Moje srce, ptica divljine,
našlo je svoje nebo u tvojim očima.
One su kolevka jutra,
one su carstvo zvezda.
Moje su pesme potonule u dubine njihove.
Pusti me samo da se vinem u to nebo,
u njegovo osamno bespuće.
Pusti me samo da delim njegove oblake,
da širim krila u sjaju njegovoga sunca.
Čežnjama ljubavi svoje dajem ti boju i oblik…
Ti si moja, moja….
Ti koja obitavaš u mojim Beskonačnim Snovima…
Ti si večernji oblak koji bludi nebom mojih Snova…
Tvoja su stopala ružičasto rumena od ognja mog čežnjivog Srca…
Ti koja žnješ moje večernje pesme….
Tvoje su usne gorko slatke od ukusa vina mojih Patnji….
Ti si moja, moja…
Ti koja obitavaš u mojim Usamljenim Snovima…
Senkom svoje strasti zacrnio sam oči tvoje…
Stalna gošćo u dubinama moga pogleda…
Vezao sam te, dragana…. i uhvatio u mrežu svoje svirke…
Ti si moja, moja…..
Ti koja obitavaš u mojim Besmrtnim Snovima
