Neda ArnericRođena je 15. jula 1953.godine u Knjaževcu. Od malih nogu pokazivala je interesovanje prema glumi i sceni. Detinjstvo i nije proživela, jer veoma rano stupa na scenu, snima filmove i postaje slavna. Već kao trinaestogodišnja devojčica snimila je svoj prvi film „San“, čime je osvojila prvo reditelja Purišu Đotđevića, a onda i celu Jugoslaviju. Ističe da joj slava nije udarila u glavu, za šta su zaslužni njeni roditelji, koji su je pre svega slali u školu, zatim na fakultet i brinuli o njenom vaspitanju.

U Beogradu je završila Devetu gimnaziju, a 1968.godine upisala se na Akademiju za pozorište, film, radio, i televiziju. Neda je pokazivala interesovanje i prema umetnosti, pa je 1980. diplomirala istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, što joj je omogućilo da 2005.godine postane umetnička direktorka „Niš art“ fondacije u Nišu. U periodu od 1985. godine do 1999. vodila je sopstvenu galeriju Atrijum u Beogradu. Galerija se sama ugasila po nestanku Jugoslavije, jer je upravo Jugoslavija predstavljala njen koncept. Pored glumačke karijere zanimala se i za politiku, pa je tako 1996. postala član Demokratske stranke, a bila je i narodna poslanica u prvom sazivu Narodne skupštine. Od 1998.godine predaje „Javni nastup“ u Centru modernih veština u Beogradu.

Neda je jedna od naših glumica sa najvećim brojem uloga, snimila je preko 110 filmova, i glumila u preko 40 pozorišnih predstava, pa je zbog toga često putovala, i jedno vreme živela i radila u inostranstvu. Ističe se u filmovima „Jutro“, „Višnja na Tašmajdanu“, „Sutjeska“, „Ko to tamo peva“, „Sumnjivo lice“ i mnogim drugim. Ipak uloga koja ju uverila da je ispekla zanat, i da je postala glumica jeste Delfina u filmu „Ispravi se, Delfina“. Ova uloga se Nedi posebno dopala, jer je glumila devojku plivačicu, maratonku koja je preplivala Lamanš i Nil. Nedi nije predstavljalo problem da tumači ovaj lik, jer je sama dosta vemena provodila na moru, s’ obzirom da je polu Dalmatinka, i da se njen tata bavio vaterpolom i slao je u klubove da uči da pliva. Danas, kad se priseća svih svojih uloga i filmova, izdvaja jedan film „Ko to tamo peva“. Zannimljiv je bio način na koji je film snimljen- u besparici, kada se nije imalo para za benzin, nije bilo ni za dnevnice, a svi su se družili. Zajedno bi iznajmili autobus, potrpali se i krenuli u šest sati za Delibatsku peščaru, gde bi posle seli u drugi rasklimani autobus na snimanju. Neda je veoma ponosna što je bila deo takve ekipe kao što su Pavle Vujsić, Dragan Nikolić, Bata Stojković, Taško Načić i ostalih, a i samog filma koji je proglašen za najbolji u proteklih pedeset godina.

Njen celokupan glumački rad prikupio je brojne nagrade. Na filmskom festivalu u Puli za svoju ulogu u filmu „Ispravi se Delfina“, u režiji Aleksandra Đorđevića, je nagrađena Srebrnom arenom. I još jednom na istom festivalu, za ulogu u filmu „Haloa-praznik kurvi“ u režiji Lordana Zafranovića, gde je nagrađena Zlatnom arenom. Takođe je dobitnica nagrade „Carica Teodora“ na festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu.

Neda nas je napustila 10. januara 2020. Počivaj u miru …

Film i pozorište

PODELI: