Bilo je to doba veselih sedamdesetih u socijalističkoj Jugoslaviji. Standard je bio na vrhuncu, ljudi opušteni, svega je bilo dovoljno i na dohvat ruke, svi su želeli da se zabavljaju, s nadom u još bolju budućnost. U muzici, zvezde zabavne muzike su posustajale, rok je bio tek u začetku, a folk još na margini.
Pravo vreme za vesele, lepršave pop pesmice koje je publici prezentovao Čobi. Prava anti-zvezda, mali, debeli,šarmantni, uvek raspoloženi pevač preko noći je postao popularan i omiljen. Sa njim su se svi mogli poistovetiti, bio je narodski lik, jednako omiljen i kod dece, i kod žena, i kod muškaraca, koji ga nisu videli kao konkurenciju, već kao simpatičnog debeljka, stvorenog za uveseljavanje nacije.
Vladimir Savčić (1948 – 2009) počeo je karijeru u Sarajevu, svirajući bubnjeve i pomalo pevajući. Voleo je Čabi Čekera, i po njemu dobio nadimak, doduše, pogrešno preveden – Čobi. 1969.godine postaje pevač u grupi Pro Arte, na poziv Đorđa Novkovića. Već prva pesma u Čobijevom izvođenju “Takav je život” postala je hit. Pro Arte su odmah stekli popularnost – i zbog Novkovićevih pevljivih pop pesama i zbog Čobijevog posebnog raspuklog glasa, a svakako i zahvaljujući njegovom baby-face izgledu, Čobi je postao jedan od prvih pop idola.
Pravu euforiju izazvala su sledeća dva singla “Lola” i “Tike tike tačke”.
Redovno su učestvovali na festivalima i išli na mamutske turneje po celoj zemlji. Hitovi Lola(1970), Elena (1971), Tike tike tačke (1971), Toplo ljeto (1972), Dolina našeg sna (1972), Nemoj draga plakati (1972), Jedna mala plava (1975), Vratija se Barba iz Amerike (1975) Šjor Bepo kapitan (1975),Čoko, čokolino, Plačem, Tužna su zelena polja i danas su rado slušane pesme koje su postale evergrin domaće pop muzike. 1975. otišli su na turneju po SSSRu gde su održali 120 koncerata, potom i po Americi.
Grupa Pro Arte prestala je sa radom 1980. godine, i Čobi je nastavio solističku karijeru. