Pusti maštu da te vodi!
Napusti tegobu svakodnevnice!
I lutaj:
Maštom usni šta ti treba!
Sve što drago ti je
nek je tu,
obrni svet naopačke,
ljuljaj ga levo – desno.
U tvojoj mašti sve
moguće je:
Gle, iako je zima i
cveta nigde nema,
leptir je na cvetu
šaren i lep.
Živeće samo jedan dan,
a vedar je kao da kraj ne postoji,
kao da se jedan dan poklapa sa večnošću.
Slušaj, leptir kaže:
Život je dug ako je pun!
Ne slušaj reči:
Život je kratak.
Ispuni, napuni život svime
što imaš,
svime što nemaš.
Usni i dodir koji nemaš,
Poljubi i usne koje su daleke…
Na mekoj travi
i boja te poziva da
odmor nadješ.
Zgnječi travu svog života!
Neka i cvetak neki u njoj bude!
Pod težinom tvoga tela
isušena rosa će zaplakati,
a bola neće biti.
Tad nebu se obrati
da ti slatkom svetlošću
najavi dobro vreme:
Zaigraćeš,
Zasviraćeš,
Zapevaćeš,
Rukom nežnom,
najlepšu ćeš kosu milovati…
Pucaj maštom u svakodnevnicu!
Moćan je pucanj mašte:
Pred njim će svakodnevnica klečati!
Tada je sve moguće…
Jer, tada si jak.
