Bojan Adamič

Bojan Adamič je jedan od pionira slovenačkog i jugoslovenskog džeza . Bio je aktivan u sferi instrumentalne i zabavne muzike kao kompozitor, aranžer i dirigent. Dugo vremena se nalazio na odgovornim dužnostima u najvišim telima stručnih muzičkih organizacija.

Rođen je 1912 godine u Ribnici i već kao dete je počeo da uči da svira klavir , kako je sam kasnije izjavio pre je naučio note nego slova. Kada je napunio trinaest godina počinje ozbiljnije da se bavi muzikom i tada je već svirao Beethovena i Mozarta.
Ipak ga je ubrzo privukla ‘profana’ plesna muzika, pa je formirao prvi sastav – trio sa violinom i bubnjevima. Bojan je pored klavira svirao još bubnjeve i harmoniku, a sa petnaest godina čak i alt -saksofon koji je naučio kao samouk. Studije orgulja završio je na Srednjoj muzičkoj školi Akademije za muziku u Ljubljani. Četiri godine je učio trubu takođe na Srednjoj muzičkoj školi, dok je dirigovanje pohađao na Muzičkoj Akademiji , ali i privatno kod profesora Švare.

Tokom dvadesetih godina Bojan je svirao u raznim plesnim sastavima manjeg tipa, a tada je otprilike počeo pisati i prve kompozicije. Svoje prve dodire sa džezom ostvario je oko 1930 godine na Bledu kada je svirao u orkestru ‘Ronny’ i to slušajući gramofonske ploče orkestra Duke Ellingtona i Casalome. Dve godine kasnije osniva svoj orkestar u kome je svirao trubu i saksofon. Taj se sastav, koji je inače nastupao na Bledu i u Splitu, naglo povećavao, pa je sve više trebao Adamiča kao dirigenta nego kao instrumentalistu.

Sredinom tridesetih godina vodio je septet iz kojeg će kasnije nastati orkestar ‘Broadway’ kojim je on takođe upravljao. Pred sam početak drugog svetskog rata taj se orkestar raspao, ali su se iz njega regrutovali muzičari za ‘Plesni orkestar Radio- Ljubljane’ koji je nastao nakon oslobođenja.

I pored početka rata Adamič ostaje ipak aktivan u muzici i tada je vodio još dva sastava pod svojim imenom, ali uskoro sa svojim prijateljem , inače odličnim saksofonistom , Borisom Ziherlom, odlazi u NOB da bi, kako je kasnije rekao : ‘ uz opšte ciljeve izborio i pravo građanstva jazz muzici ’. To mu je i uspelo odmah po završetku rata kada je zahvaljujući svom velikom uticaju formirao naš prvi službeni plesni orkestar – ‘ Plesni orkestar Radio-Ljubljane ‘, kojim je dugi niz godina i dirigovao i rukovodio.

U tom su se orkestru našli i neki muzičari iz predratnog ‘Broadwaya’ , a među njima Dušan Veble i Ladislav Zupančić koji su godinama nakon toga svirali u ‘Plesnom orkestru’. Bojan je sa tim orkestrom koji je dao veliki broj naših dobrih džezista išao na gostovanja po jugoslovenskim centrima, susretima velikih plesnih i jazz orkestara naših radio stanica, a takođe i na turneje po Švajcarskoj, Čehoslovačkoj, Mađarskoj, Austriji, Poljskoj, Italiji i SSSR- u.

Jedan od velikih doprinosa Bojana Adamiča je stvaranje filmske muzike, napravio je muziku za više od 70 filmova u periodu od 1952 do 1985 godine. Izdvajamo neke od poznatijih filmova za koje je Adamič komponovao muziku : ‘Valter brani Sarajevo’, ‘Vuk samotnjak’, ‘Devojački most’, ‘Partizanska eskadrila’, ‘Ne okreći se sine’ i ‘Ljubav i moda’.