Moda šezdesetih godina 20-og veka

Postoje periodi u razvoju čovečanstva koji u kratkom vremenskom periodu ostvare veliki napredak i učine da čovek i svet u kojem živi postanu iz korena drugačiji. Sedma decenija XX veka do te mere je realizovala kreativnost, lepotu i humanost da se može smatrati ne samo prekretnicom već i ostvarenjem razvoja slobodne misli u gotovo punom smislu.

 

Za mnoge, posle 60-ih nema se više šta novo stvoriti. Iako će ih vreme demantovati, moramo priznati da je dragocenost iznedrena tih godina postala temelj nove ere u razvoju ili jednostavnije u životu čoveka. Sledeće decenije nosiće u sebi sve stvorene kvalitete, sve novine – nadograđujući se na njih, ali ih ne potirući. O nostalgičnom vraćanju na burne, novatorske, u svim kulturnim domenima vrednosno napredne i pune godine života govoriće ne samo oni koji su te godine odživeli (posebno mladost) već i oni koji su upućeni u razvoj kulture i mode o kojoj ovde govorimo.

Društvene okolnosti dozvolile su da se duh slobode ispolji. I kao da svet iznova “niče”: pop-art podiže svakodnevnicu na nivo umetničkog čime blago ironizira društvene stege ( Endi Vorhol…) i postiže široku popularnost… nova muzika ( “Bitlsi”…”Rolingstonsi”…)… emancipacija žena u svakom pogledu… materijalni uslovi života takvi da gotovo svakome dozvoljavaju da se uključi u nove kulturne tokove i na sebi svojstven način iskaže svoju ličnost kroz odabir širokog spektra novina koje iz godine u godinu nastaju. Radost slobode ogledaće se na licima mladih, ali i starijih…

 

Casopis Elle sezdesetih

Casopis Elle sezdesetih

Moda do polovine 60-ih biće mešavina mode sa kraja 50-ih i novina koje donose modni kreatori osluškujući šta se dešava u društvu. 1961.godine modni kreator Andre Kurež (Andre Courreges) otvara svoju modnu kuću sa željom da svojim modelima ženi udahne novu, do tada nevidjenu fantaziju.
1962.godine Iv Sen Loran otvara svoju modnu kuću. Inspirisan je muškom odećom koju želi da primeni (uz odgovarajuće izmene) na ženi tj. u njenom odevanju.

Potpuni preokret u odevanju počinje 1965.godine i uz maštu mnogih modnih kreatora izneće je pre svega kreatorka Meri Kvant i manekenka Tvigi.

Ženska odeća: kostimi, haljine, suknje, pantalone

Kostim (suknja i pantalone) nastavljaju da se nose u sličnom stilu kao i sa kraja 50-ih. Izmene će nastati kada postane moderna “trapez” suknja. Do 1965.godine suknje se pomalo skraćuju, ali tek da otkriju kolena. Haljina – vreća koja je lansirana još 1957.godine ( kreator Balensiaga) nameće se sve više i postaje čest izbor žena. Haljine “trapez” su modni hit ( kreatori Pjer Karden i Andre Kurež uveli su ih u svoje modne kolekcije) tokom cele decenije. Od 1965.godine, u Londonu, kreatorka Meri Kvant će lansirati mini suknju. Gotovo istovremeno će u Parizu kreator Andre Kurež kreirati mini suknje u futurističkom stilu i koristiće ih kao ključni modni element.
Manekenka ( Resley Hornby) Tvigi učinila je da se velikom brzinom raširi moda mini sukanja, ali i vitka linija, kao i kratka kosa i krupne oči. Primetio je Higel Daves 1966.godine kada je radila za salon frizura. Već sledeće godine je na naslovnoj strani modnog časopisa “Vog”, a pozirala je i za časopis “Elle”. U svojoj 16-oj godini imala je samo 41 kg. Sa njenom pojavom devojke će želeti da budu mršave, imitiraće je u svakom pogledu, a manekenke su od tada pa do naših dana morale biti izrazito mršave. Manekenstvom se bavila samo 4 godine, a potom glumom, muzikom…

