Kiki bombone

Kiki bombone

Kako ono beše:

Šta nam treba kad idemo bilo kuda? Uh, pa Ki ki bombon je za svuda.

Ko nam grlo čisti kad malo zaboli, zar odžačar u crnom odelu? Ne, bombone Negro su odžačar našeg grla.

Šta je potrebno “za generacijo ki raste”, šta…? Sećamo se: Eurokrem.

Može i Kinderlada!

A zašto? Sećate li se? Da. Ona ima više mleka i lešnike, “više ukusa za vašu decu” tj. nas. Možemo dodati  Cipipripi, “jer nema ništa lepše od Ciiripija“.

Šta nam treba za letnje vrućine? Sećamo se: “…Kapri, Kapri… Ša, ša, Šarenko…Ru, ru, Rumenko…Pekabela, Pekabela, Pekabela. Sladoledi Pekabela”. A može i “Ledolino, desertna krema kakve nema”.

Nemoguće je zaboraviti čime smo sladili naše detinjstvo, a u isto vreme moramo priznati da su nam se naši roditelji zdušno pridružili. Zajedno smo uživali u velikom broju bombona, žvaka, keksova, auh i čokolada i svega ostalog. Svakako, mi smo imali prednost, dete je najvažnije na svetu i njemu se prvo mora ugoditi a za odrasle šta ostane. Dobro, ne voli dete isto koliko i odrasli bombone ili nešto drugo: dete voli više, odnosno u većoj količini. Dete je nezasito i zaustavlja se tek na autoritativnu opomenu roditelja kako nije zdravo toliko jesti slatko, kako će nešto slatko dobiti tek posle ručka, kako će se prehladiti od velike količine sladoleda…U pravu su bili naši roditelji, i mi ponavljamo isto, odavno više nismo deca.

Dok naši roditelji, koji su tada bili mladi, piju piće svoje mladosti “Coctu” koju i danas mogu priuštiti sebi, mi ćemo pijuckati Frutekov sokić na slamčicu iz prošlih vremena i zaviriti u gomilu slatkiša kako bismo izabrali nešto što bi nam sad, večeras ili sutra bilo po meri.

Nije lako izabrati kad je gomila pred tobom a roditelji stalno ponavljaju kako smeš da tražiš jedan ili dva slatkiša za taj dan. I ne smeš da kmečiš i tražiš sve jer je to nepristojno…a možda se i nema novca.

Pred nama je bio veliki izbor, mada će se mnogi tome nasmešiti sa stajališta današnjeg izbora, ali i kvaliteta. Ipak, mnogo toga deli prošlost i sadašnjost, neki su slatkiši nestali, a neki su i dalje tu nepromenjenog ukusa: Ki ki bombone, Negro… Eurokrem, keks Domaćica…čokolada Bata i Seka, Mikado čokolada ( prva čokolada sa rižom u svetu), mlečna čokolada Galeb…čokoladna bananica…

Prisetićemo se šta smo sve imali za našu slatku uživanciju i to onako, bez reda, kako nam šta padne napamet, mešaćemo čokolade, bombone, žvake…i sigurno ćemo nešto propustiti. Ali to nam niko neće zameriti, jer oni koji se sete će nam samo “sa žarom iz dečije glave” dodati: zaboravili ste… a ja se sećam. Reći će u sebi, a možda i nama: Hajde da ih podsetim, nešto im pamćenje škripi.

Dakle, birali smo ili smo dobijali od roditelja, baka, tetaka … :

večne i naukusnije na svetu Štarkove čokoladne Bananice (prozvode se još od 1938.godine, a red je da pomenemo i njenog tvorca gospodina Franju Vaja), Pionirove Negro bombone, Krašove tanke a slatke čokoladice Životinjsko carstvo sa sličicom neke životinje koju smo odlagali u Album…i da nadalje ne spominjemo naše uspešne proizvođače sećaćemo se samo poslastica:

 

lilihip – lizalica          šećerna vuna

BANANICA

Ki Ki ,  Ki Ki                Bronhi          505  SA CRTOM      NEGRO      Slatka tajna      VISOKO C     Kavabon

