“… nauči da ceniš ljude po onome što oni stvarno jesu.”
Na pomen škotskog pisca Kronina, verovatno se najpre setite njegovog romana „Citadela“. Taj roman jeste njegov napoznatiji roman i ako ste čitali Kronina najverovatnije ste počeli sa ovim romanom, a potom prešli na neki drugi: “Zvezde gledaju s neba“, „Šeširdžijin zamak”, „Španski vrtlar“, „Tri ljubavi“, „Judino drvo“, „Pregršt raži“…
Kako je književne literature mnogo, biramo da čitamo jednu ili više knjiga od jednog pisca ukoliko nam se sviđa. Za predstavu o njegovom delu dovoljan je i roman „Citadela“ koji otkriva koja ga tematika intrigira, ali i na koji način nam predstavlja tu tematiku. Njegovi junaci su živi ljudi srednje klase i rudari. Nema idealizacije već rasvetljene stvarnosti. Šta društvo čini od čoveka, u šta ga gura, zašto smo takvi kakvi jesmo… pisao je o svojoj savremenosti, ali uprkos vremenskih razlika sva njegova predočavanja socijalne i etičke problematike podjednako su vredna i danas.
Kronin je sin jedinac u oca Patrika i majke Džesi koji su bili različite veroispovesti (otac je katolik, a majka protestant). Rodio se u Kardrosu u Škotskoj 19 jula 1896.godine. Otac, koji je po zanimanju trgovački putnik, umire kada je imao samo sedam godina. Sa majkom se seli u dom njenih roditelja (Dambarton) gde će se majka i zaposliti (radi kao prodavačica, a potom kao medicinski inspektor). Uspešno će učiti i pokazivati dobre rezultate u sportskim takmičenjima (fudbal i golf). Ljubav prema sportu i poznavanje sporta učiniće da u jednom svom romanu obradi i tu tematiku. Kao izuzetno dobar đak dobiće stipendiju za studije medicine (1914) u Glazgovu. Uspešno ih završava(1919) iako je neko vreme odsutvovao zbog odlaska na službovanje u ratu u Kraljevskoj mornarici. Imao je čin potporučnika. Volonterski rad bio je uspešan, jer je Kronin bio izuzetan student. Docnije će nastaviti sa usavršavanjem medicine: doktoriraće 1925 dobivši i nagradu za svoju doktorsku disertaciju; 1923.godine dobio je diplomu za javno zdravlje , a 1924.godine postaje član Kraljevskog koledža lekara.
Odmah nakon završenih studija radiće kao hirurg na brodu za Indiju.
Po povratku iz Idije radiće po mnogim bolnicama, a potom odlazi u malo rudarsko mesto u Južnom Velsu. Počeo je da radi na propisima koje treba uvesti kako bi se zaštitilo zdravlje rudara.
1924.godine imenovan je za Medicinskog ispektora rudarsva u Velikoj Britaniji.
Od 1926-1930 godine živi u Londonu.
Oženio se sa koleginicom sa Univerziteta Agnes Mari Gibson (1921.god.). Imali su tri sina. Neko vreme radili su zajedno u medicini, a kada je postao pisac pomagala mu je oko lektorisanja tekstova.
1930.godine zatražio je duži odmor zarad dijete koju je morao sprovesti iz zdravstvenih razloga (čir na želucu). Odlazi u planine na farmu da se oporavi ali i na miru piše. Potom odlazi u voljeni Dambarton. Tu pretražuje literaturu koja mu je potrebna za pisanje zamišljenog romana i u roku od tri meseca napisao je svoj prvi roman “Šeširdžijin zamak”. Njegov životni izbor nije bila medicina već nešto što mu je nametnuto. U dubini njegove duše stajala je želja da piše. Šest meseci slobode od posla, učinile su da postane i pisac. Roman je ponudio samo jednom izdavaču koji rukopis odmah prihvatio. Čitalačka javnost ga je prihvatila sa oduševljenjem i od tada se više nije bavio lekarskom praksom. Odmah je postao slavan pisac, iako mu je kritika mnogo toga zamerala, a najviše to da njegovo delo nema dubinu. Docnije će kritika isticati melodramatičnost u njegovim delima. No, kako je roman čitan sa oduševljenjem čitalaca, njegova slava je samo rasla.
