Višnjićeva ulica Beograd

Najbolje je tako – biti u centru zbivanja a neviljiv, nekako zaklonjen po strani. Osluskujes, posmatras, pruzas utociste i utehu a nisi pod jakim svetlima velegrada.

Takva je Višnjićeva ulica u kojij sam odrasla. Njome je povučena vertikalna crta odmog detinjstva do neba kao granice, baš kako i sama teče od Dušanove do Studentskog trga. Na meni je bilo da izaberem stepenicuna kojoj ću se zaustaviti na lestvici uzrastanja unutra, na ono spolja nisam mogla uticati.

Hodam danas lagano od turskog turbeta naniže tražeći ostatke fasada i osmehaiz “onih” vremena…

Prijatno me iznenadi lepet krila uplašenog leptira koji kao da pokazuje put …preko Simine, Jevremove, Jovanove i Strahinića Bana do Dušanove…

Put se nekada činio tako dug, da se samo sa tatom kao upravljačem sanki mogaopreći uz obaveznu viku “kalpiiiiiiiiiiiiiis”… Sad tek vidim da sam možda moglai sama. Nije taj put baš toliko dug kao sto se čini kad su oči manje a korak kraći …

Ostale su iste neke fasade i osmesi, možda su boje malo tamnije a lica su jednako mlada, samo više nisu naša …

Lenjost jesenjeg popodneva, razbije tek poneki automobil i danas kao i davnih šezdesetih … Graja dece u skolskom dvorišu je najveća buka u Višnjićevojnekad i sad… Graja koja podseća da svet neće stati kad nas jednom ne bude bilo, da će seneke nove mladosti ljubiti po našim ćoškovima, šetati svoje bebe i pričati im kako je nekada, u njihovo vreme …

O “našem vremenu” šaputaće izgubljeni klikeri i preplašene lutke, dobro sakriveni od vremena koja dolaze, vremena brzih, nezasitih i nepoznatih …

Pod mojim su prozorima dozivali moje ime, kad su hteli da izadjem da se igramo.Nikada više moje ime nije zvučalo tako nevino i sveze kao uzvikivano tim glasovima neiskusnih isamo igre željnih mališana…

Samo je Višnjićevom moje ime razlivalo letnjom sparinom ili ledilo zimskim dahom i nikad više i nigde više … a ipak, i danas jasno čujem te glasove, davno već ogrubele, a u mom sećanju tako mlade i sveze u dozivanju da se igramo…

Da se igramo … dok postojimo

*****

 

Višnjicevom kao uspavani potok klizi moje detinjstvo u nepoznati nemir dolazeceg …

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Current ye@r *