“U ljubavi uvek postoji malo ludila, ali u ludilu uvek postoji i malo razuma” – Fridrih Niče

Koliko samo ljubav može oduzeti oči i razum onima koji vole! Ljudi napuštaju domove, izvršavaju samoubistvo, menjaju svoju religiju radi ubeđenja da ih sa voljenom osobom čeka bolji i srećniji život. Ova priča posvećena je kralju koji se svog prestola odrekao kako bi bio sa ženom koja mu je zarobila srce. Reč je o kralju Edvardu VIII, koji u životu nije snevao o prestolu, bogatstvu i moći. Ovaj čovek večito dečačkog lica, svetle kose i prodorno plavih očiju želeo je jednu stvar koju nije mogao da ima – da bude običan čovek. Jedinu privilegiju koju je imao u odnosu na većinu plemića jeste mogućnost da zavoli ženu, ne plave krvi, već plavih očiju; ženu zbog koje se osećao sigurnijim – Valis Simpson.

Britanski narod nije razumeo Edvardovu opsesiju gospođom Simpson. Smatrali su je površnom osobom koja je sa Edvardom bila samo zbog popularnosti i novca i nisu videli u njoj sve ono što princ jeste. U njihovim očima radilo se o ženi čiji je društveni status bio toliko nizak da nije bila dostojna plemićke pažnje, tim pre što je bila razvedena i što je bila američkog porekla. Uprkos predrasudama, Edvard ju je obožavao.

Kralj Edvard VIII rođen je 23. juna 1894. godine kao sin vojvode i vojvotkinje od Jorka (budući kralj Džordž V i Kraljica Meri), a 1911. godine dobio je titulu princa. Već tada osećao se kao da ne pripada dvoru i nije želeo da postane kralj, iako je to bilo neminovno. Tokom Prvog svetkog rata u njemu je tinjala želja da učestvuje i time doprinese ishodu rata, zbog čega je podneo zahtev za dobijanje vojne brigade. Dodeljen mu je 1. bataljon Gardijske garde koji nikada nije poslat u rat. Iako razočaran što mu nije dozvoljeno učešće u ratu, princ Edvard zaradio je veliko poštovanje svog naroda.

Ali, nije samo hrabrost razlog zbog koga je princ Edvard stekao izrazito veliku popularnost kod ženskog dela stanovništa – njegov izgled bio je jednako zaslužan. Iz samo sebi poznatih razloga, ovaj princ voleo je udate žene. Imao je nekoliko ljubavnica istovremeno sa kojima je dugo bio u vezi, a jedna od njih bila je i vikontesa Telma Furnes. Kada je 10. januara 1931. godine u svojoj seoskoj kući priredila zabavu pozvavši kako princa Edvarda, tako i bračni par Simpson, nije ni slutila da će je to jednog dana koštati veze. Zabava je bila prvi susret Valis Simpson i Edvarda i tom prilikom nisu osetili nikakve varnice, leptiriće u stomaku ili ljubav na prvi pogled. Ipak, nisu ni negirali činjenicu da su jedno drugom privlačni. Nakon četiri meseca su se ponovo susreli na jednoj zabavi, a sedam meseci kasnije, princ je bio pozvan na večeru u kući porodice Simpson. Tokom naredne dve godine međusobne posete bile su česte, ali su sa prijateljstva na ljubav prešli tek 1934. godine. Naime, Telma Furnes je otputovala u Sjedinjene Američke Države i princa Edvarda zadužila da “se postara za gospođu Simpson u njeom odsustvu”. Telmin povratak doneo joj je vesti da Edvard u svom životu ima mesta za samo jednu ženu i da to nije ona. Princ se otarasio svojih ljubavnica, postavši u potpunosti predan Valis.

A ko je ta čuvena Valis koja je uspela da preotme srce princa Edvarda i učini ga u potpunosti svojim? Rođena je 19. juna 1986. godine u Merilendu, SAD. Njen otac preminuo je kada joj je bilo svega pet meseci, što je ostavilo nju i njenu majku u siromaštvu i bedi. Tokom svog odrastanja nisu je često smatrali lepom. Uprkos tome, Valis je oduvek posedovala kvalitetan ukus i znala je lepo da se oblači. Imala je gospodstveno držanje, oči koje su zračile energijom, sjajnu i zdravu kožu i tamnu kosu koje su je činile privlačnom. Iza sebe imala je dva braka, jedan sa nasilnim i alkoholu predanim bivšim marincem, a drugi sa Ernestom Simpsonom, koji je radio u porodičnoj firmi i sa kojim je počela da biva pozivana na priredbe i svečanosti, kakva je i ona na kojoj je upoznala princa Edvarda.

 

Iako mnogi tvrde da je Valis ta koja je zavela Edvarda, veće su verovatnoće da je ona bila ta koju je prinčev šarm, raskoš i glamur osvojio. Iako joj je bilo jako teško kao ženi američkog porekla da se kreće u društvu britanskih plemića, Valis je u početku uživala u prijateljstvu sa Edvardom. Nakon krstarenja 1934. godine, princ je postao zaluđen njome. Nasuprot mnogim tvrdnjama da je Valis bila okrutna žena koja je kalkulisala i želela da postane kraljica ili da se obogati, ona je zaista osećala duboku naklonost prema njemu.

U pet minuta do ponoći 20. januara 1936. godine, Edvardov otac je preminuo, što je uslovilo da Edvard bude krunisan za kralja. Koliko god da je želeo da pomogne britanskom narodu, novopečeni kralj je veći značaj pridavao svojoj voljenoj Valis. Kasnio je na sastanke ili se uopšte na njih nije pojavljivao i slabo je vršio svoju kraljevsku dužnost. Nije prošlo mnogo kada je kralju stiglo pismo od njegovog ličnog sekretara, koji ga je upozorio da novine neće još dugo biti u zatišju i da će skupština dati ostavku ukoliko se nešto ne promeni. Edvard je tada shvatio da je ispred njega postavljen ultimatum: ili će odustati od Valis, ostati sa Valis i izazvati ostavku skupštine ili abdicirati i ostati sa Valis. Kraljev život postao je nezamisliv bez plavooke Amerikanke, stoga je njegov izbor bila abdikacija.

 

Valis Simpson

Valis se nije slagala sa kraljevom odlukom da napusti presto i oženi se njome. Predlagala mu je da sve ostane onako kako već jeste, da mogu biti srećni kao ljubavnici ili, ukoliko već želi brak, da se Valis odrekne titule kraljice, ali Edvardu to nije dolazilo u obzir. U vreme kada se kralj bavio papirologijom vezanom za abdikaciju, Valis je bila u Parizu, pokušavajući na taj način da ublaži pritisak koji oseća kao žena zbog koje se kralj odriče prestola. Edvard je, napustivši presto, održao govor u kome je rekao: “Za mene je postalo neizbežno da se odrešim svojih obaveza kao kralja, jer ih nikada ne bih mogao ispuniti bez podrške i pomoći žene koju volim”. Odmah nakon abdikacije, Valis mu je uputila pismo uz reči: “Dragi, želim da te vidim, dodirnem, želim da živim sa tobom i budem udata za tebe”. Edvard je postao vojvoda od Vindzora, a nakon što se oženio Valis 3. juna 1937. godine, ona je postala vojvotkinja. Kraljevska porodica ih je u potpunosti odbacila i ukinula im pravo na dolazak na dvor. Štaviše, vojvoda i vojvotkinja od Vindzora bili su proterani iz Velike Britanije i njihovo je izgnanstvo trajalo do smrti.

Valis je do kraja života osećala krivicu zbog Edvardovih postupaka i često mu je govorila: “Nadam se da nikada nećeš zažaliti zbog svoje žrtve i da ćemo pronaći nekakve poslove kojima ćemo se baviti”. Nažalost, to nije bio slučaj. Koliko god se bračni par trudio da pronađe posao, svaki put bivali su odbijeni. Vojvoda i vojvotkinja nastavili su da žive skromnije nego ikada, srećni što imaju jedno drugo, trudeći da se ne obaziru na tračeve koji su ih pratili do smrti.

Edvard je preminuo 28. maja 1972. godine, mesec dana pre svog 78. rođendana. Valis je nastavila da živi sama još 14 godina, od kojih je većinu provela u krevetu, izolovana od sveta u kome je bila omražena. Preminula je 24. aprila 1986. godine, dva meseca pre svog 90. rođendana. Danas se u svetu ova priča prenosi kao ljubav veka, simbol požrtvovanosti i dokaz da u pravoj ljubavi ne postoji dovoljno velika prepreka koja bi istu mogla da spreči od postojanja i trajanja.