Kroninovo delo zadivilo je Holivud. Kao rezultat toga snimljeni su filmovi po njegovim romanima:… “Citadela” 1938.godine, “Zvezde gledaju s neba” 1939.godine; 1942.godine “Šeširdžijin zamak”, sa glavnim glumcima Deborah Kerr i Robert Newton… 1957.godine ”Španski vrtlar”… 1961.godine “Judino drvo”… Filmska industrija prepoznala je književne potencijale Kronina te će otkupiti prava na nekoliko njegovih knjiga. Film po romanu “Citadela” dobio je četiri nominacije za Oskara.
Roman „Citadela“ dobio je knjiženu nagradu u Americi 1937.godine.
Kronin je imao sve razloge da se preseli i živi u Americi.
U Americi boravi od 1939-1945. Njegove knjige prodaju se u velikim tiražima i nakon njegovog napuštanja Amerike . Tako je do 1958.godine dostignut tiraž od sedam miliona primeraka.
Svi njegovi romani bili su bestseleri.
Za vreme boravka u Americi radiće i kao izveštač za britansko Ministarstvo informisanja.
Živeće na Bermudskim ostrvima, Francuskoj, Irskoj… da bi se smestio zadnjih 25 godina života u Švajcarskoj. Nije prestajao da piše iako se vratio u Evropu kao multimilijarder.
Umro je u Švajcarskoj o6.januara 1981.godine u svojoj osamdesetčetvrtoj godini.
Kroninova dela su realističana, sa neznatnom dozom romantizma kojom uspeva da oplemeni svaki svoj lik tako da dopre do čitaoca. Njegovi junaci se vole, o njima se zdravorazumski može razmišljati, oni su nam bliski jer su deo realnih društvenih odnosa u kojem se čovek susreće sa različitim problemima, dilemama… On kritikuje društvo tako što ga prikazuje iz ugla u kojem svako mora priznati da društveno-socijalni problem realno postoji. Ništa ne preuveličava, ali nema ni potrebe. I u njegovoj mladosti i docnije, društvo će bolovati od pregršt loše utemeljenih nepisanih pravila ili zakona funkcionisanja. Njegova lična iskustva bila su često osnova njegovih priča, ali u njegovim delima ima i fikcije. Pisao je jednostavnim stilom koji je svima pristupačan. Njegova narativna veština je pitka, čitalac ne želi da prekida čitanje romana…
Zadao je sebi u zadatak da svakodnevno piše istovetan – određen broj reči (5000). Disciplinovano je pisao, a u privatnom životu posedovao je ležernost, opuštenost, sklonost šali…
Pored pomenutih romana napisao je: “Veliki kanarinac”, “Gospođa sa karanfilima”, “Herojske godine”,
“Pesma šest penija”, drama “Jupiter se smeje”, memoari “Pustolovine u dva sveta”, scenarije za tv serije, priče. Priređivao je razne tv emisije.
Po prirodi je tih, odmeren, govorio je sa blago prisutnim škotskim akcentom, šarmantan je i drušven…
Imao je atletsku građu koju je sticao još od detinjstva igrajući fudbal…
Pomagao je dobrotvorno klub u kojem je igrao kao dečak… voleo je ribolov, putovanja…
U njegovom životu nema skandala, živeo je skladan porodični život, uživajući u onome što voli. Loša kritika je vremenom prestala… a on ničim nije davao povod da novine pišu u njemu. Njegov biograf kaže da je bio čovek bez sujete, da mu nije bio potreban nasilan publicitet, da je možda lutao svetom iz nama nepoznatih razloga ili zato što se osećao otuđen od Engleske… kaže i da je malo informacija iz njegovog privatnog života i intimnih razmišljanja…
“To je život. Počinje kada je sve ostalo izgubljeno.”
Kronin
Slavica Štulić
