Kad dođeš u bilo koji grad 
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno 
Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad 
Ako taj grad slučajno bude Valjevo 
Gde sam i ja došao 
Doći ćeš putem kojim si morao doći 
Koji pre tebe nije postojao 
Nego se s tobom rodio 
Da ideš svojim putem 
I sretneš onu koju moraš sresti 
Na putu kojim moraš ići 
Koja je bila tvoj život 
I pre nego što si je sreo 
I znao da postoji 
I ona i grad u koji si došao. 
Kad dođeš u bilo koji grad 
Odakle bilo 
Iz Veljeg Dubokog ili Kolašina 
Ili niotkud sasvim svejedno 
Kod odeš od svoje kuće 
Bilo kuda 
Samo da što pre odeš 
I dođeš u bilo koji grad 
Recimo u Valjevo 
Kad god da dođeš 
Doći ćeš vrlo kasno 
Jer se dugo putuje 
Dok dođe u tvoj život 
I tu se zauvek zaustavi 
Ona koja je prema tebi krenula 
Iz velike daljine 
Odnekud iz Ruskog Jerusalima 
Sa Kavkaza iz Pjatigorska 
U kome nikad nije bila 
I zvala se kako se zvala 
Recimo Vera Pavladoljska 
I izgledala kako je izgledala 
Kako više niko na svetu ne izgleda. 
Kod dođeš u bilo koji grad 
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno 
Jer gradovi su uvek daleko 
I u njih se dolazi iz daljine 
A svako putovanje se oduži 
Jer svi misle jedino o povratku 
Mada povratka nema 
A ko god odluči da putuje 
Mora krenuti jednog dana 
A kad god krene 
Krenuće u ono doba 
U koje uvek neko kreće od kuće 
Obično u nedelju 
Kad si i ti krenuo 
A kad god je nedelja 
Najčešće si u nekom drugom gradu 
A u kojem god da budeš 
Recimo u Valjevu 
Biće to jedini grad 
U kome si oduvek bio 
I čim si čuo njeno ime 
I pre nego što si je sreo 
Oduvek si je znao 
I voleo već vekovima. 
Kad dođeš u bilo koji grad 
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno 
Kad dodješ vrlo kasno u bilo koji grad 
Ako taj grad slučajno bude Valjevo 
Doći ćeš korakom koji dvostruko odjekuje 
Tvojim i batom još nekoga 
Ko s tobom putuje 
I glas mu ide po vetru 
U dan neobičan za to doba godine 
Da ni sam nećeš biti siguran 
Ni koji je to grad 
Ni koji su tvoji koraci 
Samo ćeš poznati onaj glas 
Koji ne ide po vetru 
Nego se javlja u tebi 
U dan neobičan za to doba godine 
Kad nije ni bilo vreme da budeš u Valjevu 
U koje si došao kao neznanac 
Ne znajući nikoga 
Ni grad ni Veru Pavladoljsku 
Ni da se zavole najviše 
Oni što se znaju najmanje. 
Kad dođeš u bilo koji grad 
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno 
Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad 
Svet će postati uspomena na nju 
I neće biti ni jednog mesta na zemlji 
Gde te neće sačekivati 
Ni ogledala u kojem je nećeš videti 
Ni plave kose koja nije njena 
Ni oblaka bez njenog svilenog osmeha 
Zapamtio je prostor 
Gora i voda 
Onakvu kakvu si je prvi put video 
U bilo kojem gradu 
Recimo u Valjevu 
U Karađorđevoj ulici 
Između Pošte i Suda 
I evo nailazi ono doba godine 
Ili tvoga života 
Kad su sve žene ona 
I nose njenu glavu 
Ali ni jedna celu 
A ona živi nepoznata među ljudima 
Odmara se od tebe i od svog imena 
Ali ma gde živela i ma ko bila 
Znaćeš da je to ona 
I da ne može biti niko drugi 
Jer nikog drugog na tvom svetu nema. 
Kad dođeš u bilo koji grad 
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno 
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad 
Recimo u Valjevo 
Okružiće te deca kao svakog pridošlicu 
I u celom gradu nećeš poznavati nikog 
Jer su svi otišli 
I s tim bi se nekako pomirio 
Ali niko se ne vraća 
Sve je gotovo a još nikoga nema 
Niti ima čvrstih obećanja 
Da ćemo se ponovo sresti 
I to je ono što najviše zabrinjava 
Pa ipak čovek nije manje nego voda 
Pa voda ne umire 
Niti je smrt nešto 
Što se na svetu događa prvi put 
I da živimo hiljade godina 
Prošle bi kao jedna 
Jer godine su tu da dođu i odu 
Ali sve što je njino 
Nije Vera Pavladoljska 
Koja ti je dala što ni sama nije imala 
I uvek bila pomalo u oblacima 
I u njih se konačno preselila 
Ali dok iko ikom čita ovu pesmu 
Ona se rađa sve svilenijeg osmeha 
I nema ništa sa grobljem i smrću. 
Kad dođeš u bilo koji grad 
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno 
Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad 
Sve će ti biti odnekud poznato 
Kao poljubac već davan nekome 
U grad ko zna koji 
Kad dođeš ko zna kad 
I ko zna otkud 
Ili Veljeg Dubokog ili niotkud 
Sasvim svejedno 
Sve će ti biti isto kao da nisi dolazio 
I da uopšte ne postojiš 
Jer proviđenje ne zuri 
I ništa ne zaboravlja 
I ne fali mu ni mašte ni ideja 
Da sve poveže i ispuni 
Kao što je pisano 
Samo ti ne bi bio isti 
I ništa ne bi bilo kao što jeste 
Da je moglo biti kao što nije 
Jer postoji samo jedan grad 
I samo jedan dolazak 
I samo jedan susret 
I svaki je prvi i jedini 
I nikad pre ni posle nije se dogodio 
I svi gradovi su jedan 
Delovi jednog jedinoga grada 
Grada nad gradovima 
Grada koji si ti 
Prema kome svi idu 
Da se sretnu sa tobom 
Dobro je što si došao 
Da se u to uveriš 
Baš u Valjevu 
I sretneš Veru Pavladoljsku 
I čim si je video 
Oduvek si je voleo 
I unapred oplakivao rastanak 
Koji se zbio 
Pre nego što si je sreo 
Jer postoji samo jedan grad 
I samo jedna žena 
I jedan jedini dan 
I jedna pesma nad pesmama 
I jedna jedina reč 
I jedan grad u kome si je čuo 
I jedna usta koja su je rekla 
A po svemu kako su je izgovorila 
Znao si da je izgovaraju prvi put 
I da možeš mirno sklopiti oči 
Jer si već umro i već vaskrsnuo 
I ponovilo se ono što nikad nije bilo.

Matija Bećković