Zagreb iz sećanja

Stari Zagreb Grad

Stari Zagreb Grad

Zagrebe, o tebi priča neko ko sebe smatra Krležinim detetom. Izabrani mi otac po susretu misli i doradi mog misaonog uobličenja, olakša smiraj koji čovek pronađe kad mu reč pronađe tok. Hvala, gospodine Krleža.

Nakon doseljavanja slovenskih naroda na Balkansko poluostrvo istorijki sukobi primorali su ih na viševekovno traženje sebe. Borili su se za opstanak i identitet na tlu gde se nakon propasti Rimske imperije sukobljavaju dva velika i jaka carstva: austro-ugarsko i otomansko. U zavisnosti od čijeg su se ropstva branili, nastale su i razlike koje su im dodatno uobličile identitete, mentalitet, kulturu i razvoj.

Zagreb se nalazi na jugozapadnom rubu Panonske nizije, na južnoj strani male planine Medvednica. Podno ove planine na dva brdašca razdvojena ili spojena potokom izrasla su u srednjem veku dva naselja koja će se kasnije spojiti u celinu što čini jezgro grada Zagreba. Zapisi o kontinuiranom razvoju Zagreba potiču iz 1094. godine kada je Ugarski kralj Ladislav osnovao prvu zagrebačku biskupiju na Kaptolu (postoji zapis o naredbi iz 1134.godine) . Naselje na drugom brdašcu niklo je nakon velikih haranja Tatara 1422.godine. Preživelo stanovništvo skrivalo se po šumama i nakon odlaska Tatara naselilo više brdo koje je dobilo ime Gradec. U znak zahvalnosti što je tu našao sklonište i utočište za vreme najezde Tatara, Ugarski kralj Bela IV dao je ovom naselju specijalan status: slobodna kraljevska varoš. Gradec je tako bio podređen kralju direktno i samo njemu, a ne i zagrebackoj biskupiji Kaptol.

Između Kaptola i Gradeca dugo su trajale razmirice. Da je bilo ljubavi do toga ne bi dolazilo, jer kako kaže Pesma nad pesmama: evo ide dragi moj skačući po gorama preskačući humove, tako bi i ovaj nedužni žubor potoka što je razadvajao dva brdašca morao biti spona a ne crta razlaznica. Čovek je odavna u zaboravu prirode i ne uči od nje. Vreme učini svoje, na dobrobit hrvatske prestonice (kao prestonica pojavljuje se već u zapisima iz 1557.godine), 7. septembra 1850.godine i zvanično carskim patentom Kaptol i Gradec sjedineše se u jedno: grad Zagreb. Od tada dva brda snevaju u istoriji i tek ponekad se setimo razdvojenosti. Danas potok mirno teče oku nedostupan. Nad njim uluca Tkalčićeva.

Iako volim ulice il’ ceste, svejedno, uvek bih prednost dala potoku ne obazirući se na argumente graditelja. Zagreb je kroz istoriju Hrvatske gotovo neprekidno bio prestonica (na kratko vreme premeštena u Varaždin). Zagreb postoji ali kako kaže Krleža:“ Evropa skapava, Hrvatske nema, a ptice pevaju…kao da nisu u Hrvatskoj…Ležim na dnu Austrijske Monarhije. Krleža konstatuje ali i sneva: Sve je centralna Evropa, a ne Evropa. Nad nama je helenski čisto, Platonovo nebo…Stojim na (zagrebačkoj) ulici kao ravnalo ravne. To ravnalo može da posluži za ljestve kojima se neki biblijki svetac popeo u nebo. I danju su nad našim glavama zvijezde, treba ih samo vidjeti. Sve je čisto…Sve je himna.“

zagreb stari 1

U Krležinoj Pijanoj noći 1918-e opisana je noć slobodnog Zagreba U Kraljevini Srba , Hrvata i Slovenaca. Sledi zagrebački život u federalnoj Jugoslaviji gde je i dalje prestonica…U skorijoj istoriji stvorena je nezavisna država Hrvatska i Zagreb i dalje kao prestonica živi svoje slobodarske dane.

Zagreb geografskim položajem spaja panonsku, alpsku i dinarsku oblast i stoga je most koji vodi do Jadranskog mora. Moji prvi susreti sa ovim gradom bili su desetominutno zaustavljanje na železničkoj stanici iskazan kroz reč staničnog spikera. Morala sam izrasti do visine prozora voza da bih kroz prozor mogla dodirnuti zagrebački vazduh i osetiti miris. Razumljivo izgovaranje reči putnika koji su tu ulazili u voz ili sam ih kroz prozor mogla čuti bili su drugačiji i eto dovoljnog razloga da se zainteresujem i za ovaj grad. Ko ne putuje i nije čovek, reče Njegoš. Instiktivno i u meni je neprekidno živela želja da putujem. Ipak, i narednih godina izbor je pao na more. Kad sedoh u voz što će me dovesti do Zagreba već sam te na neki način poznavala. Od nekoliko razloga što te davne (za čovekov život) 1978 ili neke njoj bliske godine navešću samo jedan: htela sam popiti kavu u Gradskoj kavani.

