Da li se sećate ove dečje pesmice? Njen autor je Dobrica Erić, samouki pesnik koji je proslavio svoju blagorodnu Gružu i Šumadiju.



Rođen 22.avgusta 1936.godine u selu Donja Crnuća, blizu Gornjeg Milanovca, završio je četiri razreda osnovne škole u Vraćevšnici i oprobao sreću – kako sam kaže – u mnogim zanatima. Prvu zbirku pesama objavio je 1959.godine. Autor je nekoliko romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu..

Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na svetske jezike. Pesme su mu ušle u čitanke, antologije, školske lektire. Za mnoge su kompozitori napisali muziku.

Šezdesetih godina Dobrica je bio jedan od najvažnijih strip- scenarista u “Dečjim novinama”, naročito u ediciji istorijskih stripova “Nikad robom”.

U javnim nastupima – na TV, na večerima poezije i drugim priredbama uvek govori svoje stihove, nikada ih ne čita. Gotovo sve zna napamet!

Dobitnik je niza značajnih nagrada i priznanja:Mlado pokoljenje, Goranov venac, Nagrada Zmajevih dečjih igara, Neven, Vukova Nagrada…

Dobrica Erić je zaslužni umetnik grada Beograda. Živi i radi u Beogradu i Gruži.

Ranih sedamdesetih mladi pevač Miroslav Ilić proslavio se pesmom koju je napisao Dobrica Erić:

VOLEO SAM DEVOJKU IZ GRADA

Ja sam rođen u cveću livada;
čuvah stada pokraj reke Gruže
al’ zavoleh devojku iz grada
sa usnama ko pupoljak ruže.
Bele ruke a prsti ko dirke
pričahu mi najnežnije bajke.
Zalud uzdah iz grudi pastirke,
zalud suze moje stare majke.
Sin sam plavih šuma i livada;
gajih dobre konje i volove.
Zbog lepote devojke iz grada
zaboravih brda i dolove.
Zvao sam je ulicama dugim
i venuo ko trava jesenja.
Jednog dana spazih je sa drugim
zagrljenu u senci kestenja.
Šta sad mogu već bol svoj da patim;
mladost moju da tužim za celo.
Morao sam kući da se vratim
svome domu u rođeno selo.
I sad opet svoga vranca jašem
i u krčmi krčmim svoja stada.
Kitim svirce i razbijam čaše
i proklinjem devojku iz grada.

Duško Radović je svojevremeno napisao: “Gruža je bila nevelika dok nije rodila pesnika Dobricu Erića. On je od nje stvorio kontinent, možda najveći u srpskoj poeziji”.

U ovim teškim danima, nastala je “Prkosna pesma”

Književnost

PODELI: