Mpda Pariz cetrdesetihPeta decenija XX veka obeležena je II svetskim ratom: vremena koje ga nagoveštava, ratom  i vremenom koje predstavlja postepen oporavak od njegovih posledica.

Pre rata živeo se strah od rata, propadanje industrija u korist ratne industrije koja se produžava i u toku trajanja rata, rat je uništavao sve , a posleratna sloboda osim sreće što smrt ne lebdi neprekidno nad čovekom i nade u radost življenja nosila se sa teškim posledicama razornog rata.

Čitava decenija obeležena je oskudicom. Ipak, iako je ova decenija bolna u istoriji čovecanstva i individualnih života, živelo se, volelo, zabavljalo, radilo…te se i u takvim uslovima žena ( i muškarac) udešavala i pokušavala da izgleda što lepše.

Neposredno pre izbijanja rata nosile su se široke suknje, duge haljine i ukrašeni šeširi.

Sa nestašicom materijala, ali i nezainteresovanosti stanovnistva za modu, odeća se menja u skladu sa životnim uslovima. 1941.godine uvode se bonovi za kupovinu robe, pa tako i materijala i sredstava za higijenu.

Kupiti nov šešir postalo je nedostižno te su na stare šešire dodavali ukrase kako bi se dobio efekat novog i lepog, a  zbog nestašice šampona često se nose turbani i marame.

Štedi se na svemu: suknje postaju kraće – uglavnom su zvonaste, izbegavaju se džepovi, koristi se samo jedno do tri dugmeta ( dugme postaje ukras na odeći), jakne su kraće i kockaste… Prepravlja se stara odeća, a od uniformi se kreira nov model jakne koji će se nazvati “Eisenhowen”…

Zbog nestašice čarapa biće pokušaja da se alajnerom povuče crta na nozi i izazove utisak kao da imate čarape. Ovaj pokušaj neće biti široko prihvaćen.

Neke modne kuće se sele iz Pariza, Koko Šanel neko vreme ne radi… Centar mode nakon okupacije Francuske prestaje da bude Pariz. Novi centar je Amerika, ali nakon rata Pariz ponovo preuzima vodeće mesto u modnom svetu.

Modni kreatori prilagodili su se životnim uslovima i davali savete kako izgledati što lepše uprkos mnogobrojnim ograničenjima.

Odevanje je za vreme rata i neposredno nakon oslobodjenja uniformisano, pre svega umereno i jednostavno. Žene nose i široke pantalone. Boje koje dominiraju su crna , oker, tamno plava (mornarsko plava), zelena i tamno bež.

U posleratnim godinama polako boje kao i modni krojevi postaju živahniji. A kad smo već spomenuli boje setimo se lepih reči Ive Andrića o ženama koje imaju razvijen osećaj za boje: “One, kao biljke, govore i žive u bojama. Oko takvih žena boje prosto pevaju, ali nečujno tiho i tako skladno da je to više kao deo vasionske harmonije, sveden na meru ženskog bića i moć naših ljudskih čula. Takve žene kao da izvlače iz prirode nove boje i stvaraju između njih nove odnose i prelive. U stvari, one ih samo otkrivaju našim očima, koje inače ne bi umele da ih vide.” ( “Žena na kamenu”). Spektar boja koji je sada na raspolaganju ženi omogućio joj je da u značajnijoj meri iskaže svoju ličnost. Uz “radosnije” boje insistira se na oblini tela. Suknja je do kolena, malo nabrana. Ramena se naglašavaju, kaišima ističe struk. Cvetni materijali biće izbor mnogih žena u prvim posleratnim godinama.

Haljine i kompleti 40-ih godina:

 

I posle rata bila je  limitirana upotreba materijala, ovaj put po komadu odeće. U tu skučenost modni kreator Kristijan Dior pokušao je da unese novi glamurozni stil odevanja koji ne obraća pažnju ni na kakve limite.

 

Diorova kolekcija “New look”

1947. godine Kristijan Dior je plasirao novi modni trend tzv. “new look”. Oskudnom oblačenju suprotsavljene su veoma široke i dugačke suknje (30 cm iznad poda) koje su isticale tanak struk i bluze uskih i zaobljenih ramena (ističu se grudi). Do tada je veličina naramenica neprekidno rasla te je ova kolekcija prezentovala potpunu suprotnost: uska, nežna ženska ramena.  Suknje su bile toliko široke da je korišećeno i po 15 m platna. Ispod suknje stavljani su (prišiveni) jastučići kako bi se suknja široko odvajala od tela i time naglasila bokove i nežni ženski torzo. Dior je u svojim modnim kreacijama težio luksuzu nošen željom da ženu “odvoji od prirode”. Povodom ove kolekcije izjavio je da je stvorio ženu – cvet. Obavezna je upotreba šešira i rukavica. Štikle su tanje i više, u potpunom skladu sa celokupnim izgledom visoke elegancije.

Moda cetrdesetih kostimOva nova kolekcija nije bila široko prihvaćena jer se smatrala neprimerenom za vreme oskudice koja je vladala nakon II svetskog rata. S druge strane,  savremeni modni kreatori smatraju da i nije bila posebno originalna, već neka vrsta podsećanja na modu iz polovine prethodnog veka. Uprkos tome, modna avangarda  kao i bogatije žene  ipak su ovu kolekciju prihvatile jer je u monotono oblačenje izazvano ratnim godinama unelo svežinu i pokrenulo potrebu da se iskaže luksuz. Diorov šarm je osvojio svet. Amerika je bila odlično tržiše za njegovu kolekciju. Ova kolekcija po imenu “” Carolle” koju će američka novinarka predstaviti kao “new look” trajaće – dominirati  do 1954.godine.

Evo i fotografije prvog predstavljanja Diorove kolekcije u Parizu, u pitanju je čuveni kostim “Bar”:

 

Kostim bar Diorrevija

Diorov kostim bar

Ovaj kostim sastoji se od bež sakoa napravljenog od jedne vrste svile i suknje od vunenog materijala. Svako pominjanje Dirove “new look” kolekcije ima u vidu najpre ovaj model. Dior je tada kreirao oko 90 modela. Za večernje haljine koristio je često haljine koje obnažuju ramena, uski korset a od struka ponovo širok – bogat donji deo haljine ( i od 30m platna) do polovine kolena. Haljina je ukrašavana volanima, pliseom, cvetovima, svetlucavim vezom…

 

Kristijan Dior je nesebično u svoju kreaciju uveo tada mlade modne kreatore Kardena i Lorana.

 

Dior moda cetrdesetih

Lepo je izgledao i model kreatora Žan Dese (Jean Desses) iz 1949.godine. Reč je o asimetričnom modelu haljine.

 

Šminka

Kako je u modi što prirodniji izgled žene koristi se i jednostavnije šminkanje. Obrve su gotovo prirodne, znatno deblje od tankih izvučenih linija 30-ih godina. Bilo je važno da budu lepo oblikovane. Isticane su braon olovkom.

Oči se izražavaju upotrebom maskare i veoma svetlih – svetlucavih senki koje se nanose u maloj količini. Najčešće se koristi sivkasta i braon nijansa. Alajnerom se oči uokviruju tankom linijom.

Lice se maže tečnim puderom koji je blizak boji kože (najpre za nijansu tamniji, a potom za nijansu svetliji) sa malo ružičastog pigmenta. Na taj način koža lica je ujednačena i ostavlja utisak svežine.

Usne su bile u prvom planu te su korišćeni deblji namazi karmina i malo više od veličine usana. Korišćeni su  svetlo crveni, narandžasti i roze ton karmina a potom tamno crveni, boja cigle, višnje ili mahagoni. Ovako našminkane usne izgledale su punije, nežnije i senzibilnije.

 

Frizura

Kosa se uvija, nosi se puštena ili povezuje i ukrašava šnalicama, cvetom, češljem… Može biti kraća ili do ramena. Da bi se zadržali talasi koriste se učvršćivači.

Nakit

Uporebljava se bižuterija, diskretne perle, manje minđuše…a bogatiji skupocene nakite u sličnom stilu (diskretno).

Torbe

U modi su male torbe sa kratkim kaišem koje se nose preko ramena.

 

Torbe 40-ih

Donji veš

1949.godine na čuvenom teniskom turniru u Vimbldonu u javnosti su se mogle videti prve čipkane gaćice. Nosila ih je američka teniserka Gussie Moran. Velika paznja posvećuje se donjem rublju koje postaje sve lepše i izazovnije.

Kupaći kostim

Po prvi put pojavljuje se dvodelni, znatno otvoreniji kupaći kostim. 1946.godine pojavljuje se bikini, kreacija Žaka Hajma. Striptizeta će ga prva nositi na modnoj reviji te godina u Parizu. Bilo je teško pronaći nekoga ko bi se usudio da reklamira tako izazovan kupaci kostim. Glumice u filmovima  će početi da ga nose ali ce proći još neko vreme da počne i masovno da se nosi.

 

Obuća

Nose se cipele (sandale) sa visokom ili  nižom, debljom potpeticom. U modi su i cipele sa platformom.

Obuca 40thih

 

 ****

Pogledajmo šta je nudio modni časopis Elle u drugoj polovini 40-ih.

 

 

 

Još od pojave filma glumice su plasirale različite modne trendove i na taj način učinile da postanu popularniji. Stoga će poneka fotografija filmskih diva iz ovih godina  prezentovati šta ove godine nude u domenu mode.

 

Kako je na modnoj sceni 40-ih najveći uspeh postigao Kristijan Dior završićemo njegovim zanimljivim ali i poučnim rečima:

“Moja slabost je arhitektura. Razmišljam o svojim delima kao o kratkotrajnoj arhitekturi posvećenoj lepoti ženskog tela.”

i (a)

“Sreća je tajna svake lepote. Nema lepote koja je atraktivna bez sreće”

 

Slavica Štulić