“Kafu mi draga ispeci” i predivni glas moje majke je ovekovečio moj prvi susret sa našom narodnom muzikom.
Često, kad se setim svog detinjstva i svežeg mirisa očišćenog stana setim se i mamine crvene marame koju je stavljala na glavu dok je spremala stan. Bilo je to vreme pre usisivača i mnogobrojnih sredstava za čisćenje, tako da još uvek osećam miris sirćeta i čujem zvuk zgužvanih novina kojima je mama prala prozore. Volela je da peva dok sprema stan a meni se njeno pevanje činilo nestvarno i svakom me je pesmom odvodila u neke čudesne svetove, daleke i tajanstvene. Ipak, “Kafu mi draga ispeci” je za mene ostala simbol maminog pevanja iz mog ranog detinjstva.
Živo se sećam i šara i boje dušeka koje je moja dečija mašta obojila, mirisa “pečene” kafe iz pesme i toga kako sam se čudila zašto spavaju na dušeku … o poetsko – erotskom smislu ništa nisam ni slutila naravno.
Silvana Armenulić je bila velika zvezda naše “novokomponovane” narodne muzike i njene su pesme i danas rado pevane po kafanama i veseljima. Igrala je u seriji “Ljubav na seoski način” (1970):
Za Silvanom su ludovali mnogi a nikada se neće utvrdti da li je to bilo više zbog pesme ili slavnog dekoltea. Mislim da su ipak ludovali i zbog jednog i drugog. Poginula je u saobraćajnoj nesreći kao mlada i na vrhuncu slave. Mnogobrojnim obožavaocima ostale su samo njene ploče i video snimci uz koje njena popularnost ne bledi.
Moj omiljeni pevač novokomponovane narodne muzike bio je Toma Zdravković. Volela sam njegov “dert”, žedj za životom, dubine u koje je tonuo u svojim pesmama, visine u koje je uzletao i hrabrost u susretu sa bliskom smrću. Živeo je zaista do poslednjeg daha o čemu najbolje svedoči pesma:
I Toma je otišao prerano kao i Silvana, ali njegove pesme još uvek greju srca mnogih širom bivše Jugoslavije i dalje…
Narodna muzika
U posleratno vreme, na Radio-Beogradu je nastupao šef Velikog narodnog orkestra Vlastimir Pavlović – Carevac sa tadašnjim pevačima Vuletom Jeftićem, Danicom Obrenić, Andjelijom Milić i Miletom Bogdanovićem, koji su negovali srpsku izvornu narodnu muziku. Duško Radetić sa svojim orkestrom je bio specijalista za kosovske i makedonske pesme. Kasnije, sa svojim tamburaškim orkestrom u Vojvodini svirao je Janika Balaž.
1964.godine pesmom “Od izvora dva putića” publici se predstavila Lepa Lukić i ubrzo postala najpopularnija pevačica, čak je proglašena “kraljicom” narodne pesme. Bili su popularni Cune Gojković sa svojim hitom “Kafu mi draga ispeci” iz 1963, Gvozden Radičević (“Uzmi sve što ti život pruža”), Nedeljko Bilkić, Safet Isović, Meho Puzić, duet Selimova-Želčevski, Esma Redžepova, itd.
Sedamdesetih, najpopularnija je bila Silvana Armenulić, pa su mediji izmislili rivalstvo izmedju nje i Lepe Lukić. Silvana je 1976 poginula u saobraćajnoj nesreći, a njen najveći hit je “Sta ce mi život”. 1971. pesmama “Mirjana” i “Vlajna” dolazi Predrag Živković Tozovac, pa Šaban Šaulić, Miroslav Ilić (“Devojka iz grada” 1972), nezaboravni emotivac i boem Toma Zdravković…
Osamdesete godine je obeležio bend “Južni vetar” koji je promovisao Mileta Kitića, Sinana Sakića, Kemala Malovčića, Šerifa Konjevića, Šemsu Suljaković, Draganu Mirković, Indiru Radić i Hanku Paldum. Tu se promovisao istočnjacki melos.Poseban fenomen bila je pojava Lepe Brene, koja je imala veliku popularnost širom Balkana.
Narodne, tj folk pevačice se sve slobodnije oblače i ponašaju, mnoge grade karijeru na skandalima u žutoj stampi. Izvorna narodna muzika postaje neprepoznatljivi miks sa turskom, iranskom, kasnije tehno muzikom, gde nastaje rogobatni turbo-folk.
80tih u žiži popularnosti su i Vesna Zmijanac, Zorica Brunclik, Nada Topčagić, Merima Njegomir, Halid Muslimović i Halid Bešlić, Marinko Rokvić, Haris Džinović itd…
Posebno mesto ima Šaban Bajramović, “kralj romske muzike” iz Niša, koji je napisao i komponovao vise od 700 pesama. Njegovo izvođenje pesme “Đelem, đelem” izabrano je za himnu svih Roma sveta, a “Tajm” ga je proglasio jednim od 10 najvecih bluz pevača na svetu.
Ideja da pokrenete ovakav sajt je sjajna. Zaista nas sve, koji pripadamo generaciji kojoj ste ga posvetili, uspesno vracate u to davno doba, za koje nam se danas cini da smo ga ziveli u nekom drugom zivotu.
Ako budete prosirivali pojedine delove, radovalo bi me da spomenete Zarka Milanovica, koji je svojim muzickim radom u sferi izvorne narodne muzike,takodje dao znacajan doprinos ovoj epohi.
Naravno, ima toliko puno znacajnih ljudi iz ovog perioda, svakako ih je nemoguce sve spomenuti. Srdacan pozdrav.
Hvala na podsećanju Marina. Svakako ćemo uvrstiti Žarka Milanovića.
Srdačan pozdrav
Vaša sećanja
A zasto nema Nina Resica pa covek je bio toliko slusan i voljen, a slusa se i danas
Pozdrav
Nino Rešić je bio dobar pevač i zvezda devedesetih godina. Mi se prisećamo autora koji su stvarali i bili popularni u nekadašnjoj Jugoslaviji, do početka devedesetih.
Pozdrav, Sećanja
sjajna stranica i sajt! veliki pozdrav iz dijaspore!
Hvala!
Pozdrav od Sećanja