Šabana Šaulića prati epitet “Kralja narodne muzike”, koji mu dodeljuje njegova verna publika i mediji. On istrajava na estradi preko četrdeset godina. Za to vreme snimio je i objavio brojne pesme, a najpoznatije su: Kako si majko, kako si oče, Uvenuće narcis beli, Sneg je opet, Snežana, Pozno bih te medj hiljadu žena, Sanela, Dodji da ostarimo zajedno, Gordana, Ne plači dušo…
Rodjen je 1951.godine u Šapcu, i još kao dete voleo je da pevuši pesme koje bi čuo na radiju, najviše Himzu Polovinu i Zaima Imamovića. Stric ga je odveo kod poznatog harmonikaša i kompozitora Budimira Buce Jovanovića, koji je prepoznao talenat i počeo da podučava tada sedamnaestogodišnjg Šabana pevanju.
1969.godine snimio je prvu ploču sa pesmom koju je Buca kompoovao – „Utjehu, dajte mi utjehu“. Ta pesma je proslavila mladog pevača, pa su se nizale nove ploče i nastupi, a popularnost je rasla. Objavljivao je uglavnom singlice, a 1972.godine i prvu LP ploču „Bio sam pijanac“. Do 1975.godine autor njegovih pesama bio je Buca, a od onda je uglavnom Šaban sam pisao svoje pesme.
Šaban je bio ćutljiv i povučen mladić, a takav je ostao i do današnjih dana. Za njegovo ime nisu se vezivali nikakvi tračevi i skandali, nije umeo drugačije da se reklamira, sem svojim kvalitetnim glasom i pesmama. Bio je i ostao miran porodični čovek, uvažavan i cenjen od kolega.
1975.godine upoznao je svoju suprugu Gordanu, kojoj je posvetio pesmu „Gordana“, sa kojom ima troje dece i još uvek su u srećnom braku. Šaban je veoma tražen pevač, naročito na romskim svadbama u inostranstvu. Najveći deo godine provodi na turnejama i nastupima, a kada je slobodan, posvećuje se svojoj strasti-pecanju.
Šaban je poginuo u saobraćajnj nesreći 17. februara 2019. godine
Dodji da ostarimo zajedno – Šaban Šaulić tekst i video
