Najpopularniji i najčitaniji domaći posleratni pisac Branko Ćopić rođen je 1.januara 1915.godine u Hašanima, kod Bosanske Krupe. Rano je ostao bez oca i detinjstvo je proveo sa majkom, stricem Nidžom i deda Radom, za koga je bio posebno emotivno vezan.
“…Zahvaljujući stricu Nidži, preda mnom se prvi put otvorio bogati svijet koji je stvorila narodna mašta. Moj djed Rade bio je neobičan čovjek. Njegov začarani svijet, sav satkan od bajki i maštanja… predstavlja osnovnu riznicu svih mojih pravih literarnih motiva”. (B. Ćopić)
Završio je filozofski fakultet u Beogradu 1940.godine.Za vreme studiranja objavljivao je priče u “Politici”. Drugi svetski rat proveo je u partizanima, gde je napisao i objavio zbirku pesama “Ognjeno 
rađanje domovine” i “Priče partizanke”.
Posle rata postaje profesionalni pisac i živi u Beogradu, u istoj zgradi sa Desankom Maksimović. Bio je omiljeni dečji pisac i rado je odlazio na gostovanja širom države družeći se sa svojim čitaocima.
Sećam se jedne od svojih prvih dečjih knjiga – pripovetke “U svetu medveda i leptirova”, koju je Branko napisao još 1940.godine, i kratke pesmice “Lijin oglas”:
U gustoj travi nadomak rijeke,
Kraj neke staze uske,
Našla sam sinoć u sami suton
Pero gospođe Guske.
Neka se guska u šumu svrati
Da joj ga tetka vrati.
Sastanak u pet sati.
Branko Ćopić je napisao preko trideset knjiga za decu, pesme, pripovetke, romane “Orlovi rano lete”, “Magareće godine”, “Slavno vojevanje”…Jedna od najboljih dečijih knjiga je njegova “Ježeva kućica”…
Pored dečje, Branko se uspešno bavio i književnošću za odrasle; na svoj specifičan način dočarao nam je mentalitet i humor ljudi iz Bosanske krajine, događaje iz narodnooslobodilačke borbe ( “Prolom, “Gluvi barut”, “Ne tuguj bronzana stražo”, “Osma ofanziva”, “Doživljaji Nikoletine Bursaća”….)
“Pjesma mrtvih proletera” – recituje Branko Ćopić
NINovu nagradu dobio je 1958.godine, za roman “Ne tuguj, bronzana stražo”, a od 1968.godine bio je član SANU. 1970.godine objavio je svoju najbolju knjigu pripovedaka “Bašta sljezove boje”, knjigu sećanja. Od 1951.godine bio je u braku sa Bogdankom-Cicom, lekarom-pedijatrom.
26.marta 1984.godine Branko Ćopić je izvršio samoubistvo skokom sa Brankovog mosta, na savski kej. Svojoj supruzi ostavio je oproštajnu poruku : “Branko Ćopić. Sam je kriv za svoju smrt. Vadili su ga iz govana mnogi dobri drugovi pa nije pomoglo. Bio je tu i Hektor, ambasador iz Meksika, sada je u Turskoj, i Selim Numić, i Ratko Novaković, i Cica, bog je ubio dabogda! I njegovi brojni čitaoci, ali ništa nije pomoglo. Pomozite joj da preživi ovu moju bruku i sramotu, ako je ikako moguće. Zbogom lijepi i strašni živote! Mart mjesec, 1984.godine. Branko Ćopić.”
Mala moja iz Bosanske Krupe – Branko Ćopić tekst i video
Kad je Branko toliko toga istrpeo i onako završio,čemu mi ostali da se nadamo?