Pantalonama se daje drugačija dimenzija od prethodne decenije. Pjer Karden kreira pantalone koje prate liniju tela i kombinuje ih sa jaknom koja se kopča oko vrata. Iv Sen Loran kreirao je ženski smoking (1966.godine), kostim sa pantalonama u sahari stilu (1967.godine).
Boje odevnih predmeta su živahne, često sa puno motiva cveća, geometrijskih figura…nosi se karo, pruge…
60-e uvode u modu džins. Najpopularnija marka je Levis.
Modni kreatori inspirisani su svemirom i kreiraju odeću sa futurističkom fantazijom. Andre Kurež je svoju kreaciju podstaknutu svemirom lansirao 1964.godine i nazvao je “Space age”. Odeća je u geometrijskim formama, a od materijala koristi poliester u srebrnoj boji. Pako Raban i Pjer Karden pridružuju mu se svojim kreacijama.

Šminka

Oči su u prvom planu te se i šminkaju intenzivno dok se za usne koriste blage – neutralne nijanse roze (tzv. „nude“ nijanse) boja karmina i uokviruju sa nešto tamnijom bojom olovke. Za izražavanje očiju koriste se alajneri, senke crno, belih i sivih nijansi, veštačke trepavice i maskara. Bela olovka stavlja se na donjem kapku, a ispod bele tanke linije stavlja se šira linija crne senke. Boja crne senke svetlija je od crnog alajnera koji se stavlja na gornji kapak. Kapak i rubovi kapka se nijansiraju crno-belo-sivim senkama. Uz veštačke trepavice stavlja se debeo namaz maskare na donji kapak. Manekenka Tvigi je uz korišćenje dugih-gustih veštačkih trepavica crtala olovkom trpavice i po kapku. Obrve se ne ističu, svetle su i malo deblje (bliže prirodnim) od mode iz 50-ih godina. Bela linija na donjem kapku je najznačajniji deo šminkanja koji proizvodi efekat krupnijih-izražajnijih očiju.

Frizure

Nose se natapirne “bob”frizure u svetlijim bojama. Kosa je različitih dužina, a tek krajem 60-ih se masovno pušta duga kosa. Dovoljno je setiti se neobuzdane, naizgled nemarne frizure Brižit Bardo ili umereniju natapiranu frizuru Elizabet Tejlor, Žakline Kenedi…i uvideti baršunastu lepotu koju kosa nosi u sebi. Ističe se (tapiranjem) volumen kose koji licu daje izgled zavodljivosti i mladalačke žari. Potiljak je visok, a nose se i izražajne punđe. Kome je uzor bila manekenka Tvigi šišao se na kratku dečačku frizuru koja i bez šminke ističe oči. Posmatrajući fotografije iz 60-ih primetićemo da je frizura u skladu sa čudesnom radošću koju su ljudi tih godina imali na licu.

Obuća

Cipele šezdesetih

Cipele šezdesetih

Nose se salonke sa visokom i nižom petom, baletanke…kratke čizme po uzoru na Bitlse…sa nastankom hipi pokreta u modi su cipele sa platformom…

Tašne

Slikom ćemo prikazati kakve su se torbe uglavnom nosile 60-ih (rokeri i hipici imaju svoje specifične kreacije).

 

Nakit

U modi je upadljiv nakit koji se pravi od plastike. Nakit od zlata je glomazan i kombinovan je sa poludragim kamenjem.

Kupaći kostim

Neuspeh Žaka Hjama da lansira bikini 1946.godine uspeo je da ostvari 60-ih Luis Rid. Naziv kupaćeg kostima potiče od naziva ostrva na kojem su vršana ekperimentisanja sa atomskom bombom.

Muška moda

I muška moda doživljava značajnu promenu. Sako je uz telo, kravata uža, a pantalone su šire do kolena (kao i 20-ih godina) i sa visokim strukom što vizuelno izdužuje telo. Nose se kratke čizme ( u modu su ih uveli Bitlsi). Kao modni detalji koriste se satovi sa brazletnom, marame oko vrata…Pridaje se značaj frizuri koja je usklađena sa poslom koji se radi. U slobodno vreme nose se sportske bluze, mokasine… U modi je i džins.

Hipi pokret

U drugoj polovini 60-ih javlja se i hipi pokret sa svojim motom “mir i ljubav”. Nastao je kao revolt u Americi protiv rata u Vijetnamu, u Evropi u sponi sa revolucionarnim pokretom 1968.godine… Hipici su zagovarali izlazak iz društva, njegovo ignorisanje i slobodu življenja. Oblačili su se specifično: džins, tunike šarenih, živahnih boja, trake – marame povezane oko glave na čelu, na bose noge sandale…Najveći skup hipika dogodio se na Vudstoku 1969.godine koji je na veliko iznenadjenje okupio pola miliona ljudi.

Moda 60-ih u Jugoslaviji

U Jugoslaviji koja se sve više otvara prema svetu prisutni su svi modni trendovi. Postepeno, uz poneko neodobravanje i zabrane nošenja modernih odevnih predmeta, mladi su ipak uspeli da osvoje prihvatanje od strane društva svih novina koje 60-e donose u svetu. Već 1960. godine snimljen je film “Moda i ljubav” sa Bebom Lončar u glavnoj ulozi. Sve što se od odeće u filmu pojavljuje mladi će sa oduševljem prihvatiti. Bebu Lončar imitiraće u našoj sredini kao Brižit Bardo u Evropi i Americi (i u našoj sredini Brižit je populna) . Tada se nose žiponi, baletanke… a kosa se povezivala u konjski rep. Atmosferu tog vremena upotpunićemo prisećajući se hit pesme iz filma:

“Devojko mala
pesmo moga grada
što si mi dala
srce puno sna.
O, što se setih
kišu da ti kupim

Tvoju bih senku
večno da ljubim ja.”

Lepo je setiti se novinarke i spikerke Danke Novović, ali i Subotičanke iz 60-ih …

Danka Novović

Danka Novović

Kasnije su se nosile mini suknje, perlonke, mantil “šuškavac”, “Simonida” i “a la Kenedi” haljine, pelerine, sandale “isusovke”… Roba iz inostranstva mogla se kupiti u komisionima ili su ih slali rođaci koji su živeli u inostranstvu. Počinju i putovanja (šoping ture) za Trst, London, Pariz. Počele su da se nose i farmerke, ali nisu ih još uvek svi mogli kupiti (nabaviti). Muškarci nose “grombi” kapute, kožne jakne, karo košulje, odela koja pokušavaju da prate strane modne trendove.

Jugoslovenska moda 60'tih

Subotičanka 60-tih

Po prvi put u našoj sredini pojavljuje se modni kreator koji modu uzdiže na nivo umetnosti: reč je o čuvenom Aleksandru Joksimoviću. Njegov uspeh neće biti vezan samo za našu sredinu već i svetsku. 1969.godine prirediće modnu reviju sa kolekcijom pod imenom “Prokleta Jerina” u Parizu. U isto vreme nastaje i kolekcija “Simonida”. Modeli su nosili i nacionalne (narodne) elemente. Na modnoj sceni dugo će trajati.

Ako pogledamo hronološki naslovne strane poznatog časopisa “Elle” verovatno će svako od nas poželeti da ima sve ovde prikazane modele. Vreme ih nije potisnulo.

Zanimljivo je da u ovoj deceniji počinje čvrsta veza između modnih kreatora i filmskih i muzičkih zvezda, ali i ličnosti iz sveta politike (najpoznatiji primer je Žaklina Kenedi koja je nosila elegantne kostime Koko Šanel i još nekih drugih kreatora ). Svaki kreator ima svoje muze: Pjer Karden kreira za Bitlse, Pako Raban je kreirao kostime za film “Casino Royale”…
Ljubitelji rok muzike imali su svoj specifičan način života i odevanja. Nosili su džins sa rupama, kožne jakne sa metalnim ukrasima, čizme, zlatne ogrlice …
Svi poznati modni kreatori proizvode i sopstveni parfem.

 

Kako su mladi izneli modni trend 60-ih koji će vremenom prihvatiti i stariji, možemo primetiti da je moda kreirana tako da u potpunosti iskaže sve draži koju nesputana mladost nosi u sebi. Ovo je decenija kada se živi i izgleda kao da mladost nikada neće proći… Mogli bismo reći da je moto 60-ih godina: živeti mladost celog života. Jasno je da postoji čvrsta uzajamna veza između mode i duha koji ne želi da (zalud) ostari.

Slavica Štulić

Leave a Reply

Your email address will not be published.