Pregršt latica na jednoj ružici
Pregršt ružica na jednoj grani
Izobilje mirisa u bokorima
majskih ruža.
Prva ruža koja cveta
Kratkog nam je veka.
Pčeli nevažna,
A čoveku važna:
donosi mu izobilje mirisne lepote.
Izaziva radost,
Kao mladost što bukne
i sa prvim bolom nestaje.
Majska ruža i mladost
družbenice stare.
Večne!
Kao radost u starosti što za kratke bljeske zna
Majska ruža i starost
družbenice stare.
Večne!
A život surov
mladost nam lako
u zrelost pretvara
te i ona čeka
proleća nova i majske ruže.
O majska ružo,
O lepa mladosti,
O bljesku starosti!
Ni združeni duže od majske ruže
Ne umemo mirisati.
Latice guste,
Latice nežne,
Prvi vas pljusak kiše stuče.
Na zemlji leže latice nežne,
Latice tužne, latice neme.
Mladost se često pita
I pita:
Ko baca trnje po njenoj nežnosti?
Ne, pljusak nije.
Gromovi ljudski
Trnjem
Mladost zabole.
I mladost pada,
pada do tuge
i čeka nove
Majske ruže.
