U posleratnom periodu, vladao je pobednički entuzijazam, izgradnja zemlje, radne akcije. Preovlađuju revolucionarne, partizanske pesme i marševi. Nije bilo koncerata, pevalo se i sviralo na igrankama. Pored partizanskih, bile su popularne i ruske romanse,koje je u Skadarliji izvodila glavna zvezda Olga Jančevecka. Pedesetih, muzika se mogla čuti samo preko radija, malo ko je imao gramofon i mogućnost da nabavi gramofonske ploče.
[tubepress mode=”playlist” playlistValue=”E4056F60F943431B”]
Zabavnu muziku pedesetih činili su domaći šlageri, koji su nastajali pod uticajem italijanskih kancona i francuskih šansona. Danas te pesme zvuče peviše patetično, tugaljivo i ušećereno. Ali, to je bilo u duhu onog vremena – posle strahota minulog rata, i života u sumornoj posleratnoj stvarnosti, ljudima je bila potrebna ta prenaglašena romantika. Provlačili su se i stari predratni šlageri i džez.
Džez je dugo bio skrajnut, na njega je ondašnja vlast gledala kao na dekadentnu muziku sa zapada. Ali, džez je bio vrlo prisutan, ploče su stizale iz inostranstva i iz Američke čitaonice, slušale su se strane radio stanice..Tek 1953.godine, kada je formirano prvo udruženje džez muzičara, država priznaje ovu muziku.1960.godine na Bledu je osnovan i prvi Džez festival.
U periodu zahlađenja odnosa sa SSSR, ranih pedesetih godina, javlja se prvi posleratni prepoznatljivi muzički talas u Jugoslaviji -meksikanske pesme. Ulaze u modu meksikanski filmovi “Jedan dan zivota”, “Prodavačica ljubičica”, i pesme iz tih filmova, poput “Jedan dan života”(“Mama Huanita”) bile su izuzetno popularne.
1958.godine, po uzoru na italijanski San Remo, osnivaju se Opatijski i Zagrebački festival i stvara se naša zabavna muzika. Ono što je počelo na radiju, sada je otišlo korak dalje, i zabavna muzika etablirala se na festivalima. Pioniri naše zabavne muzike bili su Ivo Robić i Rajka Vali, kasnije se pojavljuju Anica Zubović, Beti Jurković, Gabi Novak, Zdenka Vučković, Ivica Šerfezi. Stjepan Džimi Stanić u Zagrebu, Majda Sepe i Marjana Deržaj u Ljubljani, Duško Jakšić i Lola Novaković u Beogradu. To je bilo vreme zajedništva, idealizma, jugoslovenstva. Nije bilo važno odakle ko dolazi, muzičari su se družili, međusobno uvažavali i živeli za aplauze i nagrade.
Jugoslovenska muzika pedesetih godina je bila pravo osveženje za izmučenu ratnu generaciju. Meni su se tada, kao sasvim malom detetu, svi ti zvuci činili bajkoviti i daleki baš kao i naš radio Nikola Tesla.
Kao da je čitav svet bio jedna velika pozornica na kojoj se stalno pevalo i naravno da sam verovala da se i sam život odvija u ritmu “muzike za ples”…i da će mi tata kupiti puno, puno čokolada i bombona…
Pročitajte biografije i poslušajte navjeće hitove svojih ljubimaca! Kliknite na linkove dole:
Domaća zabavna muzika šezdesetih godina je ovde!
Domaća zabavna muzika sedamdesetih godina je ovde!
Domaća zabavna muzika osamdesetih godina je ovde!
Domaća muzika je ovde!
