Boza – Poreklo i istorijat
Boza je tradicionalno fermentisano piće koje potiče sa prostora Bliskog istoka i Balkana. Njeni najraniji tragovi vode do Mesopotamije i Vizantije, a kasnije se širi Osmanskim carstvom sve do Balkanskog poluostrva. U Srbiji, boza je bila posebno popularna u 19. i prvoj polovini 20. veka, kada su postojale čak i specijalizovane radnje – bozadžinice – gde se točilo ovo osvežavajuće, slatkasto-kiselo piće.
Boza se pravi fermentacijom žitarica, najčešće kukuruznog ili pšeničnog brašna, uz dodatak kvasca i šećera. Tokom fermentacije, razvija se njen prepoznatljiv ukus – blago kiseli, osvežavajući, sa finim mehurićima. Smatrala se zdravim napitkom jer je bogata vitaminima iz B grupe i probioticima. U savremenom dobu boza je pomalo zaboravljena, ali doživljava povratak kroz domaću proizvodnju i interesovanje za tradicionalne recepte.
Sastojci:
- 500 gr kukuruznog brašna
- (ili 300 gr kukuruznog i 200 gr pšeničnog brašna)
- 5 l vode
- 20 gr svežeg kvasca
- 700 gr šećera
- malo limuntusa
Priprema:
Brašno razmutiti u toploj vodi, pa ostaviti da prenoći. Sutradan kuvati na tihoj vatri otprilike dva sata, uz povremeno mešanje. Potom skloniti sa vatre i ostaviti da se ohladi. Kvasac razmutiti u malo tople vode, pa umešati u ohlađeno skuvano brašno, pa sve ostaviti da odstoji jedan dan.Sutradan, tečnost procediti kroz gazu, dodati šećer i malo limuntusa. Sve dobro izmešati, dok se šećer rastopi, pa razliti u flaše koje treba ovlaš zatvoriti, pa držati u frižideru.
Saveti i trikovi za Bozu
Saveti za sastojke:
Brašno: Koristi kvalitetno, sitno mleveno kukuruzno brašno. Kombinacija kukuruznog i pšeničnog brašna daje blaži ukus i gušću teksturu.
Voda: Koristi filtriranu ili prokuvanu vodu za bolji kvalitet fermentacije.
Kvasac: Svež kvasac se preporučuje, ali možeš koristiti i suvi (oko 7 g), ako ga prethodno aktiviraš u malo tople vode sa šećerom.
Šećer: Možeš koristiti običan beli šećer, ali i smeđi šećer ili med za drugačiji ukus.
Limuntus: Dodaje osvežavajuću kiselost i pomaže u očuvanju pića.
Saveti za pripremu:
Ne žuri – ostavi smesu da se dobro ohladi pre dodavanja kvasca kako bi fermentacija uspela.
Ako želiš jaču bozu, ostavi je duže da fermentiše (do 48h), ali imaj na umu da će postati kiselija.
Tehnike kuvanja:
Neprestano mešanje: Dok kuvaš smesu, stalno mešaj varjačom da ne bi zagorela – naročito pri dnu šerpe.
Procediti pažljivo: Posle fermentacije, koristi gustu gazu ili čistu kuhinjsku krpu kako bi dobio glatku tečnost bez grudvica.
Predlozi za serviranje:
Služi hladnu, uz kockicu leda – naročito leti.
Možeš je poslužiti sa vanilin šećerom po vrhu, ili uz kolače, pite i druge domaće poslastice.
U nekim krajevima se posipa cimetom ili mlevenim orasima za dodatnu aromu.
Čuvanje i ostatci:
Čuvaj bozu u staklenim flašama u frižideru.
Traje do 5 dana, ali ukus se menja – postaje kiselija s vremenom.
Ako se previše ukiseli, može se koristiti za pripremu domaćeg hleba kao starter (kao prirodni kvasac).
Prilagođavanje i varijacije:
Bezglutenska boza: Koristi samo kukuruzno brašno bez dodatka pšeničnog.
Manje slatka varijanta: Smanji količinu šećera na 500 g ako ne voliš jako slatke napitke.
Aromatizovana boza: Dodaj vanilu, cimet, karanfilić ili čak malo narendane kore limuna ili pomorandže tokom kuvanja.
Nutritivne vrednosti (po 250 ml porcije)
| Nutrijent | Količina |
|---|---|
| Energija | ~140 kcal |
| Ugljeni hidrati | ~32 g |
| Šećeri | ~24 g |
| Masti | <1 g |
| Proteini | ~1 g |
| Vlakna | ~1 g |
| Natrijum | ~5 mg |
| Vitamini B kompleksa | prisutni u tragovima (B1, B2, B6) |
Vrednosti su okvirne i zavise od dužine fermentacije i tačne količine sastojaka.
Zaključak:
Boza je piće sa bogatom istorijom i tradicionalnim korenima, koje se lako priprema kod kuće. Osvežava, prirodno je fermentisana i može se prilagoditi raznim ukusima i dijetama. Osim što je nostalgična poslastica, boza je i zdrav napitak, pogotovo kada se pravi bez konzervansa i veštačkih dodataka. Idealna je za letnje dane, ali i kao podsećanje na starinske ukuse i običaje.
Idite nazad na Bakin kuvar
