1 u USA. Već tada su postojali brojni klubovi njihovih obožavalaca, nakon gostovanja u ‘The Ed Sullivan Show’, pojavljuju se i u ‘The TAMI Show’ kada je sniman dokumentrani film o njima što je do tada rađeno samo sa velikim muzičkim zvezdama. U pauzama između koncerata stigli su da snime više numera u ‘RCA’ studiu u Los Angelesu.

Brian Jones je bio vrlo samopouzdan i uveren da će oni vrlo brzo prestignuti ‘The Beatles’ i postati najveća i najpopularnija grupa na svetu. Iako to nije priznavao u javnosti niti iznosio, on je sebe smatrao liderom grupe bez obzira što su se svi članovi grupe na početku dogovorili da ne bude oficijelnog lidera. Ipak u početku novinari su se najviše njemu obraćali jer je on bio neka vrsta portparola, da bi se nakon američkih turneja pažnja novinara i medija više prebacila na Micka.

Pred kraj godine ‘The Stones’ su mogli sumirati rezultate vrlo uspešne godine, bili su drugi po popularnosti odmah iza ‘The Beatles’ na osnovu istraživanja koje je obavio ‘The New Musical Express’. Dobili su godišnju nagradu za najbolju R& B grupu, kao i nagradu za najbolju novu grupu. ‘Record Mirror’ prvi godišnji pop muzički poll je postavio ‘Stonse’ na prvom mestu, dok je Mick Jagger dobio najviše glasova kao najpopularniji individualista u grupi.

U svojim naporima da prestignu ‘ The Beatles ‘, ‘Stonsi’ su nastavili sa non- stop turnejama i koncertnim aktivnostima, obilazeći Britanska ostrva, Evropu, USA , pa čak i Australiju i Novi Zeland.

The Stones abum 'The Rolling Stones Now!'Njihov ‘drugi britanski album’ – ‘ The Rolling Stones No 2 ‘, koji je objavljen januara 1965 godine postao je hit album preko noći. Omot albuma je bio poput prvog, sa realističnom slikom članova benda koji je opet napravio David Bailey, a taj isti omot je iskorišćen i za album koji je objavljen u USA narednog meseca pod nazivom ‘ The Rolling Stones Now ! ‘ , a koji se sadržao maltene iste numere kao i ovaj objavljen u UK. Već u februaru pesma ‘ The Last Time ‘ dostiže za samo nedelju dan vrh britanskih top lista, dok je to bio prvi hit ‘Stonsa’ koji se našao u prvih 10 na američkim listama. Ta ista numera ‘ The Last Time ‘ je bila prva kompozicija koju su napravili tandem Jagger- Richards,a koja je objavjena na A strani ploče. Početkom marta te godine ‘The Stones’ su dominirali na vrhu lista, No 1 singl je bio ‘The Last Time’ , mini album ili EP pod nazivom ‘Five by Five’ je takođe bio na vrhu, kao i album ‘ The Rolling Stones No 2 ‘.

Maja 1965 godine ‘The Stones’ su objavili jedan od svojih najvećih hitova ‘( I Can’t Get No ) Satisfaction’ koji su snimili u LA još u toku svoje prethodne turneje. Pesma ‘ Satisfaction ‘ je bila prvi njihov hit koji je u Americi dospeo na mesto broj 1, ova oda protiv autoratizma je našla put do emocija mlađih generacija i bila je samo jedna od pesama koje su komponovali Jagger – Richards uhvativši pravi momentum vremena.

Za vreme turneje po Evropi, septembra 1965 godine u Berlinu, izvođenje pesme ‘ Satisfaction ‘ se pretvorilo u velike nerede. U pauzi instrumentalnog dela numere, Jagger je kao šalu dok je skakao po pozornici, pozdravio publiku u Naci stilu što je dovelo do divljanja publike, mladi dečaci su skakali na binu, gde ih je policija tukla i vraćala nazad. Posle koncerta, deo dečaka je ostao unutra, i nastavio da lomi stolice i prozore, dok su ostali van koncertne dvorane lomili kola pa čak oštećivali i tramvaje i vozove. Mike Jagger je očigledno preko noći postao više nego rock zvezda, pokazao je svoj raskošni talenat koji će godinama kasnije koristiti , da podigne publiku, dovede ih do ludila, a atmosferu do usijanja.

Veliki uspeh pesme ‘ Satisfaction ‘, kao i pomoć od strane Allen Kleina, amerikanca poznatog u kampanjama pregovora rock grupa zvezda sa diskografskim kućama oko autorskih prava, je postavila ‘The Stones’ u jako dobru poziciju prilikom obnavljnaja njihovog ugovora za kućom ‘ Decca’ . Pregovaranje gospodina Kleina sa ‘Decca Records’ donelo je više nego značajne rezultate za grupu i napravilo sve članove benda odjednom bogatim. Naime, pre nego što je Klein počeo svoje pregovore, ‘The Stones’ su zarađivali od ‘Decca Records’ 375.000 $ na ime autorskih prava i 236.000 $ od ‘ London Records’ u USA. Uz pomoć ili bolje rečeno znanje i umeće Allen Kleina, ‘Stonsi’ sada dobijaju na ime autorskih prava 7 miliona dolara unapred.

The Rolling Stones Album 'Out of our heads'Nakon velikog hita ‘Satisfaction’, usledio je još jedan hit koji je pojavio u septembru 1965 godine u stilu Dylana pod nazivom ‘Get Off of My Cloud’ koji takođe postaje No 1. Tada se pojavljuje u prodaji i album ‘Out of Our Heads’ u Britaniji, dok je američki album izašao ranije, već u julu, istina sa malo drugačijim numerama i odmah postao zlatan na osnovu prodaje jer je psotignut tiraz od milion primeraka. Ujedno ‘Out of Our Heads’ je bio i poslednji album koji se značajno razlikovao za američko tržište u odnosu na britanska izdanja.

Članovi grupe su nastavili da oponošaju imidž loših dečaka što je ponekad dovodilo i do incidenata. Jedan od incidenata je zabeležen marta 1965 godine kada su se članovi benda vraćali sa jednog koncerta i zaustavili na benzinskoj stanici koja je bila zatvorena u to doba, kako bi zadovoljili svoje prirodne potrebe. Lokalna policija ih je uhapsila zbog uriniranja na javnom mestu.
Takve i slične vrste razularene zabave učinili su da ‘The Stones’ postanu miljenici mlađih članova aristokratije. Upravo tada počinju njihova poznanstva i druženja sa članovima viskog društva. I upravo dok su se družili sa takvom vrstom ljudi, ‘Stonsi ‘ upoznaju Anitu Pollenberg, nemačkog foto modela koja je imala veliki uticaj na dalju sudbinu i razvoj ‘ Stonsa ‘. Uskoro nakon prvog susreta sa Anitom, Brian Jones napušta Lindu Lawrence i njihovog sina. Kada se Linda pojavila sa njihovim sinom na ulazu u njihov stan, Brian i Anita su se prozora smejali i nisu joj dopustili da uđe. Nakon kratkog vremena Anita je odsekla svoju kosu, pokušavajuci da bude ženski blizanac Brianu koji očigledno gubi kontrolu i dozvoljava da ona radi šta hoće i želi. Za potrebe fotogtafisanja, Anita je obukla Bryana kao nacistu koji je nogom stajao na osobu koja je izgledala i podsećala na jevrejsko poreklo, dok se ona u pozadini kadra smejala. Po njihovom mišljenju fotografija je trebala da bude šala i duhovita, ali javnost to nije tako prihvatila. Njih dvoje su živeli i ponašali se kao kralj i kraljica okruženi svojim osobljem i daleko od realnosti života.

