Author: Secanja

Yeti je stigao

Bilo le leto kad su nam po prvi put nagovestili njegov dolazak. Na dnu strane “Ekspres politike” koje vise nema, pojavio se mali strip koji je govorio o Yetiju koji će uskoro doći a da niko nije znao ko je ili sta je on. Zagolicao je naravno moju dečiju maštu, a nikad nisam pitala odrasle da li se isto dogodilo i njima. I tako nekoliko sedmica, ili mozda se meni samo tako činilo, slušali smo o Yetiju koji ce doci. Simpatična mi je bila karikatura razbarušenog i veselog tajanstvenog nestaška. Tada nisam nista znala o marketingu niti sam ikada...

Read More

Jednoj ženi

U ponoć smo sami, najsamiji, osim ako je novogodišnja noć…U ponoć smo ranjivi, najranjiviji, otvoreni za lepo, nežno, sentimentalno a osetljivi na najmanju grubost …U ponoć zaboravljamo na realnost i spremni smo za ukrcavanje na tajanstveni noćni brod koji plovi do jutra – do novog dana, nove nafake, kako govore u Bosni… Takvih se ponoći sećam iz sedamdesetih i osamdesetih…tminu i tišinu nežno i nenametljivo osvajaju zvuci dobro poznate melodije, koja iznova uzima dah, zaustavlja vreme, odvaja misao od izvora i pušta je da lebdi u vazduhu kao zarobljena zraka sunca u kapi kasne rose… Mesto postaje nevažno kao...

Read More

Fića

Fića nije auto, Fića je član porodice. Ima ih i danas, mnogo godina pošto je poslednji proizveden, često se vide na putevima, po gradovima i selima i uvek probude topla i vedra osećanja na neko skromnije ali ipak mirnije i srećnije vreme. Bilo je to vreme bez džipova i pratećih silikona, bezolovnog i auto-alarma. Porodice, iako mnogobrojnije nego danas, sasvim su se lepo smeštale u Fiće širom naše bivše domovine i kretale na izletišta,posete familiji i na godišnje odmore. Kroz otvorene prozore leti (naravno nismo imali klime) se mogla čuti pesma veselih mama dok je tata ozbiljno gledao napred...

Read More

Stanimir i Stanimirka

Da li su se beše tako zvali? Bile su to prve nase šparkasice koje su imale zadatak da inspirišu nas decu, da štedimo. Odeveni su bili u srbijansku narodnu nošnju i Stanimir je na glavi imao šajkacu a Stanimirka kosu upletene u pletenice.. Ne sećam se u kojoj su se banci rodili…Lepa ideja za sticanje korisne navike. Sećam se kako su mi simpatične bile Stanimirkine pletenice i opanci. Punili smo ih žutim paricama a ponekad bi zalutala i neka papirna…bili su ukras na mnogim policama a ne retko bi roditelji “pozajmili” koji dinar od nas. Rodbina bi nam tu...

Read More

Kore za pitu i gibanicu

Da li ste ikada imali priliku da gledate kako se prave kore za pitu i gibanicu? Ja jesam! U jednom dvorištu, odmah preko puta moje škole, koja se nekada zvala Pero Popović Aga, nalazila se prostorija koja je mirisala na brašno. Bila je taman toliko velika da se u nju smesti poveći drveni ram sa nogarima, preko koga je bilo razapeto jako platno.Oko naprave koje je ličila na sto, obilazio bi jedan čovek i brzim, spretnim prstima razvlačio tanko testo. Činilo se da ne primećuje ni mene ni vreme, sav se nekako uneo u tu igru balansiranja platna i...

Read More

Sеćanja na mladost

Pratite nas:

Kategorije