Sigurna da je i Krleža tu dolazio, da je i tu voleo svoju Belu, jednog ratnog dana gledao u nepoznatu bledu ženu…raspravljao i sricao njemu svojtvene i prepoznatljive rečenice ili stihove, dođoh da razmišljam o „životu“ uz kavu i osećaj blizine pisca koji je udovoljio mojim pogledima na svet, sročio ih tako da teku i da u njima i s njima možeš plivati. Osećanje za meru nije uzimalo u obzir slučajni susret ili traženje.

Razglednica starog Zagreba

Brzo stigoh do Gradske kavane. Ne znam zašto, ali se okrenuh da pogledam pređeni put te ugledah kako se skromna Ilica spušta blagom nizbrdicom, sa strana dosta ljudi a kraj njih plavi tramvaji. Danas više nisu samo plavi…Zgrade što su pritisle nedovoljno široku ulicu oduzimale su vazduh pešacima…kasnije, kad ih Sunce osunča bi mi lakše. Svetlost učini prostor prozračnim i osta u sećanju lepa slika lepih šetača. Neko mi je tada spomenuo kako je tramvaj odavno na zagrebačkim ulicama, pomenu godinu s početka 20.veka, a potom nastavi hvalu pobrojavanjem godina kada je prvi put u Zagrebu…Na sreću ubrzo spomenu železnicu i ja ga zaustavih. „Da lepo, dobra su ta tehnička dostignuća, peške ni ja ne bih dovde stigla. Ali meni je od datuma mnogo lepše da mislim o vozu i pruzi kroz Krležine stihove. Stih dobro sročen daje smisao životu ma kako da živiš. Leči ili bodri.. Seti se onih koji održavaju i omogućavaju funkcionisanje mašina. Mašini se divimo, a šta misli čovek što sam je celu noć u nekoj zabačenoj postaji“. On ućuta, a ja dodah: poput svetioničara i on bi mogao utehu naći u rečima složenim u stihove svoje, moje, tvoje ili Krležine:

Ja sam potpuno sam sa svojom praznom sobom,
sa svetiljkom u tmini, sa svetiljkom i grobom…
Ja sam potpino sam sa svojim praznim domom…
Svetlosti moje putuju po tmini
i lete…
opet je jedna pjesma kao zvijezda pala.

Zagreb je već tada bio grad u kojem se uživa obilazeći spomenike, crkve, parkove…Bez mnogo cifara rekla bih ponešto o lepoti ovoga grada.

Na Kaptolu Katedrala, visoka i vidljiva sa udaljenih mesta, najviša građevina u gradu. Put do katedrale podseća na pripremu pred molitveni čin. Neogotički stil, u katedrali Direrova Golgota. Okolina sa renesansnim zidinama.U vreme službe prepuna. Jesu li im srca puna ljubavi…. U blizini biskupski dvor. U donjem delu grada mali Trg Republike okružen lepim građevinama. Danas je to Trg bana Jelačića i spomenika njemu posvećen. Tu je pešačka zona koja uključuje i nekoliko sporednih ulica. Cvetni trg u vreme kad ga posetih imao je nekoliko buketa cveća. Nadam se da danas cveće samo imenuje trg. Zelena potkovica ili zeleni pojas, park Zrinjevac u kojem je i Narodno pozorište, Trg kralja Tomislava sa njegovim kipom i parkom, tada čuveni Hotel Esplanade…Izrazito lep Trg sv. Marka sa istoimenom crkvom sa kipovima 12 apostola i krovom sa grbom Hrvatske i grada Zagreba, crkva sv. Katarine sa kulom-vidikovcem, Kamena vrata uz koja stoji kuća sa „ venecijanskim lavom“(Koja li ga je to lepa duša donela i tu postavila, pita se Krleža), tu je i čudotvorna Madona (Koliko li je žena tu oplakalo svoju mrtvu sreću, pita se Krleža)…

kuća porodiceZrinjski…Tkalčićeva ulica noćne zabave…U četvrti Maksimir istoimeni park napravljen po ugledu na engleske romantičarke parkove…koncertna dvorana Lisinski, opera, mnogobrojni muzeji, galerije, sportske dvorane, čuveno groblje-park Mirogojno koji su radili majstori iz Praga…U blizini na padini zagrebačke planine Sljeme i sanatorij, zelenilo i Medvedgrad koje se redovito posećivalo u neradnim danima…Grad Lisinskog, Šenoe, Tina Ujevića, Arsena Dedića, Krleže, Gavele, Meštrovića… Da vas ne bi premorila, zaustaviću se, pustiti da predahnete i odmorite pre no što krenete put Zagreba.

Stari grad Zagreb

Stoji li još uvek Krležino pitanje: zašto nema literature o Zagrebu, jednostavan roman sa njegovim osvetljenjima…I da li ste mu naslikali Zrinjevac?

Setite se glasa Šerbedžije što izgovara reči Arsena Dedića: Nedaj se generacijo moja, jer kako ću ja ostati mlad ako svi ostarite…
Zaćutaću i pustiti da Zagreb nastavi da traži svoju definiciju ljubavi i života dok Sava mirno teče slušajući samu sebe.

Pesme i fimovi o Zagrebu:

Zagreb iz davnih vremena:

 

Zagreb iz nešto novijih vremena:

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.