Stones in London‘ The Stones ‘ su počeli 1966 godinu učešćem u specijalnom TV show pod nazivom ‘ The New Year Starts Here’. Samo za nekoliko nedelja pesma ‘ As Tears Go By ‘ koja je objavljena u USA decembra meseca, dolazi na vrh top lista. Pesmu su komponovali Jagger i Richards ,a originalno je odpevala Marianne Faithfull koja je bila pop zvezda 60- tih godina, ali ipak daleko poznatija kao devojka Mick Jaggera. Njih dvoje su se upoznali kada je ona imala 17 godina na jednoj zabavi gde je Mick uspeo da prospe šampanjac po njenoj bluzi. Marianne je u početku odbijala Micka, čak se i udala i dobila dete, da bi nakon razvoda ipak počela da živi sa Jaggerom, koji joj po njenom priznanju i nije bio jedini momak iz ‘Stonsa’ obzirom da je već imala avanture i sa Brian Jones i Keith Richards. Njih dvoje su živeli neko vreme zajedno kada je Marianne počela i da se bavi glumom, tako da je čak igrala i u jednom filmu sa Alain Dleonom.

U toku 1966 godine ‘The Stones’ su objavili tri albuma, u martu to je bio njihov prvi album sa dotadašnjim najvećim hitovima pod nazivom ‘Big Hits ( High Tide and Green Grass )’ , u novembru su po prvi put objavili živi album nazvan ‘Got Live If You Want It ‘, a u junu je objavljen prvi album sa svim originalnim kompozicijama nazvan ‘Aftermath’ . Ovaj album je ponovo potvrdio raznovrsnost komponovanja tandema Jagger/ Richards koji su napisali većinu numera. Na albumu su se izdvojile numere : balada ‘Lady Jane’ , numera u bluz zvuku ‘ Going Home’ i dve klasične rock and roll numere koje će postati hitovi za sva vremena, ‘ Paint It, Black’ i ‘ Under My Thumb ‘.

U januaru 1967 godine ‘Stonsi’ se ponovo pojavljuju u ‘The Ed Sullivan Show’ sa svojom istorijskom predstavom i izvođenjem ‘ Lets Spend the Night Together ‘. Naime, cenzuristi show emisije su smatrali da su reči pesme neadekvatne i zamolili su Micka da ih promeni u ‘ Lets spend some time together’, što je on navodno učinio mada je u toku pevanja kod tih reči više mumlao, tako da se smatra da je ipak ostao verodostojan izvornom tekstu.

Takođe u januaru objavljuju svoj novi album ‘ Between the Buttons ‘ koji je kao i prethodni album ‘Aftermath’ potvrdio njihovu raznovrsnost. Pesme na albumu su muzički vrlo bogate i neobične, sa promenom ritma i upotrebom specijalnih instrumenta kao recimo flaute, klavira koje je svirao Brian Jones. Izdvajamo već pomenutu ‘ Lets Spend the Night Together’, ‘Ruby Tuesday’, ‘She Smiled Sweethy’ i ‘Yesterday’s Papers’.

1967 godina će biti upamćena i po incidentima vezanim za konzumiranje narkotika obzirom da je policija nekoliko puta upadala u njihove stanove, nalazila zabranjene supstance, privodila Mick, Keith i Bryana, čak su bili i osuđeni na zatvorske kazne, ali kasnije iz kauciju pušteni na uslovnu slobodu. I dok su se njihovi advokati bavili tim slučajevima, za koje je čak i deo štampe smatrao da nisu bili baš slučajni . već tempirani u pravo vreme, Stonsi su krenuli na turneju po Evropi 25 marta 1967 godine.
Obzirom da više od godinu dana nisu svirali po Evropi, ova njihova turneja je proizvela masovnu histeriju i dosta nereda. U Beču je recimo 150 fanova uhapšeno kada je dimna bomba bačena na stadion gde je bilo 14000 posetilaca, u Orebro ( Švedska ) su bacali flaše, stolice, aparate za gašenje požara kada je policija počela da tuče devojke koje su pokušavale da se domognu scene, članovi benda su morali na kraju da pobegnu sa scene. Koncert u Varšavi je bio vrlo specifičan, policija je koristila suzavac, pendreke, čak i vodene topove. Do tada ‘Stonsi’ nisu uopšte svirali u istočnoj Evropi, tako da su pravi fanovi bili jako razočarani jer su najbolje karte tj mesta data liderima Komunistčke partije. Vrlo kratko nakon početka koncerta, Keith je zaustavio bend i sviranje, zamolio sve iz prvih redova sa dijamantima i biserima da se povuku nazad, a pozvao ispred pozornice njihove prave fanove odpozadi … i njegovu molbu je većina uslišila i pravi koncert je mogao da počne.
Posle povratka sa turneje izdaju po mnogima njihov najgori album koji je svojim početnim nazivom takođe izazvao kontroverze, da bi na kraju izašao pod imenom ‘ Their Satanic Majesties Request’. Na ovom labumu ‘Stonsi’ su pokušali da uđu u psihodeličnu muziku tj rock što se pokazalo kao potpuni promašaj. Ova vrsta muzike koja je išla u to doba uz široko korišćenje halucigonih droga kao LSD jednostavno nije našla prolaz do njihovih vernih fanova, a takođe ni muzičke kritike. Ovaj eksperiment ulaska u neku vrstu elektronske muzike je propao, mada je i kasnije Mick pokušavao da opravda album jer je navodno jednostvano bilo takvo vreme.

Brian je prvi među članovima benda probao LSD zajedno sa svojom Anitom, upotreba halucinogenih droga mu je pomagala u kreativnosti što je primetio i Keith koji se takođe pridružuje konzumiranju, tako da je kao rezultat njihovog druženja i zajedničkih napora nastala pesma ‘ Ruby Tuesday’ . Nažalost Brian je sve više ulazio u vode droga i postao pravi ovisnik. Brian je živeo divlje, nije se štedeo, a nekako je bio najosetljiviji od svih članova benda tako da non- stop turneje u periodu od 1963 – 1966 ostavile su traga na njegovo zdravlje. Nekako u isto vreme suočava se sa velikim lićnim gubicima, njegova najbolja prijateljica gine u saobraćajnoj nesreći, njegova ljubav Anita ga napušta i odlazi sa Keith Richardsom, njegovim drugom i prijateljem, sve ovo je bilo suviše za njega i Brian polako pada u depresivno stanje i sve više se okreće drogi, uzimajući razne mešavine i kombinacije.

Their Satanic Majesties RequestNjegovo raspoloženje se neminovno odrazilo i na stvaralačku krizu koje je počela još u vreme stvaranja albuma ‘Their Satanic Majesties Request’ . Brian jednostavno takvu muziku nije voleo i nije mogao da učestvuje u radu već je sedeo satima na podu ,dok su ostali svirali i snimali. Već neko vreme on kao da nije bio član grupe, nije sudelovao u radu, a Mick i Keith su imali problem da se suoče sa njim i da ga oficijelno obaveste da napusti grupu kako bi pokušali da nadju zamenu, što sigurno nije bilo lako jer je Brian od svih ‘Stonsa’ imao najviše muzičko umeće i znanje.

Nakon psihodelićne faze, grupa se vraća u studio na proleće 1968 godine kada su snimili pesmu koja će ući u anale rock and rolla – ‘ Jumpin’ Jack Flash ‘, a koju je Keith nazvao ‘pesmom ubicom; i za koju je više puta rekao da je jednostvano teško ili maltene nemoguće završiti njeno sviranje tj izvođenje. I nakon fijaska sa prethodnim albumom, ‘The Stones’ su sada napravili album za koji se smatralo da je do tada bilo njihovo najbolje ostvarenje. Bio je to album ‘ Beggar’s Banquet ‘ koji je objavljen novembra 1968 godine. Na ovom albumu ‘Stonsi’ se vraćaju izvornom bluz zvuku i proizvode pravi rock& roll album. Prva numera na albumu je bila ‘Sympathy for the Devil’ koja je inspirisana komadom ‘ Majstor i Margarita’ od Bulgakova. U drami postoji čuvena rečenica koju izgovara Satana : ‘ Permit me to introduce myself’ , istu rečenicu Mick Jagger je izvodio u svojim nastupima kao : ‘ Please allow me to introduce myslef’. Na albumu je bila i pesma ‘ Steet Figthing Man ‘ koja je posvećena studentskim demonstracijama u Parizu 1968 godine, a koja se vrlo malo emitovala na radiju, a čak je bila zabranjena u USA. I objavljivanje ovog albuma je bilo vezano za kontroverze koje su dovele do kašnjenja od pet meseci, a sve je bilo u vezi omota koji je u originalu trebao biti zid toaleta sa grafitima, ali je producentska kuća ‘Decca’ odbila da to objavi.

'Ned Kelly' film Mick JaggeraU to vreme Mick Jagger koji je bio izvanredan izvođač sa neiscrpnom energijom i harizmom na sceni, počinje po očekivanjima da se bavi glumom i da snima filmove. Njegov prvi film , u kome je igrao glavnu ulogu , je bio ‘ Performance ‘ sa režiserima Donald Cammelom i Nicholas Roegom u okrilju ‘Warner Bros’ kompanije. Priča u filmu je delimično bila nalik na njegov život i ‘Stonse’ generalno, jer se odnosila na dekadentan život ispunjen avanturama i uživanjima ukljućujući i drogu, mada se osnovna fabula zasnivala na odnosu nekadašnje rock zvezde, a sada usamljenog i napuštenog čoveka i jednog gangstera. Priča je bila ipak suviše opora, pa je Warne Bros kasnio sa objavljivanjem filma dve godine. 1969 godine Mick je snimio i drugi film pod nazivom ‘ Ned Kelly’ u kome je takođe igrao glanu ulogu u tradiciji Robin Hood-a, a u kome je trebalo da mu partnerka bude tadašnja njegova životna saputnica Marianne Faithfull, koja je nažalost zbog prevelike doze narkotika pala u komu u vreme zakazanog snimanja. U to vreme ona je bila trudna i nosila je njihovo dete, koje je izgubila u sedmom mesecu trudnoće, mada se tada već pričalo da je ona bila veliki ovisnik o heroinu i kokainu.

21 maja 1968 godine Brian Jones je uhapšen po drugi put, jer mu policija upala u kući i pronašla drogu, bez obzira što je bio upozoren na vreme za pretres i bio siguran da nema nikakvih sumnjivih supstanci u stanu, pa je smatrao da ovo bila nameštaljka kada je policija ipak otkrila postojanje hašiša. Nakon ovog dogadjaja , on se još više predaje opijatima i pomalo gubi kontrolu i veru u budućnost. Posle četiri meseca dolazi do suđenja, koje je ipak prošlo bez većih konskevenci po Briana, ali je nanelo puno štete njemu, a naročito grupi. U to vreme ‘Stonsi’ su naporno radili na snimanju već pomenutog slavnog albuma ‘Beggar s Banguet , ali Brian je bio toliko loše da nije bio sposoban da učestvuje u radu, već je sedeo u uglu na podu i tiho plakao. To je na neki način bio kraj njihove saradnje jer Brian nije uopšte učestvovao u izradi ovog albuma. Najzad su Mick i Keith smogli snage i suočili se sa Brianom , saopštili mu da je to kraj njihove dugogodišnje saradnje , obzirom da on nije znao niti želeo da navede razlog prekida saradnje, službena informacija medijima je bila da je do razlaza došlo zbog različitog pristupa muzici i razmimoilaženja u muzičkim ukusima. Obzirom da je već duže vreme Brian bio van stroja, Mick je našao zamenu za njega i to je bio 20 – godišnji Mick Tazlor , dobar muzičar, ali potpuno van imidža ‘Stonsa’ obzirom da je bio vegetarijanac i nije konzumirao alkohol niti drogu.

The Rolling Stones - Brian JonesBrian je bio razočaran, ali ne i preterano tužan dešavanjima, već je imao planove da renovira svoju kuću, da oformi svoj bend i krene u novo poglavlje svog života. Nažalost, 3 jula 1969 godine pronađen je mrtav na dnu bazena svoje kuće. Okolnosti pod kojima je Brian umro nisu nikada rasvetljene do detalja, bilo je tu puno priča počev da je otišao na ponoćno plivanje u svoj bazen, pa da je dobio napad asme, u svakom slučaju on to veče nije bio sam u kući, već su tu bili : tadašnja njegova devojka Anna Wohlin i prijatelj Frank Thorogood. Obdukcija je pokazala da je do smrti došlo zbog oštećenja jetre i srca usled prekomerene upotrebe alkohola i droga, dok je službeni uviđaj okarakterisao smrt kao nesrećnu okolnost.

‘The Stones’ su imali već zakazan koncert u ‘Hyde Parku’ ( London ) sa slobodnim ulazom dva dana nakon iznenadne smrti Briana. Nakon rasprave i debate da li da održe uopšte koncert, ‘ Stonsi ‘ se odlučuju da nastupe i koncert posvete svom prijatelju i članu Brianu Jonesu. U znak sećanje na Briana, Mick je pročitao romantičnu pesmu o ranom umiranju od Shelly pod nazivom ‘ Adonais ‘. Kada je završio sa čitanjem stotine belih leptira je odletelo u visine, koncert je počeo, publika je uživala i divljala , mada su ‘Stonsi’ bili stegnuti i pod utiskom da sviraju u znak sećanja na svog člana kome su nedavno dali otkaz.

Let It Bleed - Rolling StonesGrupa je prestala sa turnejama u proleće 1967 i koncert u Hyde Parku je bila priprema za novu, veliku turneju nakon skoro tri godine. Takođe to je bio pravi trenutak da se promoviše novi član Mick Taylor kao i novi album ‘ Let It Bleed ‘ koji su objavili novembra 1969 godine. Album se pojavio nekako u isto vreme kada i album ‘Let It Be’ od ‘Beatlesa’, ali ‘Stonsi’ nisu nikada priznali koincidenciju ni u nazivu , pa čak ni u vremenu objavljivanja. I ovaj album je , kao i prethodni bio na visokom nivou pokazujući celokupno njihovo umeće i đavolski smisao za zabavu. Kritičari su nakon objave albuma pisali : „ da su Stonsi đavoli, a Jagger Lucifer“. Album je počeo sa numerom ‘ Midnight Rambler ‘ u bluz stilu koja odaje počast silovatelju. U toku izvođenja ove pesme na koncertima, Mick je, da bi istakao seksualnost i nasilje u pesmi, pevao na kolenima držeći mikrofon između nogu, kako bi pesma odmicala skidao bi kaiš, ustajao, skakao po pozornici i počeo da kaiš koristi kao bič. Ovaj ton iz prve pesme na albumu se prenosi i na ostale numere od kojih se izdvajaju ‘Gimme Shelter’ i ‘ You Can’t Always Get What You Want ‘.