Pepermint   Bombon sa medom       ljuti- mentol – tvrdi       Svileni lešnik           Karamela-lešnik

Supermint             Pez

Goldi             Frondi                 Tops

Domaćica

Petit Beure      Belvit                Mlečni keks             Moto keks

Tin i Tina      Casino žvake          Double Bubble           Softy   Efecta             ŽVAZBUKA

Cigarete – žvake                  Coloy’’s spearmint      Shock!       Disko

Čunga Lunga              Bazooka

Bajadera, bajadera

Eurokrem      Kinder lada         Cipiripi

napolitanke sa ukusom limuna, lešnika, jagoda, mandarina

rum pločice        Eurokrem tabla

Frutek sokić       Pipi oranžada   JUPI         Hura        Nara        COKTA     Sila    Dvostruki C

Fla-Vor-Aid                 Cedevita     Mirinda        Coca-cola   Fanta

mlečna čokolade Galeb      Dado         Goga             Braco       Seka          Seka i Braco     Ideal    Runolist

Extra Tutti Fruti                     Gricsi                       Samo ti…                    Volim te…

Mlečna čokolada s alpskim mlekom

Mlečni dukat               čokoladne štangle Moka, Cica Maca, Pera Detlić

NAJLEPŠE ŽELJE

Rio              Rumba               Nugata         Super Super           Zagi

ČOKOLEŠNIK (dobar za otroke)      ČOKOLINO

Bombonjere ( Cherry…)

marmelade u kanticama i velikim teglama od različitog voća, šipka i mešane

Praline                  Voćni sirupi

Sladoledi na toćenje u kornetu

Sladoled u loptici

Snjeguljica     Sneško            Kapri                RUMENKO         Šarenko            Cmok             Čoko Moko

Kornet vanilla, jagoda, čokolada…

Pomislili bi mnogi da su današnje poslastice, ali one nas slade još od 80-ih. Deca koja si ih volela sada su odrasli ljudi:

Gumene bombone

MEDENO SRCE              Slatko srce

Jaffabiskvit                                       Munchmallow

Da li se sećate kako smo nekada obeležavali svoje rođendane do četvrtog razreda osnovne škole? Poneseš u školu jedan kilogram raznovrsnih bombona da poslužiš sve đake u razredu i učitelja ili učiteljicu. Svakom po dve. Za bombone koje preostanu ne moraš da brineš kome ćeš da ih ponudiš, jer uvek ima onih koji sami traže još. Bilo je to davno, nešto pre i nešto posle 70-ih… ne sećam se do kada je trajalo.

Kupovati bombone na meru nije bilo nešto neuobičajeno. I u samoposlugama (prva samoposluga na Balkanu otvorena je u Beogradu 1958.godine) su do kraja 70-ih godina postojale tezge sa bombonama u velikim teglama  koje su se kupovale na meru. Imali smo i male (privatne) radnjice sa bombonama na meru. Ne znam gde ste vi, ali ja sam kupovala kod čika Mileta – bombondžije. Vremenom su zatvorene, a veliki proizvođači su otvarali svoje specijalizovane prodavnice. U Beogradu, u Ulici Gavrila Principa, i danas radi SZR za proizvodnju ratluka ( najbolji ratluk na svetu, i uvek svež) i nešto bombona uključujući i šećerne bombone kojima se  kitila jelka. Retkost je radnja sa tako dugom tradicijom sa oca na dete koja ne popušta u kvalitetu svoje male proizvodnje.

Dok su naše fabrike iz godine u godinu postajale sve naprednije i naša potrošnja je očigledno rasla. Zasladili smo se tonama i tonama slatkiša…Rekli smo već, dete je nezasito…a detinjstvo najslađe doba života.

Nije retkost sresti baku kako iz torbe vadi kesicu sa bombonama, uzima jednu da se okrepi na putu…Ako ste u njenoj blizini poslužiće vas…

Slavica Štulić

***

Pogledom na slatkiše iz detinjstva, momentalno se vraća i već zaboravljeni, miris i ukus kao i osećanje radosti kad smo ih dobijali…

 

PODELI: