VIS ’Siluete’ su jedan od prvih i najpoznatijih beogradskih rock sastava na ovim prostorima koji su na neki način obeležili nastanak rock epohe kod nas. Pevač Zoran Miščević, lider ’Silueta’ i jedan od pionira domaće rock muzike ovako se priseća tih vremena kada je grupa osnovana : ’ Leta 1962 pojavom Klif Ričarda i grupe Shadows počelo je i naglo interesovanje za grupe od tri gitare i bubnjeva.
Išli smo u britansku čitaonicu u Knez Mihajlovoj i gledali slike bit sastava i gitara. U to vreme u Zagrebu je već postojalo par grupa, a ‘ Bijele strijele ‘ su imale već nastup i na televiziji. Stan u Prizrenskoj je postao naša radionica. Koristili smo svoje školsko znanje i ručno uz pomoć testerica i panel ploča pravili svoje gitare. ‘
Za osnivanje ’Silueta’ , 20 oktobra 1961 godine, presudan je bio film “Veseli klub mladih” u kome su nastupali Klif Ričard i sastav Shadows. Upravo zbog ove grupe mladi Beogradjani su po ideji Branka Gluščevića odabrali ime ’Siluete’ za naziv svoje grupe. Originalnu postavu ’Silueta’ činili su : Zoran Miščević koji je pevao i svirao bas, ritam gitarista Branko Gluščević, solo gitarista Ilija Stanić, klavijaturista Zoran Simjanović i bubnjar Miroslav Minić Mine.
Prvi nastup grupe se desio u fiskuluturnoj sali ’Ekonomske škole ’, ali prvi veći nastup su imali u Domu omladine ’Vuk Karadžić ‘ pod nazivom ‘Koncert za karikaturu i tvist’ . Tada su se prvi put pred beogradskom publikom pojavile na sceni električne gitare, bile su vrlo čudnog i nepravilnog ćoškastog oblika, u crvenoj boji , a proizvodile su neobičan, jak, metalan i treperav zvuk. Mladići iz ‘Silueta’ su ostavili prijatan utisak na publiku, a naročito momčič koji je lupao bongo bubnjeve, poskakivao uz zvuke muzike i prenosio svoje oduševljenje na sve prisutne, bio je to upravo Zoran Miščević.
Nakon ovog nastupa ‘Siluete’ su nastupale niz puta u ‘Taš kafeu , ‘Domu Omladine’, a preko leta i u ‘Euridiki’. Prvi veći zvanični nastup ’Siluete’ su imale krajem 1961. godine u ’Domu sindikata’ na koncertu Đorđa Marjanovića koji im je i kasnijom saradnjom puno pomogao u razvoju njihove karijere i predstavljanju na široj muzičkoj sceni.
Posle svirki u Makarskoj, tokom leta 1963 godine dolazi do prvih personalnih promena i razlaza u grupi. Simjanović prelazi u Elipse, a Ilija Stanić postaje novi gitarista u Siluetama . Gluščević kao basista, Zoran Miščević, solo gitarista Božidar Plesničar, Lari iz Maribora i ritam gitarista Slobodan Mihajlović osnivaju grupu Lutalice. U to vreme Miščević peva takođe i sa sastavom Safiri. Lutalice nakon pobede na Gitarijadi koja je održana na beogradskom Sajmištu marta 1964 godine odlučuju da prestanu sa radom. Miščević se vraća u ’Siluete’ koje vrlo brzo postižu uspeh u sledećoj postavi : klavijaturista Ljuba Đorđević, basista Dejan Dunjić, gitarista Slobodan Todorović, bubnjar Jovan Mišević i ritam gitarista Miomir Petrović Kraka, tada je sa njima nastupao i pevač Tomislav Tomi Sovilj koji im se pridružio pošto je napustio grupu “Zlatni dečaci”.
Krajem 1964 godine ’Siluete’ se cepaju na dva dela, jer se Tomi Sovilj odvaja i formira svoje ’Siluete’ sa kojima snima singl : “Vule-bule’7 “, “Hej, o Slupi”, “Džini Džini” / “Za jedan časak radosti” za izdavačku kuću Diskoton. Ova grupa nastupa i radi do 1970 godine kada Tomi Sovilj odlazi za inostranstvo, tačnije Nemačku, gde će nastupati po američkim klubovima.
Tokom 1965 godine Miščevićeve ’Siluete’ svojim nastupima, izgledom,a naročito dugim kosama šokiraju tadašnju puritansku publiku što im obezbeđuje instant popularnost kakva pre toga na našim prostorima nije bila viđena. Beograd u to vreme ima oko dvesta trideset grupa, članovi su uredno podšišani i odeveni, ali Siluete muzikom i scenskim nastupom razaraju te standarde.
Na Gitarijadi ‘Parada ritma’ na Sajmištu ’Siluete’ učestvuju januara 1966 godine uz najpopularnije tadašnje grupe i tada sa njima prvi put nastupa gitarista Dragi Jelić koji je napravio spektakularan transfer iz sastava ’Beduini’. Već sledeće godine pobeđuju na Gitarijadi koju su tada organizovale “Večernje novosti”. Prvi singl na kome su se našli prepevi stranih hitova, prodali su u iznenađujuće uspešnom tiražu od 45 000 primeraka, a na ploču su uvrstili tadašnje hitove : “Tvoj rođendan” (obrada “Sha la la la Ne” iz repertoara Small Faces), “Keti” u prepevu Branka Marušića Čuture, “Najdraži san” (“Walk in the Room” sastava Searchers) i “Uhvati vetar” (Donovanova “Catch The Wind”).
Srđan Karanović, u to vreme student režije, snima za televiziju portret o njima pod nazivom “Učio sam dve godine kontrabas”. ’Siluete’ u Zagrebu i Beogradu 1966 godine nastupaju na hepeninzima poznate slikarke Olje Ivanjicki. Grupa dospeva na naslovne stranice raznih časopisa, a Miščevićeva duga, plavo obojena kosa proizvodi i dalje skandale tako da ga na ulici često pokušavaju ošišati, pa on pribavlja medijsku pažnju time što želi da osigura kosu. Novu 1968 godinu dočekuju u ’Domu omladine’ svirajući koncert u trajanju od dvadeset tri časa. Januara 1968 godine na koncertu u Sarajevu izazivaju pravu histeriju sa lomljenjem stolica, Miščeviću su u gužvi iscepali košulju, pokidali zlaini lanac, menadžeru ukrali novčanik, a Ljubi Đorđeviću razbili bocu o glavu. U Novom Sadu su se potukli sa publikom, polomili gitare, a besna publika im je oštetila kombi, to su bile godine rock ’euforije’ i skandala.
Miščević je primao na stotine pisama obožavalaca, ustanovivši prvi put na domaćoj sceni status mega zvezde. Grupa je pokušala da se probije i na stranom tržištu, tako što su mesecima svirali po Austriji i Nemačkoj, međutim, tada ih napušta Dragi Jelić koji se vraća u Jugoslaviju i posle vojske prelazi u grupu ’Džentlmeni’. Tokom odsustva, novine se i dalje bave njima, pa je objavljena izmišljena vest da su svirali na groblju u Nirnbergu, što se doduše uklapalo u njihov incidentni imidž.
Po povratku 1967 godine, objavljuju singlove sa pesmom “Dona” i “Voleti nekog”. U Domu omladine 5. septembra 1967 godine organizuju povratnički koncert i kreću na turneju koja je obuhvatila sto dvadeset koncerata. 1969 godine grupu napušta Dejan Dunjić koji odlazi u London, a menja ga basista i slikar Aleksandar Cvetković. Po objavljivanju četvrtog singla “Dosadan dan” kreću na tezge po Evropi i to pretežno po noćnim klubovima. U želji da u inostranstvu objave ploču, uporno su svirali, ali kada je postalo jasno da tu ambiciju neće ostvariti, grupa prestaje sa radom.
Svi članovi se vraćaju u Jugoslaviju, Cvetković osniva grupu ’CD’ , a zatim se posvećuje slikarstvu. Miščević ostaje još godinu dana u Nemačkoj nastupajući sa jednom italijanskom grupom. Po povratku u Jugoslaviju 1973 godine Miščević nastupa jedno vreme kao pevač tako da je gostovao na singlu “Banane” / “Reka suza” (PGP RTB 1973) , grupe ’Formula ljubavi’ . Uskoro se povlači sa scene, ali posle dvogodišnje pauze, rešava da realizuje staru ideju o rock’n’roll cirkusu.
Obnavlja ‘Siluete’ u sastavu : klavijature Ljuba Đorđević , bas Boba Orlić (ex ’Bitnici’ ), električni klavir Dragan Vukelić i bubnjevi Radomir Dramičanin (ex ’ Dah’ ). Za potrebe scenskih nastupa kupuje zmiju i polaze na turneju, ali dani stare slave su odavno prošli tako da turneja i nije bila baš uspešna. Tokom 1975 godine nastupa po hotelima, a 1976. godine ponovo formira ’Siluete’ sa mladim muzičarima, ali i vernim saradnikom Ljubom Đorđevićem i tada u tom sastavu 1977 snimaju singl “Ponoćni voz”. Zoran Miščević i ’Siluete’ su u to vreme redovno nastupali i po manjim mestima. Potrebno je spomenuti da su 1976 godine sa Lidijom Velkovskom, bivšom mis, snimili singl “Makedonsko devojče”.
Tokom sledećih godina Miščević uz neverovatnu upornost i gotovo nikakvu medijsku reakciju, vodi grupu kroz koju prolazi ogroman broj muzičara tako da je jedno vreme funkcionisao kao prava mala rock’n’roll škola. Nove muzičke tendencije su njihov zvuk ’ folk rock’ ipak svele na marginu interesovanja , a muzičari čim bi nešto naučili , su odlazili dalje i napuštali grupu. Tih godina ’Siluete’ se povremeno pojavljuju na velikim koncertima, a Zoran Miščević obavezno peva temu u kojoj je udarni refren “Dok su bile Siluete Dugmići su bili malo dete” što predstavlja varijaciju na pesmu “Kad bih bio bijelo dugme” Gorana Bregovića, upravo zbog toga ’Siluete’ su se pojavile i na koncertu Bijelog dugmeta na ‘Stadionu JNA’ septembra 1979 godine.
U jesen 1986 godine, posle duge bolesti umro je Ljuba Đorđević, Zoran je nastavio dalje, ali sa manje energije i entuzijazma. Na CD-u “Sjaj izgubljene ljubavi” u okviru edicije YU retrockspektiva (Komuna – 1994 god ), pored ostalih junaka šezdesetih godina, objavljena je njihova obrada Linčove pesme “Tvoj rođendan”, Zoran Miščević je umro 4 aprila 1995 godine.
Diskografija
Singlovi
“Tvoj rođendan” / “Najdraži san” / “Uhvati vetar” / “Keti” (Diskos 1966)
“Dona” / “Noć za ljubav” / “Moj srećan dom” / “Uzmi ili ostavi” (Diskos 1967)
“Kiša” / “Raskid” / “Voleti nekog” / “I’ll Cry Tomorrow” (Diskos 1967)
“Sećanje na Keti”/”Dosadan dan” (PGP RTB 1969)
“Makedonsko devojče” / “The Girls from Macedonia” (Diskos 1976)
“Ponoćni voz” / “Plačem” (Diskos 1977)