Jean Luc Godard movie 'Sympathy for the Devil'Za turneju po Americi Mick je imao specijalni kostim, sa crnim uskim pantalonama koje su imale srebrne ivice sa strane, crni pulover sa horoskopskim znakom lava, veliki kaiš ukrašen ‘draguljima ‘ i crvenu dugu ešarpu. Odlučili su da turneju po Americi završe koncertom u Golden Gate u San Franciscu gde bi ulaz bio slobodan što bi bilo kao neka vrsta West Coast Woodstocka. Organizaciju ovog koncerta su pratili veliki problemi, interes je bio jako velik, vlasti grada nisu dale dozvolu za održavanje koncerta na traženoj lokaciji, već su istu menjali par puta, da bi na kraju samo 20 sati pre koncerta odluka bila da se isti održi u Altamontu, što je bilo 30 milja istočno od grada . Bez obzira što su bile angažovane velike snage obezbeđenja i to poznati ‘ Hell’s Angels ‘, izgleda da je bilo predodređeno da ovaj koncert protekne u nasilju i haosu. Nakon velikih kašnjenja prethodnih grupa, najzad se pojavio Jagger na pozornici pevajući ‘ Jupmin’ Jack Flash ‘, međutim nije mogao da vlada pozornicom i igra jer su se na pozornici nalazili brojni fanovi koji ni na njegove molbe nisu hteli da se pomere. Mick nije bio u kontroli po prvi put na nekom koncertu, a kada je počeo da peva ‘Sympathy for the Devil’ na pozornicu je uskočila naga devojka koju su nekako savladali pet momaka iz obezbeđenja, neko je iz publike uperio pištolj u Jaggera i nakon toga nestao u masi, došlo je do komešanja, obezbeđenje je počelo da tuče masu, bilo je mnogo povređenih, i nažalost jedan mladi crnac od 18 godina je umro nakon uboda noža, dok su još dvojica momaka ubijena u svojim vrećama za spavanje. The Rolling Stones - Keith RichardsKoncert u Altamontu je nekako potvrdio da su ‘Stonsi’ tada stvarno imali taj neki demonski pristup živim svirkama, nakon ove tragedije punih šest godina nisu izvodili uživo pesmu ‘ Sympathy for the Devil ‘.

Kraj šezdesetih godina je definitivno potvrdio da su ‘The Rolling Stones’ postali najveća rock and roll grupa na svetu, čemu je svakako doprinela i činjenica da su se čuveni ‘The Beatles’ razišli tako da su ‘Stonsi’ ostali bez konkurencije. Septembra 1970 godine objavljuju živi album ‘ Get Yer Ya- Ya’s Out ! ‘ koji je odmah postao zlatan, kao uostalom i svi albumi koji su od tada pa na dalje objavili.

Nova dekada je unela dosta novosti u životima ‘Stonsa’, koji su se uglavnom svi preselili na jug Francuske kako bi izbegli plaćanje taksi i eventualno hapšenje zbog posedovanja droga. Mick Jagger je najzad našao ženu svog života , a to je bila Bianca Perez Morena de Macias, nikargvanski foto model koju je upoznao nakon koncerta u pariskoj ‘ L’Olympia ‘ u toku jeseni 1970. Venčanje decenije je obavljeno u St Tropez-u 13 maja 1971 godine uz prisustvo velikog broja zvanica od kojih su svi bili sa liste ‘Who ‘s Who’. Vrlo brzo nakon venčanja Mick i Bianca postaju najpoznatiji i najtraženiji par svetskog jet-seta.

Mick je uvek pokazivao veliki smisao za biznis tako da je na njegovu ideju došlo do osnivanja njihove vlastite kompanije ‘Rolling Stones Records’ kako bi se finansijska situacija još više popravila. Kompanija je bila deo čuvene diskografske kuće ‘Atlantic’ , a predsednik kompanije je postao Marshall Chess sin osnivača ‘Chess Recordsa’.

Album cover made by Andy WarholPrvi album koji je 1971 godine objavila nova diskografska kuća je bio čuveni ‘Sticky Fingers’ sa kojim su promovisane čuvene usne Mick Jaggera i logo isplaženog jezika koji je dizajnirao Andy Warhol. Omot albuma sa šlicom farmerki je takođe bilo delo Andy-a koji je bio specijalno unajmljen i plaćen da dizajnira ovaj album, a to je isto uradio i kasnije sa albumom ‘ Love You Live’ . Zbog teksta u nekim pesmama ovaj album je bio označen kao heavy drug album, a to se prvenstveno odnoslio na naslov pesme ‘Brown Sugar’, kao i na tekstove i naslove ostalih pesama poput ‘Sister Morphine’, ‘Dead Flowers’ i ‘Moonlight Mile’. Na albumu su se nalazile dobre pesme poput ‘Wild Horses’, ‘Bitch’, ‘You Got To Move’, ‘I Got the Blues’, ‘Sway’ i ‘Cant You Hear Me Knocking’.

Sledeći album ‘Stonsi’ su izdali maja 1972 godine, bio je to ‘ Exile on Main Street ‘ koji je u početku prošao nezapaženo da bi kasnije ipak dobio vrlo pozitivne ocene i kritike. Jednostavno to je bio album i pesme koje se nisu dopadale na prvo slušanje. Na albumu su se nalazile prave rock and roll pesme kao ‘Tumbling Dice’ and ‘Rip this Joint’ dok su ostale pesme sadržale dosta mračne tekstove, govorile o smrti, očaju i tamnoj strani života, izdvajamo pesmu ‘Torn and Frayed’ koja se odnosila na Keith- ovu ovisnost o drogi. Ipak poslednja pesma na albumu je bila ‘Soul Survivor’ – neka vrsta deklaracije da će bend preživeti. Zanimljivo je da ovaj labum sniman u studiu koji je Keith napravio u okviru svoje vile na jugu Francuske što je svakako mnogo više odgovaralo članovima nego da su snimali u iznajmljenom studiju po unapred definisanom rasporedu.

Nekoliko nedelja nakon objavljivanja albuma ‘Stonsi’ su krenuli na američku turneju koja je bila poznata pod imenom ‘ The Lapping Tongue Tour ‘ jer su od grada do grada putovali svojim privatnim avionom koji je upravo zvao ‘The Lapping Tongue’ ( Isplaženi jezik ). Imajući u vidu šta se desilo u Altamontu ovog puta je bilo povećano obezbeđenje , članovi benda su imali dvojicu telohranitelja od kojih je jedan bio non stop uz Mick Jaggera. Uglavnom su nastupali po stadionima i bez obzira na kordone policajaca i ova turneja nije prošla bez incidenata. Na prvom koncertu u Vankuveru oko 2000 ljudi je pokušalo da probije kordone policije koja se jedva odbranila, u Montrealu je postavljeni eksploziv razneo kamion sa opremom i pojačalima, u Seattle je oduzet pištolj jednom od polaznika na koncert kao i noževi kod desetine ostalih … Bez obzira na ove mrlje, turneja je bila jako uspešna i pretvorila se u zabavu bez granica tj kraja. Tada se pojavio i naziv ‘Stones Touring Party’ ili skraćenica STP, zanimljivo je da neki ovo skraćenicu povezuju pripisuju je nazivu ‘Short Tequilla Sunrise’ jer se upravo u toku ove ture ovo piće prvi put pojavilo i postalo hit. U Čikagu su članovi benda boravili sa Hugh Hefner u ‘Playboy’ kući.

Čak i pre odlaska na američku turneju, menadžer turneje Peter Rudge je planirao i ugovorio koncerte na pacifičkoj strani, koji bi počeli na Hawaii-ma, a završili se u Australiji sa prvom posetom benda Japanu. I pored vrlo lakih pregovora i dogovora da 20% prihoda daju u dobrotvorne svrhe na japanskoj turneji, turneja po Japanu se nije desila jer su vlasti odbile da izdaju vizu Mick Jaggeru zbog njegovog hapšenja iz 1969 godine usled posedovanja droge. Posle nekog vremena svi su uvideli da su ovim nerauzmnim činom svi izgubili. Bilo je očigledno da se nakon izvanredna poslednja čeitiri albuma ‘Stonsi’ nalaze na prekretnici i da ulaze u neku vrstu tranzicije što je bilo neminovno.

Septembra 1973 godine grupa obajvljuje album ‘ Goat’s Head Soup ‘ koji ne dobija pohvale kao prethodni album ‘ Exile on Main Street ‘, ali je zato dao dva nezaboravna hita poput ‘ Angie ‘ i ‘ ‘Heartbreaker’. Na neki način počev od izdavanja ovog albuma počinje smanjeni interes i euforija oko ‘The Stonesa’ ; tada su Mick i Keith koristeći pseudonim ‘Glimmer Twins’ preuzeli kompletnu produkciju, ali ni to nije baš pomoglo da se vrate na staze stare slave. Očigledno je da ovisnost Keitha o heroinu uzela danak, a numera ‘ Dancing with Mr D ‘ se očigledno odnosila na taj problem, kao što je bilo izvesno da je mračna i mrzovoljna pesma ‘Angie ‘ morala biti napisana pod uticajem droga.

Za razliku od ranijih godina, u 70- tim, ‘Stonsi’ su pravili pauze između turneja, ponekad čak i po godinu dana. Sa novim albumom ‘Stonsi’ kreću na turneju po Evropi u toku septembra/ oktobra 1973 godine, nakon dve godine opet su sviralu u svojoj Britaniji i uspeli da prodaju četiri koncerta na ‘Wembley Poolu’.

Sledeće godine ili tačnije okotbra 1974 objavljuju album ‘ It’s Only Rock ‘n’ Roll ‘ na kome se kao hit izdvojila nekadašnja pesma od grupe ‘Temptations’ – ‘Ain’t to Proud to Beg’. I ovaj album je prošao dosta nezapaženo u odnosu na albume od pre par godina, a pamtiće se kao album na kome je poslednji put Mick Taylor svirao kao član grupe. Iako je neosporno bio najbolji od svih po muzičkom obrazovanju i umeću, on se nikada nije uklopio u bend , jer jednostavno nije mogao niti želeo da prihvati njihov dekadentan način življenja. Nakon brojnih pokušaja i audicija sledeći gitarista ‘Stonsa’ postaje 1975 godine za vreme američke turneje – Ron Wood koji je bio poznat kao član grupe ‘Face’ i prateći gitarista Rod Stewarta. On će kasnije takođe početi i da komponuje, mada će i dalje većinu pesama potpisivati tandem Jagger / Richards.

Keith Richards and Ronnie Wood on the stagePre početak ponovne američke ture 1975 godine, ‘Stonsi’ su se suočili sa problemom jer su imigracione vlasti uslovili da u krvi Keith Richardsa ne sme biti heroin ni u tragovima kako bi mu izdali radnu dozvolu. Tada se pričalo da je Keith otišao na jednu kliniku u Švajcarskoj, gde mu je zamenjena cela količina krvi u telu sa novom tj svežom i tako da je dobio radnu vizu. Objava turneje po USA je obavljena performansom na specijalnoj ‘ bini ‘ na kamionu koji se kretao petom njujorškom Avenijom. Ako je njihova prethodna američka turneja bila medijski događaj, ova je bila ipak više estravagancija. Velika energija i snažani scenski nastup novog člana Ronnie Wooda je bio čak i izazov za do tada neprevaziđenog Micka, tako da su njih dvojica vrlo često pravili pravi spektakl na pozornici. Tabloidi su i dalje pisali o lošem uticaju Stonsa na vaspitanje omladine, utrkivali se ko će više da ih ocrni, bez obzira što je ova turneja bila maltene bez incidenata. Jedini incident je napravio, po očekivanju, Keith koga je policija uhvatila da vozi od Memphisa do Dallasa bez sigurnosnog pojasa uz posedovanje noža, a srećom policajac nije prepoznao kokain koji se nalazio u priboru za pranje zuba.

Stones ona biniAprila 1976 godine ‘Stonsi’ su napravli kraći turneju po Evropi, skoro već tri godine nisu svirali u Londonu, gde je postojao ogorman interes za njihov koncert i potražnja za oko milion karata. Nažalost jedino deseti deo publike je mogao biti zadovoljen nakon tri održana , prepuna koncerta u Earls Court Areni. Pre tih koncerata Mick Jagger je lično išao da proveri salu , sva sedišta kako bi bio siguran da će sve proteći u redu, podelio je čak na ulici nekim mladim ljudima i džabe karte, a kada je video koliki su redovi isperd blagajni odlučio je da se fanovima ponudi ozveženje, dok su satima čekali u beskranim kolonama. Upravo tada grupa je objavila album ‘Black and Blue’ koji je rasprodat, ali je naišao na vrlo malk prijem kod obožavalaca zbog izleta grupe u vode disco, reggae i salsa muzike . Jedina numera koja je sa albuma postala hit i slušala se dugo, bila je ‘Fool To Cry’. Već je postalo očigledno da je nakon tri poslednja albuma došlo do zasićenja i manjka interesa kod ‘Stonsa’ za pravljenje dobre muzike kao nekada, jer je kvalitet njihovih novih pesama drastično opao. Dok je sa jedne strane Mick postao deo visokog društva tj džet seta, živeći specijalan način života, Keith je sve više dolazio u sukob sa zakonom, praveći lomove po hotelskim sobama, proizvodeći saobraćajne udese, noseći oružje i tome slično. Mick je sve više postajao nervozan i nestrpljiv sa ispadima od strane Keitha, tako da je većina fanova bla zabrinuta da li će grupa uopšte preživeti obzirom na novonastale velike razlike u načinu života i ponašanja između dvojice nekadašnjih drugara i lidera grupe.

Stage with gigantic rubber phallus during one of the tours in seventiesPočetak 1977 godine označio je na neki način i povrataka ‘Stonsa’ koji su doneli odluku da objave treći živi album koji bi se zasnivao na svirkama po manjim klubovima, a snimanje je bilo zakazano u ‘El Mocambo’, noćnom klubu u Torontu. I dok su svi članovi benda stigli na vreme tj 20 februara 1977 u Toronto na zakazano snimanje, Keith se nakon silnih telefonskih poziva i telegrama pojavio tek nakon pet dana. U toku provere prtljaga koji je sastojao od 21 komada koliko su Keith i Anita doneli sa sobom, policija je na torontskom aerodromu pronašla malo hašiša i zatamnjenu kašiku koja je ukazivala na upotrebu droge,a koja je pripadala Aniti. Nakon par dana policija se pojavila iznenada u njihovom hotelskom apartmanu, gde je pronašla heroin i tada Keith biva optužen za distribuciju heroina što bi nakon suđenja moglo dovesti i do 7 godina zatvora. Dolazi do velike svađe i rasprave između Micka i Keitha koja se ipak nije odrazila na snimanje koje je proizvelo neke od najboljih svirki od početaka grupe , u blues ritmu, jer su se tada muzikom vratili svojim izvorima kao npr omiljenoj muzici Muddy Watersa i Chuck Berry. Deo muzike snimljen u klubu ‘El Mocambo’ je prikazan u briljantnom spotu koji je najavio njihov treći živi album pod nazivom ‘Love You Live’, ostatak albuma je snimljen 1976 godine u Parizu za vreme druge turneje.

Nakon optužbi od strane kanadskih vlasti u vezi droge, Keith je jedva dobio izlaznu vizu i privremenu radnu dozvolu kako bi prešao da odradi koncert New Yorku. Nakon suđenja koje je održano u oktobru 1978 godine uz dobre advokate i na vrlo specifične načine, njegova optužba je promenjena pa je umesto distribuiranja heroina sada bio optužen za posedovanje i uživanje istog što je bilo mnogo lakše i bolje po njega. Biva osuđen na godinu dana prinudnog rada i pod obavezom da nastavi lečenje tj odvikavanje od heroinske ovisnosti što je nakon nekog vremena uspešno uradio u Stevens Pszchiatric Centru u New Yorku. Svoj prinudni rad sa slepim ljudima Keith je završio 14 aprila 1979 godine, ostali deo osude je bio oslobađajući, lečenje o ovisnosti je dalo rezultate, tako daje ovo bio maltene novi početak i velika pobeda ‘The Rolling Stones –a’.

