toma-zdravkovicToma Zdravković je osobita pojava na ovdašnjoj estradi: pesnik, kopozitor, pevač tuge, boem, emotivac, čovek koji je živeo ono što je pevao. Nikada se nije štedeo, živeo je kako je želeo i mogao, bio na vrhu i na dnu, voleo i patio, zaradjivao i trošio, pomagao znanima i neznanima, i umro slavan, voljen i siromašan, u 53.godini. Njegove pesme su specifična mešavina narodne, ciganske muzike i šansone, bolno iskrene i istinite, njemu se veruje…svako se može pronaći u tim stihovima i u tom glasu.

Rodjen je 20.novembra 1938.godine u Aleksincu, ali su se roditelji kasnije preselili u selo Pečenjevce, kod Leskovca, gde je Toma odrastao. Život ga nije mazio, kao mlad momčić otišao je u Leskovac i počeo da peva po kafanama, na nagovor Silvane Armenulić. Sada Leskovac u gradskom parku ima spomenik Tomi Zdravkoviću, blizu mesta gde je bila kafana u kojoj je nastupao.

[tubepress mode=”playlist” playlistValue=”695E7EEA22067CD7″]

Toma je kasnije otišao u Tuzlu, da peva u hotelu „Bristol“, a potom peva u beogradskom „Metropolu“. Nizali su gradovi i hoteli gde je pevao, i pomalo komponovao, nadajući se solo karijeri. Oženio se po prvi put i dobio kćerku, kojoj je dao ime Žaklina – rodjena je 22.novembra 1963.godine, na dan Kenedijevog ubistva. Ali, taj brak nije potrajao, Toma je bio kafanski čovek, boem i nepopravljivi romantik, koji se lako zaljubljivao, nebrojeno puta u životu, a ženio se četiri puta…

Toma Zdravkovic

 

Iako nije imao sreće u ljubavi, Toma je stekao reputaciju odličnog kafanskog pevača. Prvi uspeh desio mu se sa singl pločom „Ciganka“, koja je imala zlatni tiraž, pa su Tomu počeli da zovu na festivale: pevao je na „Beogradskom proleću 69“ pesmu „Duška“, pa na „Ilidži 69“ „Odlazi, odlazi“. Osvojio je drugo mesto, ali je pesma munjevito postala hit i za samo dva meseca prodata u 100 000 primeraka. Slede „Sliku tvoju ljubim“, „Danka“, „Prokleta nedelja“… Mehi Puziću je napravio hit „O majko, majko“, Silvani „Šta će mi život“…

Zvezda je rodjena! Pisao je tekstove i komponovao za sebe i druge, nizao hitove , brakove i ljubavne veze. Novac je nemilice trošio, čašćavao je celu kafanu, dobijao i gubio velike svote na kocki. Jednom je celokupnu zaradu dao maloj cigančici koja je prodavala ruže. Svoju tugu potapao je u alkohol, imao je i nemao, i sva ta iskustva pretakao u svoje pesme. Kod njega nikada nije bilo foliranja i lažnih emocija, i ljudi su to umeli da prepoznaju.

1974.godine, bez novca, umoran od svega, Toma odlazi u Kanadu, i opet peva po kafanama, upoznajući sjaj i bedu emigrantskog života. Oženio se ponovo i dobio sina Aleksandra, pa je doneo odluku da se sa porodicom vrati u Jugoslaviju, 1978.godine. Tada lansira pesmu „Umoran sam od života“, i opet doživljava uspeh, publika ga nije zaboravila. I dalje nastupa po kafanama i hotelima, a 1982.godine, konačno održava svoj prvi solistički koncert u beogradskom Domu sindikata, posle 26 godina pevačke karijere. Ponovo je u vrhu popularnosti, nižu se rasprodati koncerti po celoj zemlji. Zavolela ga je i nova, mlada publika, koja je padala u delirijum, vrištala i plakala na njegovim nastupima. Toma je igrao u TV seriji „Doktorka na selu“, zajedno sa Ljiljanom Blagojević, kojoj je spevao pesmu „Za Ljiljanu“. Dobio je i ulogu u filmu „Balkan ekspres“, nastupao na televiziji i nizao hitove.

Nastavio je sa svojim boemskim životom, nimalo se ne štedeći. I to je uzelo danak, ozbiljno se razboleo i završio u bolnici. Iako teško bolestan, smogao je snage i održao seriju oproštajnih koncerata po Srbiji, Bosni, Crnoj Gori i Hrvatskoj. U beogradskom Domu sindikata imao je dvadeset rasprodatih koncerata, dan za danom ! Posle dugog bolovanja, Toma je umro 30.septembra 1991.godine, i sahranjen je na Centralnom groblju u Beogradu. Iza njega ostale su njegove bezvremene pesme, i tek mali jednosobni stan na periferiji Beograda.

 

DOTAK’O SAM DNO ŽIVOTA

Dotak’o sam dno života
i pakao i ponore
ali ti mi dušu uze
prokleti ženski stvore
pa zbog tebe nemam mira
u snovima ni na javi

Kako da te muko moja
kako da te tugo moja
kako da te srce moje
za trenutak zaboravi

Duboko je, daleko je
ja osetih svu gorčinu
Dotak’o sam dno života
sad verujem u sudbinu
ali tebe više nema
u snovima ni na javi

Šibali su moju dušu
i orkani i tornada
ali ti mi dušu uze
prokleta ženo mlada
pa zbog tebe nemam mira
u snovima ni na javi

Kako da te muko moja
kako da te tugo moja
kako da te srce moje
za trenutak zaboravi

Dva smo sveta različita -Toma Zdravković tekst i video

Narodna muzika