Hata Hari je žena koju svet pamti kao najvećeg ženskog špijuna, veliku zavodnicu i egzotičnu plesačicu. Njeno ime na malajskom jeziku znači “oko zore” ili “sunce”. A koliko je u njen život bila umešana ljubav, i prema kome (ili čemu), otkrićemo do kraja ovog teksta.

Mata-Hari-dance

Margareta Gertruda Zele rodila se 7. avgusta 1876. godine u Leuvardenu, u Holandiji. Odrastala je u imućnoj porodici, ali ne zadugo. U njenoj trinaestoj godini, posao njenog oca, koji je proizvodio i prodavao šešire je propao, a odmah potom, u njenoj petnaestoj godini joj je preminula majka. Njen otac je život nastavio sa drugom ženom, dok je nju, kao i njena tri brata ostavio različitim rođacima na čuvanje. Zbog odsustva ispravnih roditeljskih figura u njenom detinjstvu, postala je lakog morala već kao adolescentkinja. Iz škole je izbačena sa 16 godina zbog afere sa direktorom. Ipak, nije prestala da sanja o pravoj ljubavi i srećnom braku. Tako se sa 18 javila na oglas kapetana Rudolfa Mekleoda, koji je u to vreme imao 39 godina i bio u potrazi za “ženom koja odgovara njegovom ukusu”.

 

Mata Hari Husband

Mata Hari and Husband

Nakon prvog izlaska u muzej, usledilo je šest dana udvaranja, a potom i veridba. Nakon četiri meseca, Margareta je bila udata. Novovenčani par odselio se na Javu, gde je Margaretin san počeo da se ruši. Onim danima kada je Rudolf, tada već akoholičar, nije varao sa holandskim prostitutkama ili kućnom pomoćnicom, nemilosrdno ju je tukao. Njihov brak je konačno doživeo propast 1899. godine, kada je njihov sin preminuo, a ćerka se razbolela. Nije sigurno da li je uzrok tome bio sifilis, koji je Margareta dobila od Rudolfa, a njihova deca nasledila ili je istinita priča da ih je otrovala kućna pomoćnica. Usledio je razvod.

 

Margareta je otišla praznih ruku u Pariz, gde je našla posao kao model jednom umetniku, jahač konja u cirkusu i kao egzotična plesačica. Postala je Mata Hari, javanska princeza koja je porasla plešući u hramovima, gde je naučena egzotičnim ritualima i hindu plesovima. Među Evropljanima je postala prava senzacija zahvaljujući tamnom tenu, kosi i očima. Tako je na scenama širom Francuske i Nemačke plesala novorođena zvezda, opijajući publiku svojim plesom u prozirnoj i izazovnoj odeći. Jedna francuska spisateljica tog vremena za nju je rekla: “Ona nije zaista plesala; ali znala je kako da svlači njenu odeću deo po deo i pomera njeno ponosito, tamno telo u ritmu”.
S vremenom, Mata Hari privukla je preveliku pažnju muškaraca, koji su dolazili na njena vrata. Znajući da može da bira, primala je samo bogataše. Tako je postala kurtizana ljudi na visokim pozicijama, kakvi su bili tadašnji nemački prestolonaslednik, holandski premijer i mnogi pripadnici francuske vlade.Među njenim mnogobrojnih ljubavnika bili su i Đakomo Pučini,  baron Henri de Rotšild, Gastom Manier, general Adolf Mesimi i nekoliko ambasadora.

 

Mata Hari Maslov

Vadim Maslov i Mata Hari

 

Tokom njenog boravka u Nemačkoj, upoznala je čoveka koji je, umesto do kreveta, pronašao put do njenog srca. Bio je to ruski pilot, Vadim Maslov, sin ruskog admirala.  Međutim, ubrzo je izbio Prvi svetski rat i Nemci su, oduzevši joj svu imovinu, vratili Mata Hari vozom u Holandiju.

 

Bez imalo novca, bila je prinuđena da svoj život počne ispočetka. Kako je bila holandskog državljanstva i lako se kretala u društvu vojnika i političara, i Francuska i Nemačka smatrale su je pogodnom za špijuna. Godinu dana nakon njenog povratka u Hag, na njena vrata pokucao je nemački činovnik, dao joj 20.000 franaka, nevidljivo mastilo i zadatak da ode u Francusku, prikupi informacije i šalje ih u Nemačku. Mata Hari je prihvatila novac, smatrajući da joj je Nemačka barem toliko dužna za svu oduzetu imovinu. Otišla je u Pariz i tamo odlučila da postane špijun za francusku vladu.

 

Do nje su stigle novosti o Maslovu, koji je bio ranjen. Malo šta se zna o njenom obilasku Maslova, ali je iste sekunde po povratku od francuske vlade tražila milion franaka za špijunažu u Berlinu i Briselu. Pao je dogovor. Ne mnogo nakon što je otišla u Berlin, priča naše junakinje doživela je neočekivani obrt. Nemačka je razotkrila njene planove i odlučila da nadmudri Francusku. Slali su šifrovane poruke, za koje su znali da će stići do vrha francuske vlade, sa sadržajem koji bi ih naveo da pomisle kako je Mata Hari zapravo dvojni agent i nemački špijun. 13. februara 1917. godine je saradnjom obeju vlada, tamnoputa žena vrele krvi bila uhapšena od strane francuske vlade i optužena za špijunažu.

 

Da ironija bude veća, čovek koji ju je ubedio da postane francuski špijun, kapetan Žorž Ladu, kasnije je uhapšen zbog saradnje sa Nemcima. Održano joj je suđenje, na kome se pojavio veliki broj njenih bivših ljubavnika, očajnički pokušavajući da joj spasu život. Ipak, jedina osoba koja je Mata Hari želela da bude prisutna, koja je trebalo da svedoči u njenu odbranu, je izostala. Maslov se nije pojavio. Slomljenog srca, Mata Hari je samo 40 minuta nakon početka suđenja jednoglasnom odlukom porote osuđena na smrt. Vest je podnela junački, uzdignute glave, kao i sve ostalo u životu. U samo jutro dana njenog pogubljenja, ustala je mirno, obula svilene crne čarape, preko njih papuče na štiklu, a preko svoje haljine za spavanje obukla je crni kimono, koji je prekrila crnim plaštom obrubljenim krznom. Njena crna kosa bila je uredno vezana u kike, koje je obmotala oko glave. Stavila je veliki, crni šešir od filca sa svilenom crnom trakom i mašnom. Polako i ravnodušno, navukla je na ruke crne rukavice od jareće kože i mirno rekla: “Spremna sam”.

 

Oko pola pet ujutro, automobil je prevozio svečano obučenu ženu u crnom kroz opustošene ulice Pariza do Vensena, gde se nalazila tvrđava. Dvanaestorica vojnika su stajali sa puškama u rukama, spremni za paljbu. Kada je francuski oficir prišao Mata Hari sa povezom za oči, upitala ga je: “Da li je neophodno da to nosim?”. “Ukoliko dama ne želi, ne mora nositi povez”, odgovorio joj je oficir i ubrzano se odaljio. Mata Hari nije bila vezana, nije nosila povez preko očiju kada je izvela svoj poslednji nastup koji Maslov nikada nije video – poslala je poljubac dvanaestorici vojnika. U svitanj zore, napuštenom tvrđavom odjeknuo je pucanj i tako je 15. oktobra 1917. u četrdesetprvoj godini života u srce ustreljena Mata Hari, žena zavodnica i špijun. Pala je na kolena, glave i dalje uzdignute, a zatim joj je klonuo i ostatak tela, padajući unazad, preko savijenih nogu. Pogled joj je ostao uperen ka nebu, gledajući u večnost. Kako bi osigurali njenu smrt, ustrelili su je još jednom, ovog puta u glavu.

Trideset i dve godine nakon njene smrti, otkriveno je da joj je bilo smešteno i proglašena je nevinom, ali je tada već bilo kasno. Svet je ostao uskraćen za još jednu umetnicu i neshvaćenu dušu o kojoj se priča i danas, vek nakon njenog odlaska sa lica zemlje.