Mick Jagger as the focus of attention durinh the concertPreston and Mick Jagger during 1975 tourU junu 1978 grupa je objavila album ‘Some Girls’ koji su počeli raditi još u vreme afere i sudskog procesa u vezi sa Keithom, a ovaj album je predstavljao najbolju muziku koji su ‘Stonsi’ napravili još od albuma ‘Let It Bleed’. Album je takođe predstavljao veliki komercijalni uspeh , a na njemu su se izdvojili hitovi ‘Miss You’ i ‘Shattered’ . Iako su neki kritičari zamerali ‘Stonsima’ na disko zvuku u numeri ‘Miss You’, Mick Jagger je naveo da je ova pesma komponovana mnogo ranije od ere disko euforije i filma ‘Saturday Night Fever’. Bilo je očigledno da ‘Stonsi’ ponovo uživaju u pravljenju muzike, a to se naročito primećivalo u numerama ‘Far Away Eyes’ i ‘Respectable’. U vreme kada je ovaj album objavljen i kada su počeli muzički kritičari ponovo da hvale ‘Stonse’, dolazi do oficijelnog raskida braka između Micka i Biance koja je tada izjavila da je njen brak u stvari završen još na dana venčanja. Razvod je obavljen u Kaliforniji čiji je zakon garantovao ženi 50% imovine bivšeg muža. U međuvremenu Mick je već bio u ljubavnoj vezi sa američkim top modelom Jerry Hall koju je proslavio poznati fotograf Helmut Newton, a koja je fizički bila totalna suprotnost Bianci.

‘Stonsi ‘ su 10 juna 1978 godine počeli svoju devetu severno- američku turneju prvim koncertom u Lakelandu na Floridi, dok je turneja zaključena koncertom u Oaklandu – Californija. Koncerti su se uglavnom održavali po velikim stadionima, mada je bilo par svirki i po manjim klubovima poput nastupa u njujorškom klubu ‘Palladium’ pred samo 3000 posetilaca, za koji su novinari ‘Melody Maker’ napisali da je to bila njihova najbolja svirka još od vremena Richmonda iz 1963 godine. Turneja je bila veliki uspeh, posetili su 25 gradova i ostvarili prihod od 9 miliona $. Iako nigde nije bilo tada zvanično objavljeno , već tada su članovi benda doneli odluku da drastično smanje broj turneja i da ih organizuju svake treće godine.

Mick Jagger i Keith RichardsAlbum ‘Emotional Rescue’ je objavljen juna 1980 godine i nastavlja tamo gde su stali sa prethodnim albumom ‘ Some Girls ‘, mada nije baš dostigao taj nivo. Na ovom albumu je bilo očigledno da ‘Stonsi’ počinju opet da eksperimentišu sa vrstom muzike i zvukom, tako npr naslovna numera je bila u ‘half- reggae’ ritmu dok je pesma ‘Send It To Me’ pokazala njihov izvrstan smisao za potpun reggae ritam. Na B strani albuma se nalazila numera ‘Down in the Hole’ kojom se na neki način vraćaju svojoj izvornoj blues muzici, dok su ‘Where the Boys Go’ i ‘Let Me Go’ bile tipične njihove pesme na koje su navikli fanove već godinama. Nakon ovog albuma nije bilo turneje mada se govorkalo o turi po Evropi, Australiji sa posetom Kini, do čega ipak nije došlo. 12 marta 1981 ‘Stonsi’ su izdali album ‘Sucking in the Seventies’ koji je sadržao njihove najveće hitove objavljene u prethodnoj deceniji.

Sledeći album pod naslovom ‘Tattoo You’ objavljen je avgusta 1981 i prodat je u više primeraka od albuma ‘Some Girls’, a neki muzički kritičari su smatrali ovaj album najboljim nakon albuma ‘ Exile on Main Street’ . Bilo je očigledno da su ‘Stonsi’ spremni za nastupajuće 80 – te godine. Ako bi se vratili u 1962 godinu, gotovo sigurno niko ne bi potvrdio mogućnost da će ‘Stonsi’ opstati narednih 20 godina. Bilo je u te dve decenije i problema, i padova, i abuma koji nisu bili na njihovom renomeu, ali povremene turneje i koncerti su ih održali i napravili od njih najveći ‘rock ‘n’ roll band’ svih vremena. Upravo ovaj album je to i potvrdio, a hit sa albuma ‘ Start Me Up ‘ je bio do tada najslušanija pesma svih vremena i naravno na vrhu top lista. Sa albuma se neizostavno mora izdvojiti i numera ‘Waiting on a Friend’ koju su Mick i Ketih posvetili svom 20 godina dugom prijateljstvu, ostaće upampćen video koji je pratio promociju pesme u kome njih dvojica šetaju kroz New York. Na albumu je bila zapažena i numera ‘ Black Limousine’ u čijem nastajanju je učestvovao i Ron Wood, kao i pesma ‘ Heaven ‘ koja je potpuno odudarala od uobičajenog zvuka grupe. I dok se album penjao na vrh top lista širom sveta, ponovo su počele špekulacije o raskidu tj ‘kraju’ grupe zbog konkurencije i neslaganja između Mick i Keitha prilikom miksovanja pesama koje su zajedno komponovali. Istina je da su njih dvojica imali različit pristup kada je bila u pitanju završna verzija njihovih pesama, ali do stvarnog sukoba nije došlo, kao ni do kraja grupe jer se uveliko govorilo i o odasku Bill Wymana koji je već prethodno izdao dva solo albuma.

The Stones live in concefrt during the tour 1981Sve priče o razlazu grupe su pale u vodu kada su ‘The Stones’ krenuli ponovo na američku turneju 1981 godine, ovog puta članovi benda su bili stariji od većine svojih fanova. Kako bi svojim novim, a mladim fanovima pokazali zašto su najveći bend u istoriji, ‘Stonsi’ su u svoj repertoar za ovu turneju uvrstili i neke stare hitove koji tada više nisu bili slušani , niti poznati. Bilo je tu dobrih, starih pesama iz 60- tih godina, a sam show na ovoj turneji su počinjali sa hitom iz 1966 godne ‘ Under My Thumb ‘. Turneja je započela veličanstvenim koncertom u Philadelphia na stadionu ‘John F Kennedy’ pred 90.000 posetilaca. Scena za ovu turneju je bila specijlano dizajnirana od strane japanskog umetnika Kayuhide Yamakazi i bila je to, do tada najveća mobilna tj pokretna scena ikada izrađena. Turneja je bila do tada najprofesionalnija od svih prethodnih, protekla je bez incidenata, a koncerte nisu pratili nasilja i histerije što je bilo nekada uobičajeno. Van scene članovi benda više nisu bili prgavi momci već su se pristojno ponašali, tako da je izgledalo da su nekadašnji buntovnici i divlji ‘rock n roll’ dečaci najzad odrasli. U predvorjima hotela organizovana su druženja i aktivnosti sa fanovima, dobijali su najbolje apartmane po luksuznim hotelima, jer više nije bilo opasnosti da iste unište.

Turneja je bila veliki komercijalni uspeh sa preko 40 miliona $ prihoda, a ‘ Stonsi’ su opet dokazali da su stvarno najveći ‘rock and roll band’ na svetu. Od samog početka koncerta Jagger nije stao ni trenutak, skakao je, trčao i igrao po celoj pozornici praćen specijalnim svetlosnim efektima, on je defintivno bio centar izvođenja tj predstave. Wyman, Watts i Woods su bili šrafovi moćne rock and roll mašinerije, ali onaj ko je sve to držao na okupu i na neki način sa njima upravljao, bio je Keith Richards, duša ‘Stonsa’ , čija gitara je upravljala ostalim članovima i objedinjavala ih u neprevaziđeni bend.

Čim je turneja završena, članovi benda su odmah krenuli sa snimanjem, tako da 1 juna 1982 objavljuju singl ‘Going to A Go –Go’ kao i živi album ‘Still Life’ koji je snimljen u toku turneje. Ovaj album je dospeo do petog mesta top lista i postao zlatan kao i većina prethodnih albuma. U toku turneje snimljen je i dokumentrani film pod nazivom ‘Let s Spend the Night Together’ koji je objavljen početkom 1983 godine, ali nije postigao neki veći uspeh, jer se film uglavnom bavio samo Jaggerom i njegovim ponašanjem na sceni, dok su ostali članovi grupe bili zapostavljeni.

Nakon završetka evropske ture’ Stonsi’ su uzeli nekoliko meseci odmora pre nego što su započeli rad na sledećem albumu u oktobru 1982 godine u ‘EMI’ studijima u Parizu. Rad su nastavili i u novembru, ali album nisu završili, nakon pauze od 6 meseci, album pod naslovom ‘Undecover’ završavaju u Nassau na Bahamima. Prvi singl sa albuma ‘Undercover of the Night’ biva objavljen 1 novembra 1983 godine , istovremeno kada i prateći video koji je prikazivao kidnapovanje Jaggera negde u Južnoj Americi. Album je stigao do mesta broj 4 na top listama, prodat je u više od milion kopija, ali to je bio prvi studijski album posle 1969 da nije došao dp vrha top lista. Nakon albuma, ‘Stonsi’ uzimaju opet pauzu, Keith se ženi sa američkim modelom Patti Hansen, dok Mick i Jerry Hall čekaju svoje prvo dete. Mick je tada našao vremena da pregovara multi milionski ugovor sa ‘Columbia Records’. U juku 1984 godine objavljen je album ‘Rewind ( 1971- 1984 )’ verovatno da bi se zadovoljila neka od ugovornih obaveza, ali album koji je sadržao odabir hitova nije postigao neki veći uspeh.

Keith Richards and Ron Wood at the Live Aid ConcertMick Jagger and Tina TurnerU međuvremenu Mick Jagger je počeo da vrlo intenzivno radi na svom prvom solo albumu , krajem 1984 godine otputovao je sa Julien Temple za Brazil , gde su snimili par video spotova koji su pratili promociju albuma. Njegov prvi solo singl ‘Just Another Night’ je objavljen 23 januara 1985 godine i dostigao je mesto 12 na top listama, dok je album naslovljen ‘ She’ s the Boss’ stigao do 13 mesta i postao platinast. Tada su se pojavile priče da će ‘Stonsi’ krenuti na turneju po Americi 1985 godine, ali do toga nije došlo, mada su učestvovavali u julu 1985 na ‘Live Aid’ koncertu koji je organizovan za pomoć gladnoj deci sveta. Na tom koncertu Keith Richards i Wood su se pojavili sa Bob Dylan, dok je Jagger nastupio tj pevao u tandemu sa Tinom Turner.

Razlike između Micka i Keitha su i dalje bile vrlo očigledne, oni su se sve više javno sukobljavali i svađali. Bez obzira na to , ‘Stonsi’ se ponovo okupljaju u Parizu i rade na snimanju svog novog albuama pod nazivom ‘Dirty Work’. Negde pri kraju snimanja njihov digogodišnji prijatelj i sledbenik Ian Stewart umire od srčanog udara tako da je ovaj album, koji je objavljen marta 1986, bio posvećen njemu. Ovo je bio prvi labum koji su odradili pod ugovorm sa čuvenom kućom ‘ CBS Records ‘, bio je to solidan, ali ne i spektakularan album. Album je prodat u više od milion primeraka, dostigao mesto broj 4 , a na njemu su se izdvojile dve numere ‘ Harlem Shuffle’ i ‘ One Hit ( To the Body )’. Ipak produkcija albuma će se najviše pamtiti po neprekidnim svađama Micka i Keitha i njihovom sve većem udaljavanju, što je verovatno prouzrokovalo da nije bilo ni turneje nakon objavljivanja albuma.

Keith Richards and Chuck BerryU odsustvu turneje, članovi benda su krenuli svojim putevima. Charlie je svoju ljubav prema džezu iskazao tako što je oformio jazz sastav ‘Charlie Watts Orchestra’ koji je krenuo na turneju po USA na kojoj su napravili tj snimili i živi album. Ron Wood koji je obožavao turneje i dešavanja, krenuo je na turneje sa Bob Dylan, Tom Petty i Heartbreakers, takođe je odradio turneju i sa Bo Diddley, a u međuvremenu je otvorio noćni klub na Floridi – ‘Woody’s on the Beach’. Bill Wayman je takođe ušao u biznis restorana tako što je otvorio restoran ‘Sticky Fingers’ u konceptu ili tradiciji ‘Hard Rock Cafe’ restorana dok je enterijer bio sastavljen prikazima nastupa ‘The Stones’. Mick Jagger je snimio numere za film ‘Ruthless People’, dok je Keith Richards pomogao Arethi Franklin u naslovnoj pesmi filma ‘Jumpin’ Jack Flash’ kao i organizaciji 60- tog rođendana čuvenog Chuck Berry u vidu koncerta i dokumentranog filma ‘ Hail! Hail! Rock ‘n’ Roll ‘.

Tada je nekako izgledalo da ‘Stonsi’ više ne postoje. Keith i Mick su se svađali i vređali čak i kada su bili daleko jedan od drugog, a kao dokaz tome ide pesma od Jaggera ‘Shoot Off Your Mouth’ na njegovom drugom solo albumu ‘Primitive Cool’, na koju je Keith odreagovao i dao odgovor sa numerom na svom prvom solo albumu ‘You Dont Move Me’. Iako su sebe svojevremeno nazivali blizancima, njihov ego i sujeta su ih sve više udaljavali. Na jednoj strani bio je Keith koji je predstavljao ‘čist rock and roll’ i koji je mogao satima da svira u studiju dok ne proizvede željeni zvuk, na drugoj strani Mick je predstavljao ‘rock and roll biznis’ ne zaboravljajući svoje obrazovanje u London School of Economics. Oni su se godinama raspravljali i sukobljavali o vrsti muzike, načinu daljeg muzičkog razvoja, biznisu, čak i o načinu života, da bi na kraju obojica shvatili nakon neuspešnih pokušaja solo karijera, da ne mogu jedan bez drugog.

U januaru 1988 godine Mick i Keith su se sreli na Barbadosu kako bi videli šta i kako dalje, tada su ugovorili ‘1989 turneju’ po Severnoj Americi kao i snimanje novog albuma. U okruženju par stolica, kasetofona i par gitara, stari prijatelji su ponovo osetili zadovoljstvo zajedničkog stvaranja muzike i inspirisali jedan drugog, tako da su za svega par dana napisali pola pesama za najnoviji album, nazvan ‘Steel Wheels’. Sada je trebalo ubediti i tri preostala člana benda da su ozbiljni u nameri stvaranja novog albuma , što im je nekako uspelo, pa se Stonsi okupljaju u ‘AIR Studio’ u Montserrat gde su za pet nedelja snimili bazični materijal novog albuma. Album ‘Steel Wheels’ se pojavio u avgustu 1989 godine i bio je to njihov najbolji album u poslednjoj dekadi, napravljen u maniru dobrih albuma sa kraja 60 -tih i početka sedamdesetih godina. Sa albuma su se izdvojile sledeće numere : ‘Sad, Sad, Sad’ , ‘All Down the Line’, ‘Bitch’, ‘Mixed Emotions’ i neobična numera ‘Continental Drift’ koju su nasnimili u Maroku sa ‘Master Musicians of Jajouka’.

Mick Jagger in eighties Jerry Hall and Mick JaggerI dok su snimali album ‘Stonsi’ su uveliko planirali turneju po USA koju je ovog puta organizovao tj bio menadžer turneje Michael Cohl iz poznate kuće ‘Concert Productions International’. Turneja je vrlo pažljivo planirana i osimišljena, predviđanja u vezi zarade su bila oko 70 miliona $. I dok su se neki ljudi pitali da li ‘Stonsi’ u zrelim životnim godinama idu na turneju samo zbog novca, bilo je mnogo više onih koji su smatrali da se za cenu ulaznice od oko 30 $ dobijalo neuporedivo više, tako da su karte sa sve koncerte bile rasprodate za samo par sati, a ljudi su spavali u vrećama za spavanje kako bi bili u redu i stigli da kupe karte prilikom otvaranja blagajni. ‘Show’ na ovoj turneji je bio zamišljen kao i uvek unapred. Nakon gašenja svetla uz zvuk bubnjeva iz numere ‘Continenatl Drift’ sa najnovijeg albuma , dizao se velik dim i članovi benda su utrčavali na pozornicu. Nakon ovakvog otvaranja usledilo je zagrevanje sa ‘Start Me Up’ , a onda su se ređali u sledeća 2,5 časa , hitovi iz već bogate 25 godina istorije nenadmašnih ‘Stonsa’. U prvom delu koncerta su obavezno uz skandiranje i zajedničko pevanje sa publikom, izvodili ‘Paint It, Black’ i ‘Gimme Shelter’, drugi deo je bio rezervisan za promociju pesama sa novog albuma, a za kraj koncerta po već poznatom scenariju se čuvala ‘Satisfaction’, dok se na bis izvodio ‘ Jumpin’ Jack Flash ‘.

The Stones - album 'Steel Wheels'Ova turneja je ponovo dokazala da su ‘The Rolling Stones’ definitivno najveći ‘rock and roll band’ svih vremena. Scenografija za koncerte je bila dovedena do savršenstva, ovog puta za turneju ‘Steel Wheels’ to je bio dizajn koji je davao imidž grada na ivici raspadanja, sa napuštenim naftnim rafinerijama i porušenim fabrikama. U tom pomalo futurističkom pristupu, gde je scena dosta podsećala na ‘Pompidou Center’ u Parizu, svetlosni i ostali tehnički efekti su dolazili do punog izražaja. Obzirom da su uglavnom koncerti bili organizovani na velikim stadionima, tu je bio i neizbežni veliki ekran koji nije imao samo za cilj da udaljenim fanovima dočara dešavanja na sceni, već je povremeno prikazivao davne, pomalo već i istorijske nastupe grupe iz kasnih 60 – tih godina. Kao i na prethodnoj turneji , i sada je publika na koncertima bila pomešana , mogli su videti jedni pored drugih sredovečni parovi sa decom i punk rokeri sa ofarbanim kosama, obučeni u crne komplete od kože. U publici su se mogli videti i ljudi sa sedim kosama, kao i tinejdžeri, svi su se ludo zabavljali i niko se nije obazirao niti bio opterećen godinama. Mick se često šalio sa publikom kada je najavljivao izvođenje ‘Ruby Tuesday’ govoreći : „ Sada ćemo malo da usporimo zbog starijih članova benda kao i nekih od vas – starijih hipika“.

The Rolling StonesI dok su se novinari još u vreme prethodne turneje 1981 godine pitali da li su ‘Stonsi’ stari za izvođenje pravog ‘rock and rolla’ , sada je to pitanje bilo još više aktuelno, jer je najstariji član grupe Wyman te 1989 godine imao pune 53 godine. Celokupna turneja i stadioni kojim su ‘Stonsi’ protutnjali poput tajfuna su pokazali da godine nemaju apsolutno ništa sa njihovom energijom. I te sada već davne 1989 godine ljudi se pitali kao i u poslednjih 20 godina, da li je to njihova poslednja turneja, i svi su strpljivo čekali u redovima da po poslednji put vide i slušaju ‘Stonse’ uživo. Tada – te 1989 godine je Keith rekao da ‘Stonsi’ mogu da sviraju i nastupaju još narednih 25 godina, dok je vizija Mick Jaggera bila nešto skromnija. Na zadovoljtsvo svioh ljubitelja njhove muzike , Keith Richards je bio u pravu, ‘The Stones’ su nastavili da traju, da s vremena na vreme organizuju svetske turneje i nezaboravne koncerte, kako bi ove 2012 godine slavili 50 godina postojanja i aktivnosti što ih čini najdugovečnijim bendom u istoriji.

Diskografija :

Albumi :

‘England’s Newest Hit Makers’ May 1964
‘ 12 X 5 ‘ October 1964
‘The Rolling Stones, Now!’ February 1965
‘Out of Our Heads’ July 1965
‘December’s Children’ November 1965
‘Big Hits (High Tide and Green Grass)’ March 1966
‘Aftremath’ June 1966
‘Got Live If You Want It!’ November 1966
‘Between the Buttons’ January 1967
‘Flowers’ June 1967
‘Their Satanic Majestic Request’ November 1967
‘Beggar’s Banquet’ November 1968
‘Through the Past Darkly’ September 1969
‘Let It Bleed’ November 1969
‘Get Yer Ya-Ya’s Out The Rollings Stones in Concert’ September 1970
‘Sticky Fingers’ June 1971
‘Hot Rocks: 1964 – 1971 ‘ January 1972
‘Exile on Main Street’ May 1972
‘More Hot Rocks ( Big Hits&Fazed Cookies) ‘ December 1972
‘Goat’s Head Soup’ September 1973
‘It’s Only Rock ‘n’ Roll’ October 1974
‘Made in the Shade’ June 1975
‘Black and Blue’ April 1976
‘Love You Live’ September 1977
‘Some Girls’ June 1978
‘Emotinal Rescue’ July 1980
‘Sucking in the Seventies’ March 1981
‘Tattoo You’ August 1981
‘Still Life’ June 1982
‘Undecover’ November 1983
‘Rewind ( 1971 – 1984 ) ‘ July 1984
‘Dirty Work’ March 1986
‘Steel Wheels’ August 1989

 

Filmovi :

‘The Tami Show’ 1964
‘Charlie is My Darling’ 1965 ( neobjavljen )
‘What’s on the Flip Side’ 1966 ( neobjavljen )
‘Now Time’ 1967
‘ A Degree of Murder’ 1967 ( Brian Jones )
‘London in the Sixties’ 1968
‘Rock and Roll Circus’ 1968 ( neobjavljen )
‘Tonight Let’s All Make Love in London’ 1968
‘Man to Man’ 1969
‘Gimme Shelter’ 1970
‘Ned Kelly’ 1970 ( samo Mick Jagger )
‘Performance’ 1970 ( samo Mick Jagger )
‘Sympathy for the Devil ( One Plus One ) 1970
‘Invocation of My Demon Brother’ 1971
‘Ladies and Gentlemen, the Rolling Stones ( at the Marquee Club ) 1971
‘Cocksucker Blues’ 1972 ( neobjavljen )
‘ Ladies and Gentlemen, the Rollins Stones Are Back’ 1973
‘ Ladies and Gentlemen, the Rolling Stones’ 1974
‘The Rolling Stones 1978 Tour Film’ 1978
‘Let’s Spend the Night Together’ 1983

Muzicke legende

Strana Muzika