Zabranjeno pušenje

’Zabranjeno pušenje’ je jedna od najpopularnijih punk – rock grupa iz Bosne i Hercegovine koja je svoju popularnost uspela da sa lokalnih sarajevskih okvira proširi na ceo jugoslovenski prostor. Grupa je nastala 1980 godine u Sarajevu kao klasičan ’garage’ band od srednjoškolaca koji su zajedno išli u II sarajevsku gimnaziju i stanovali u istoj ulici. Njihova lirika i muzika su na najrealniji način prikazivali život u Sarajevu osamdesetih godina.

Grupa je bila proizvod pokreta ’Novi primitivizam’ ili ’ New primitives’ kao jedan jedinstveni bosanski i jedinstveno sarajevski umetnički smer i pravac. U prvoj postavi ’Zabranjenog pušenja’ su bili : Nenad Jankvić – Dr Nele Karajlić ( klavijature, vokal ), Davor Sučić – Mr Sejo Sexon ( gitara ), Zenit Đozić – Fu Do ( bubnjevi ), Mladen Mitić – Munja ( bas gitara ), Dražen Janković – Seid Little Karajlić ( klavijature ), Ognjen Gajić ( saksofon, flauta ), Mustafa Čengić – Muče ( solo gitara ), Zoran Dega – Poka ( klavijature ) i Mirko Srdić alias Elvis J. Kurtović .

Ista postava uz nekoliko dodataka je bila i osnivač humorističkih radio programa ‘Primus’ početkom 1980 -tih , a takođe i popularne televizijske serije ‘Top lista nadrealista’ tokom 80- tih i 90- tih godina.
Godine 1979 na II programu Radio Sarajeva pokrenuta je emisija “Primus”, a njen pun naziv je glasio “Priče i muzika subotom”. Oko tog u suštini omladinskog programa, koji je uređivao Boro Kontić, okupila se maja 1981 godine grupa klinaca koji su dobili svoj petnaestominutni blok nazvan “Top lista nadrealista”. Njihovi prilozi su na duhovit način pratili socijalno-političko stanje u tadašnjoj Jugoslaviji i vrlo brzo su stekli ogromnu popularnost. Emisiju su radili do maja 1985 godine, a iz tog jezgra razvile su se ključne grupe novog primitivizma , a termin tog pokreta skovao je upravo Elvis J Kurtović.

’Zabranjeno pušenje’ osnovano je 1980 godine. Dok je ostatak muzičke scene bivše Jugoslavije pratio trendove Evrope ( uglavnom punk, rock i new wave ) ’Zabranjeno pušenje’ je bilo deo jedinstvenog punk – rock pokreta nastalog u Sarajevu . Taj pokret je bio baziran na jednostavnom , omladinskom garage rocku sa folk uticajima i disktinktnim sarajevskim urbanim osećajem poznatim kao ’Novi primitivizam’. Prvi nastup imali su u ’Petoj gimnaziji’ i odmah zatim, kao predgrupa ’Laboratoriji zvuka’, u ’Domu mladih’. U početku su se zvali ’Pseudobluz bend’, a grupu su tada činili Nenad Janković (vokal, klavijature), Zenit Đozić (bubnjevi), Mustafa Čengić (gitara), Mladen Mitić – Munja (bas), Ognjen Gajić (saksofon i flauta) i Davor Sučić (gitara). Prvi snimak, pesmu “Penzioneri na more idu zimi” uradili su za Radio Sarajevo početkom 1981 godine. Zbog odlazaka u vojsku, u punom sastavu počinju da rade tek 1982 godine.

Nakon dve godine nastupanja uživo po malim sarajevskim koncertnim dvoranama juna meseca 1984 objavljuju svoj debi album pd nazivom “Das ist Walter” koji je producirao Mahmut Paša Ferović. Na ploči im se pridružuje za orguljama Karajlićev brat Dražen Janković, alias Mali Karajlić, a bubnjeve je svirao Predrag Rakić, poznatiji kao Šeki Gavton. Ploča počinje uvodnom temom iz kult-filma “Valter brani Sarajevo”, a nakon nje se nižu hitovi : “Anarhija ali over Baščaršija”, “Zenica blues”, “Neću da budem Švabo u dotiranom filmu”, “Šeki iz on the road again”, kao i specifičan recital “Pamtim to kao da je bilo danas”. Pesme su napisali Nele Karajlić i Davor Sučić koji se predstavljao i kao Sejo Sexon. Vešto su koristili citate iz svetske rock scene, sa akcentom na grupi ’The Rolling Stones’, uz tekstove koji su se bavili uličnom sarajevskom tematikom, pa su vrlo brzo su stekli epitet predvodnika novoprimitivnog talasa. Uz sastav ’Elvis J Kurtovich and his Meteors’ profilisali su taj pravac koji je uključivao redovnu upotrebu sarajevskog slenga, navijanje za fudbalski klub “Željo”, zezanje na svaku dostupnu temu i kulovsko oblačenje što je podrazumevalo : kaljave šimike, štofane zvoncare, šarene košulje sa velikim okovratnicima ili fudbalske trenerke.

