Podsetite se zaboravljenih stihova vaše mladosti, priča i romana koji su vas pratili na putu odrastanja… Svi znamo da lepih reči nikada nije mnogo, zato smo vam priredili veliki izbor poezije i proze…
****
Književnost na prostoru izgubljene Jugoslavije poseduje specifičnu umetničku i kulturološku vrednost. Iza svakog slovenskog naroda stajala je autonomna, značajna (manje ili više razvijena) narodna i autorska književna istorija. I pre nastanka države koja je ujedinila slovenske narode, književnici su odigrali značajnu u
logu u povezivanju i nastajanju jugoslovenske književne baštine. Pored drugih umetnika, književnicima pripada najznačajnija „žar“ za ujedinjenjem bratskih naroda. „Žar“ nije samo u zagovorništvu koje je već delanje na ostvarenju jedne ideje već i u razmeni književnih dela putem časopisa.
Kad književna reč udje u narod, kad pesma osvoji maštu tada porobljenih naroda, bliskošću koju stvore ojačaju ne samo idejnu već i delatnu moć naroda da se bori za slobodu i u njoj slobodno „peva“. Kad je narodni jezik postao izvorištem stvaranja i u individua i kad su „misli“ počele da se približavaju evropskom razmišljanju kroz izražajne strukture, stvoreni su uslovi za razvoj jugoslovenske književne scene koja će spremno dočekati ujedinjenje 1918.godine.
Da zastanemo na kratko u ovoj najavi književnog stvaralaštva jugoslovenskog prostora. 1918.godina je, mesec novembar, slovenski narodi su oslobođeni i neposredno pred ujedinjenjem, a reč ima Miroslav Krleža. Nakon mučnog prikaza uzavrele i pijane noći kojom se slavi i…ulazak srpske vojske u Zagreb, Krleža zapisuje u svom „Dnevniku“ (kao sećanje umetnuto) reči koje jasno i lepo govore o njegovom ličnom životu koji je duboko koračao jugoslovenskom zajednicom i pre I svetskog rata:
„Endehazijska bdjenja bila su bdijenja puna tlapnje. U samoći koja je tada već trajala godinama…zatrpan knjigama, u dimu šezdesete cigarete…imam trajno jednu te istu impresiju: da je noć sasvim mrkla. Tečem u mislima kao Dunav…tečem uzvodno: Drinom, i Unom, i Savom, i Kupom, i vraćam se do Beograda, do Petrovaradina…Stražilovo u mraku. Avala u mraku…Nad Novim beogradsim grobljem grakću čavke. Tamo leži Petar (Dobrović), Selena…Vesa ( Veselin Masleša) je zaglavio, svi su mrtvi…1912. Topčiderski jorgovan miriše…lipe Rakićeve na Vračaru…“
Od tada pa nadalje sve što su Srbi, Hrvati, Slovenci, Crnogorci, Makedonci…stvorili, postaje jedan jedinstveni književni milje koji se nudi čitalačkoj javnosti. A čitalačka javnost zdušno prenosi lepu misao i do onih kojima je knjiga iz različitih razloga strana. Književnost, ne samo narodna već i ličnošću obeležena, duboko prodire u pore narodnog razmišljanja, uobličava svekoliku komunikaciju.
Dozvolite mi na čas da sa vama podelim izbor trenutka u kojem pišem:
Jugoslovenski pisci
Pohvala svetu
Ne napustaj me svete
Ne idi naivna lasto
Ne povredite zemlju
Ne dirajte vazduh
Ne učinite nikakvo zlo vodi
Ne posvadjajte me sa vatrom
Pustite me da koracam
Prema sebi kao prema svome cilju
Pustite me da govorim vodi
Da govorim zemlji
I ptici koja živi od vazduha
Glas moj ispružen kao živac
Pustite me da govorim
Dok ima vatre u meni
Možda ćemo jednom moći
Da to što kažemo dodirnemo rukama
Ne napuštaj me svete
Ne idi naivna lasto
Branko Miljković
Sada, kada slovenski narodi ponovo žive razdvojeno, ostaje nam da se sećamo jugoslovenkog kulturnog stvaralaštva koji se danas ćitaocu nudi kao da potiče i pripada razdeljeno. Podelili smo i književnost, često u sporu kome šta pripada. Književnost ipak nije politika. Njena je vrednost što smelo šeta od naroda do naroda, od nacije do nacije, što pripada svakom čoveku ma ko da ju je stvorio.
Uh, uzdišem pri pomisli na zaborav koji opseda ljudsku glavu. Zaboravljamo bez želje da zaboravimo. I iz tih razloga potreban nam je podsednik, književni kutak koji ce nam osvežiti sećanja. Kroz biografije u kojima dobijate osnovne informacije o životima pisaca I pesnika, reč autora teksta ili nekog kritičara o njihovom stvaralaštvu kao I poneki citat imaćete priliku da se sa lakoćom setite zaboravljenog. U isto vreme nudi se i mlađim generacijama dovoljno informacija koje će im omogućiti da naprave sopstveni izbor literature bez obzira na to u kojoj državi sada žive iI šta ima se na “tržištu” nudi kao vredno čitanja.
Jer, već danas, prema kulturnoj te i književnoj baštini Jugoslavije, zamlji združenih, zbratimljenih slovenskih naroda, odnosi se sa neprimerenom zanemarenošću kao da nikada i nismo živeli zajedno. Istorija razdeljene Jugoslavije zaboravlja da je jugoslovenski identitet ušao i obeležio sve nekadašnje republike – danas države. A ućutkivanje istorije pravi mraćnu rupu u generacijama koje su prinuđene da se ponašaju kao da njihove mladosti nije ni bilo…
Ko je živeo u Jugoslaviji ima čega da se seća. Već od osnovnog obrazovanja pa nadalje čitali smo raznovsnu književnost iz svih krajeva koji su odlazili i u daleku prošlost kao i tada nastalu književnost koja je morala biti obeležena i našim zajedničkim životom. Veliko stvalačko bogatsvo koje se širilo i mešalo, iznedrilo je velika imena pisaca i pesnika od kojih su neki prošetali i svetom. Da nismo živeli zajedno u značajnoj meri bili bi uskraćeni. Kako nam ni strana književnost nije bila uskraćena, možemo reći da smo živeli u književnom izobilju.
Slavica Štulic
Naš izbor nekih od omiljenih dela:
Biografije naših književnika čitajte ovde!
“Kutija koja pokazuje kakvo će vrijeme biti”..bravo. izbor poezije mi vraća osmeh na lice. Tu moram pomenuti I Ibricu Jusića koji je, o tako divno, otpevao ovu pesmu.