Zlatni dečaci

Grupu su 1962 godine osnovali drugovi iz istog razreda XIV Beogradske gimnazije : pevač Boba Stefanović, gitarista Borko Kacl, klavijaturista Predrag Lukić, bubnjar Dušan Banović i basista Vidoje Brajević. U početku su se zvali ‘The Tigers’ pošto su želeli da imaju neko zvučno ime koje se lako pamti, a koje bi uplašilo konkurenciju. Uskoro menjaju ime grupe na predlog novinara i internacionalnog šahovskog majstora Nikole Karaklajića i te iste 1962 godine postaju ’Zlatni dečaci’. Naime, kada je Nikola došao u posetu gimnaziji i pitao direktorku škole kakvi su oni momci, odgovor je bio : ’ Oni su zlatni dečaci ’ i otuda ime grupe.

Kada je grupa osnovana svirali su na improvizovanim drvenim gitarama, imali su tri gitare i jedan polovni gvinejski bubanj. U početku su vežbali u stanu, nakon toga u školskoj dvorani, a prvi nastup su imali 29 novembra 1962 godine na školskoj priredbi. Nakon ovog uspešnog nastupa grupa dobija poziv u februaru 1963 godine od Doma Omladine ’Vračar’ poznatog kluba ’Euridika’ za nastupe na nedeljnim čajankama. Od tada su redovno svirali na igrankama u klubu ’Euridika’, gde upoznaju muzičare iz orkestra Saše Radojčića, tako da je Boba Stefanović tokom večeri pevao sa ’Zlatnim dečacima’ i u jazz triju Saše Radojčića.

[tubepress mode=”playlist” playlistValue=”840AD3E5B5EC47A4″]

Grupa dobija na popularnosti , tada već imaju i neku vrstu unformi, žute košulje sa amblemom ‘ZD’ , u to vreme dobijaju i nove zlatno – žute bubnjeve pa se sve to lepo uklapa u sliku o ’Zlatnim dečacima ’. Njihovo prvo pojavljivanje u ’Domu Sindikata’ donosi im novu unformu, odela od zlatno – crnog lamea. Uskoro počinju da sviraju i u ’Gradskom podrumu ’, istovremeno na ’Paradi ritma’ osvajaju prvu nagradu publike, što štampa prati komentarima : ’Električari zapalili dvoranu’ . Tokom 1964 godine oni se ubrajaju među četiri najbolje domaće grupe : ’ Crveni Koralji’, ‘Bele strele’, ‘ Iskre’ i ‘ Zlatni dečaci’ .

U želji da se probiju na radio programima koji su tada bili zatvoreni za bit muziku, snimaju moderne obrade klasične muzike. Nikola Karaklajić te snimke nosi sa sobom u Holandiju, gde je učestvovao na šahovskom turniru, emituje ih na radiju i uspeva da zainteresuje urednike u izdavačkoj kući ’Fontana ’. Ova izdavačka kuća ’Zlatnim dečacima’ pod imenom ’Golden Boys’ krajem 1964 godine objavljuje singl sa instrumentalnim temama : “Labudovo jezero”, “Dunavski valovi”, “Humoreska” i “Nabuko”. Godinu dana kasnije u Jugoslaviji taj singl objavljuje ’Jugoton’ .

Svojim poliranim kompozicijama grupa vrlo brzo stiče veliku popularnost i svira po čitavoj Jugoslaviji. Bili su izuzetno popularni, a njihove svirke u klubu ’ Euridika ‘ su bile nešto posebno. Jedne zime kada su svirali u klubu, ulaznice su se delile od 10 do 12 časova, red je bio beskonačan, čak je zbog toga i saobraćaj morao biti zaustavljen. Oni koji su bili srećne ruke i došli do ulaznica mogli su da uživaju u baladama Bobe Stefanovića, a to je naročito bilo zadovoljstvo pripadnicama lepšeg pola.

Na sledećoj ploči 1966 godine snimaju obrade pesama “Čudna devojka” i “Napušteni dom” grupe ’ Four Pennies’ i ploča postiže veliki uspeh jer je singl dostigao tiraž od 100 000 primeraka. Uskoro stiže i sledeći singl sa pesmom “Skokien” iz repertoara Luja Armstronga koju je Boba prepevao i nazvao je “Pamtim taj dan”. Na ovoj ploči nalaze se još pesme : “Sam” “Samo ti” i “Ne želim kraj”.

Aprila 1966 godine zahvaljujući Nikoli Karaklajiću odlaze u Englesku. Karaklajić je pozvan na šahovski turnir, a članove grupe je zbog lakšeg dobijanja vize predstavio kao mlade šahiste. U gradiću Batlinskampu im je dogovorio nastup u sali u kojoj se okupilo oko 1500 posetilaca gde su ’Zlatni dečaci’ odsvirali nekoliko stranih hitova, ali najbolje je bila prihvaćena njihova verzija narodne pesme “Jovano, Jovanke”. Nakon toga su još nastupili u Shoreline klubu i zatim se vraćaju kući. Iste godine ‘Zlatni dečaci’ su sa Mikijem Jevremovićem snimili singl sa pesmama : “18 žutih ruža”, “Kuća izlazećeg sunca”, “Meni ne treba niko” i “Oprosti ljubavi” koji se prodao u neverovatnom tiražu od 200 000 primeraka. Vidoje Brajević 1966 godine napušta grupu, a novi basista postaje Gradimir Janković.

Godine 1967 posle nastupa na ’Beogradskom proleću’ grupu napušta Boba Stefanović koji je najpre nastupao u kvartetu “One i oni”, a zatim počinje uspešnu karijeru soliste koju je izgrađivao na festivalima. Ostatak grupe pokušava sa pevačem Momom Davidovićem, ali ubrzo prestaju sa radom. Godinu dana kasnije Borko Kacl se priključuje novoosnovanoj ’Korni grupi’ , Moma Davidović odlazi u Francusku gde objavljuje singlove pod imenima David Colsberrv i David Loris. Godine 1996 Brajević, koji već godinama živi u Americi, samostalno u malom tiražu štampa CD sa svim snimcima ’Zlatnih dečaka’.

Diskografija
Singlovi :
“Labudovo jezero” / “Dunavski valovi” / “Humoreska” / “Nabuko” (Fontana 1965)
“Labuđe jezero” / “Humoreska” / “Dunavski valovi” / “Tema iz Fausta” (Jugoton 1966)
“Čudna devojka” / “Sadko” / “Napušteni dom” / “Foxtrot Oriental” (Jugoton 1966)
“Sam” / “Samo ti” / “Pamtim taj dan” / “Ne želim kraj” (Jugoton 1967)
“Ti samo ti” / “Jovano, Jovanke” (Jugoton folija)



Čudna devojka – Zlatni dečaci tekst i video

Jugoslovenska rok muzika

Leave a Reply

Your email address will not be published.