Kako su na samom početku karijere novoprimitivci većinu stvari radili zajedno, na njihovim prvim pločama su se našle autorski izmešane pesme tako je recimo tekst za pesmu “Neću da budem Švabo……” napisao Elvis J Kurtovich, dok je Zoran Degan bio autor muzike, a sa druge strane Sejo Sexon i Mali Karajlić su uradili veći deo muzike za debi Elvisovih ’Meteorsa’.

U toku leta 1984 godine snima se prvi TV serijal “Top liste nadrealista” koji postiže širu jugoslovensku popularnost, a u jesen iste godine ’Pušenje’ polazi na turneju po zemlji, publika ih prihvata, ali kritika im zamera nedovoljnu instrumentalističku potkovanost. Septembra iste godine, dva puta pune beogradski ’SKC’, da bi već 4 novembra rasprodali novobeogradsku ’Halu sportova’. Budući da se sve više bave satirom, prvi ozbiljniji problem imali su 27 novembra 1984 godine posle koncerta u Rijeci, kada im se pokvarilo pojačalo marke “Marchall”. Nele Karajlić je prokomentarisao tj rekao “Crk’o maršal, mislim na pojačalo”, publika se nasmejala i štos je brzo zaboravljen, ali ne i kod budnih čuvara tekovina revolucije.

Po novinama je krenula hajka na grupu zbog vređanja maršala Tita, koncerti su im masovno otkazivani, a Karajlić i ostali su pozivani na odgovornost. Poluzvanično ih skidaju sa radijskih i televizijskih programa, a oni samoinicijativno prestaju da rade emisiju “Top lista nadrealista”, iako iste godine na festivalu radija u Ohridu dobijaju nagradu za tekst. Razni forumi, kao što su SUBNOR, Savezi socijalističke omladine iz čitave zemlje izdaju saopštenja u kojima osuđuju ponašanje članova grupe i slažu se sa zabranama njihovih koncerata. Tokom proleća frka i ujdurma se stišala sama od sebe i ubrzo je većini izgledala smešna, pogotovu kad se zna da su članovi beogradske grupe ’Idoli’ , isti štos sa maršalom prodavali na svojim koncertima još daleke 1981 godine.

U relativno mirnoj atmosferi ’Zabranjeno pušenje’ je snimilo svoj drugi album – dupli LP “Dok čekaš sabah sa šejtanom” koji se pojavio jula 1985 godine. Kao i većina drugih domaćih duplih albuma i ovaj bi verovatno bio bolje prihvaćen da se pojavio kao jednostruki, jer je deo materijala brzo potonuo u zaborav. Postoje neke tvrdnje da je prodaja ovog albuma naglo opala zahvaljujući službenij cenzuri. Kao ključne numere izdvojile su se pesme : “Djevojčice kojima miriše koža”, “Stanje šoka”, “Sanjao sam noćas da te imam” i “Nedjelja kad je otiš’o Hase” koja je inspirisana poslednjom utakmicom legendarnog fudbalera Asima Ferhatovića – Haseta, a tu utakmicu Nele je iskoristio kao metaforu za Titovu smrt i njegov odlazak sa političke scene, tako da pesma obrađuje oba značajna momenta jugoslovenske istorije. Većinu materijala napisali su Sejo Sexon, Nele Karajlić, Mali Karajlić i Elvis J Kurtovich, a koristili su tekstove Žaka Brela i Jure Kaštelana. Produkciju je opet radio Mahmut Paša Ferović.

Sa novim pesmama osvojili su i nove prostore, velike bine daju mogućnost Karajliću da se razmaše, tako da su ostali upamćeni koncerti gde je jurio unaokolo po sceni, verao se po razglasu i skidao go do pojasa. U zagrebačkoj koncertnoj dvorani ’Vatroslav Lisinski’ penjao se po koncertnom klaviru što je uznemirilo čistunce, a svakako obradovalo publiku. Godine 1987 televizijskim snimkom sednice kolegijuma novog primitivizma na kojoj su ukinuli pokret, članovi ovih grupa su raskinuli sa novoprimitivnom prošlošću da bi se distancirali od najezde najnovijeg pritivizma sa kojim se nisu slagali.

