Jesi ‘l živa, staričice moja?
Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje.
Nek uvečer nad kolibom tvojom
Ona čudna svjetlost sja i dalje.
Pišu mi da viđaju te često
Zbog mene veoma zabrinutu
I da ideš svaki čas na cestu
U svom trošnom starinskom kaputu.
U sutonu plavom da te često
Uvijek isto priviđenje muči:
Kako su u krčmi finski nož
U srce mi zaboli u tuči.
Nemaj straha! Umiri se, draga!
Od utvare to ti srce zebe.
Tako ipak propio se nisam
Da bih umro ne vidjevši tebe.
Kao nekad, i sada sam nježan,
I srce mi živi samo snom,
Da što prije pobjegnem od jada
I vratim se u naš niski dom.
Vratit ću se kad u našem vrtu
Rašire se grane pune cvijeta.
Samo nemoj da u ranu zoru
Budiš me ko prije osam ljeta.
Nemoj budit odsanjane snove,
Nek miruje ono čega ne bi:
Odveć rano zamoren životom,
Samo čemer osjećam u sebi.
I ne uči da se molim. Pusti!
Nema više vraćanja ka starom.
Ti jedina utjeha si moja,
Svjetlo što mi sija istim žarom.
Umiri se! Nemoj da te često
Viđaju onako zabrinutu,
I ne idi svaki čas na cestu
U svom trošnom starinskom kaputu.
1924.
(Prevod: Dobriša Cesarić)
“Pismo majci” Sergeja Jesenjina je duboko emotivna pesma koja odražava intimnu vezu između pesnika i njegove majke. Jesenjin, poznat po svojoj introspektivnoj poeziji, često se doticao tema ljubavi, gubitka i nostalgije. Ova pesma nije izuzetak.
U pesmi, Jesenjin piše majci kao da mu je ona sama bila oslonac, podrška i svetlo u njegovom životu. U njoj vidi toplinu doma, utehu i nežnost. Svojom poetskom imaginacijom, opisuje ljubav i poštovanje prema majci kroz njen lik, miris i svetlost njenih očiju.
Pismo prikazuje duboku tugu i melanholiju. Jesenjin izražava žal zbog udaljenosti od majke, što može biti metafora za njegovu sopstvenu emotivnu i duhovnu udaljenost od doma, zemlje ili nečega što mu je bilo blisko. Prikazuje se kao neko ko je rastavljen od topline doma i koji pati zbog toga.
Stihovi su puni snažnih slika i emotivnih referenci. Jesenjinov stil je poetski, koristi prirodne metafore, boje i mirise da evocira osećaj prisustva majke. Oseća se žal za izgubljenim vremenima i duboka potreba za bliskošću koja je sada nedostupna.
U suštini, ova pesma prenosi duboku ljubav prema majci, ali istovremeno izražava osećanja gubitka i tuge zbog razdvojenosti. To je oda majčinskoj ljubavi i važnosti porodičnih veza, ali i bolno svedočanstvo o udaljenosti i melanholiji koju nosi ta razdvojenost.
