Nezaboravni, omiljeni komičar, rođen je 1.aprila 1924.godine u Kruševcu, kao četvrto dete u porodici. Bio je mršav dečkić, pa mu je drug nadenuo nadimak „Čkalja“, koji mu je ostao do kraja života.
Njegov rodni grad je imao intenzivan pozorišni život-postojalo je amatersko pozorište, a često su gostovale razne putujuće pozorišne trupe. Tako je mali Miodrag od malena zavoleo pozorišnu umetnost, gledajući ondašnje glumačke legende: Dobricu Milutinovića, Žanku Stokić, Jovana Geca…
U gimnaziji se ozbiljnije bavio glumom, u glumačkoj sekciji, gde je veliki uticaj na njega imao profesor Bora Mihajlović. I u vreme Drugog svetskog rata, Čkalja je igrao u amaterskim predstavama i bio angažovan u pozorištu. Po položenoj maturi, odlazi u partizane, gde je angažovan kao glumac u partizanskom pozorištu-Kulturno prosvetnoj ekipi 47.divizije. Po završetku rata, išli su na gostovanja po selima oslobođene teritorije, gde su priređivali priredbe i kratke predstave, u skladu sa okolnostima.
[tubepress mode=”playlist” playlistValue=”1z4PuyEwq62uwtZYQ2m_Sy9A5bFRZ0iQ “]
1946.godine dolazi u Beograd na studije, na Veterinarskom fakultetu. Učlanio se u dramsku sekciju u KUD „Lola Ribar“ i tu upoznao Radivoja Lolu Đukića. Ubrzo je primljen na Radio Beograd, gde je postao član ekipe tada megapopularne emisije „Veselo veče“, pa je napustio studije i posvetio se glumačkom pozivu. U to vreme izdvajaju se dve glumačke zvezde, „dva glavna stuba“ “Vesele večeri“ – Mija Aleksić i Miodrag Petrović Čkalja. Tih pedesetih godina Čkalja je igrao i u Humorističkom i Savremenom pozorištu, gde se proslavio kao vrstan komičar. 1959.godine došlo je vreme televizijskog programa. Lola Đukić stvara prvu TV seriju, humorističku, „Servisnu stanicu“, koja je snimana uživo. Angažovani su brojni glumci, predvođeni već poznatim duom – Mijom i Čkaljom, koji su stekli neverovatnu popularnost u celoj zemlji. Naročito je dolazio do izražaja Čkaljin neverovatni talenat za komiku.
Nizale su se serije, predstave i filmovi, kojima je Čkalja dao neizbrisivi pečat :“Na mesto, građanine pokorni!“ „Muzej voštanih figura“, „Sačulatac“, „Zajednički stan“, „Nema malih bogova“, „Crni sneg“, „Put oko sveta“, „Zlatna praćka“, „Bog je umro uzalud“, „Orlovi rano lete“, „Ljubav na seoski način“, „Kamiondžije“, „Vruć vetar“…
Čkalja je bio verovatno najpoznatiji i najpopularniji jugoslovenski komičar, omiljen među publikom. Bio je poznat po svojoj skromnosti i ljubaznosti prema svima, nikada ga nije ponela slava. Dobio je i brojna priznanja za svoj umetnički rad, pomenimo samo Sterijinu, Sedmojulsku, Nušićevu i RTS nagradu za životno delo, Zlatnog ćurana…
-“Odavno me je Čkaljinoj ličnosti privuklo to, što mi se učinilo – a taj utisak nije se promenio ni do danas – da Čkalja ima dušu deteta. Ovo tim pre, što je i meni samoj uvek nekako izgledalo da komedija i komika u životu znače ono isto, što znači i detinjstvo. Čkaljina ljudska priroda, njegova vedrina i zaigranost, deluju kao ona prisna poetska naivnost dečjeg sveta. Zato se, valjda, Čkaljinoj komičarskoj darovitosti raduju i najmanja deca, i osamdesetogodišnjaci. Jedna od bitnih Čkaljinih glumačkih vrednosti je u tome što on glumi tako spontano, kao što je spontano u stanju da se zaigra neko dete, ako ga krišom posmatramo. Ono skriveno i potisnuto dečje u svakom odraslom biću, možda je i jedan od razloga što publika tako radosno prihvata Čkalju, bez obzira na to u kome se glumačkom izrazu on javlja.”
Sofija Soja Jovanović
Miodrag Petrović Čkalja preminuo je, šest meseci pre osamdesetog rođendana, 20. oktobra 2003.godine.