Pred treći album “Pozdrav iz zemlje Safari” objavljenim 1987 godine iz grupe odlaze gitarista Mustafa Čengić i kompletna ritam-sekcija, tako da album snimaju sa novim gitaristom Predragom Kovačevićem (ex ’Elvis J Kurtovich’), novim bubnjarom Farisom Arapovićem, a na basu u tri pesme gostuje filmski reditelj Emir Kusturica. Ploča je miksovana u Londonu, producent je bio Sven Rustempašić, a inženjer tona Tobi Erlington (Toby Arlington) koji je radio sa sastavom ’The Cure’. Album doživljava uspeh , a prodat je u tiražu od 90000 kopija. Sve pesme je opet smislio tandem Sexon – Karajlić, u pesmi “Probušeni dolar” koautor je Kusturica, a “Dobri jarani” su obrada poznate “Can’t Buy Me Love” grupe ’The Beatles’ . Album im donosi hitove : “Balada o Pišonji i Žugi”, “Hadžija ili bos”, “Posljednja oaza (u lošoj formi sam)” i “Dan Republike” za koju je na omotu pisalo “Naš prijedlog za Pjesmu Evrovizije”, ali je to naknadno prelepljeno zbog cenzure stiha “Svi čekaju pasoš da pobjegnu van”.

U prvo vreme su na radiju izbegavali da emituju tu pesmu, ali ona je vremenom prerasla u njihov udarni koncertni adut. Deo koncerata odsvirao je sa njima na turneji Kusturica koji je ujedno režirao i spot za pesmu “Manijak”. U pesmi se govori o političaru pedofilu koga je glumio Nele Karajlić koji keksom “Tops” namamljuje devojčice u park i seksualno ih koristi. U vreme kada su montirali materijal, izbila je afera oko koncerna “Agrokomerc” koji je, između ostalog proizvodio “Tops” keksiće i spot je zauvek odložen u bunker.
Za četvrtu ploču “Male priče o velikoj ljubavi” 1989 godine najviše pesama i produkciju uradio je Sejo Sexon. U grupi tada sviraju klavijaturista Jadranko Džihan i basista Darko Ostojić (Minka iz “Top liste nadrealista”). U pesmi “Zvijezda nad Balkanom” gitaru je svirao Goran Bregović, a pevao je i prateće vokale u pesmi “Straža pored Prizrena”. Na ploči su gostovali operska pevačica Sonja Milenković i violinista Dejan Sparavalo. Sem pesama “Guzonjin sin”, “Kanjon Drine” i “Zvijezda nad Balkanom”, ploča je osrednje prošla kod publike. Zabranjeno pušenje je zbog toga poduzelo zajedničku turneju sa ’Top listom nadrealista’ i ’Bombaj štampom’, tako da se ceo karneval pretvorio u standardnu estradnu ujdurmu. Na samostalnim promotivnim koncertima su i dalje dobro prolazili kod publike zadržavajući optimizam koji je tada većini populacije i te kako bio potreban. Tako je na koncertu u Sarajevu, novembra 1989 godine publika burno pozdravila Karajlića koji je na binu izašao sa jugoslovenskom zastavom.

U to vreme emitovan je drugi nastavak TV serije “Top liste nadrealista”, uz učešće i Branka Đurića Đure, glumca i člana sastava ’Bombaj štampa’. Oni su nažalost sa frapantnom preciznošću predvideli nadolazeću nacionalističku mržnju i tragičan raspad zemlje. Treća TV serija “Top liste nadrealista” emitovana je 1991 godine i još oštrije je radikalizovala grubu stvarnost. Nju su realizovali Nele, Đura, Zenit, Davorin Šegulja Šegi, Davor Dujmović i Dražen Janković, a režirao je Benjamin Filipović.

Početak rata označio je i kraj početne postave ’Zabranjenog pušenja’, Nele se preselio u Beograd gde je kasnije osnovao beogradsku verziju ’Zabranjenog pušenja’ koja nakon kratkog vremena menja naziv grupe u ’Emir Kusturica & No smoking orchestra’, dok su Sejo Sexon i Elvis J Kurtovich u Zagrebu osnovali zagrebačku verziju koja nastupa oficijelno i dalje kao ’Zabranjeno pušenje’ .


Diskografija
Albumi :
“Das ist Walter”
(Jugoton 1984)
“Dok čekaš sabah sa šejtanom” (Jugoton 1985, dupli)
“Pozdrav iz zemlje Safari” (Diskoton 1987)
“Male priče o velikoj ljubavi” (Diskoton 1989)


Guzonjin sin – Zabranjeno pušenje tekst i video

Jugoslovenska rok muzika

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Current ye@r *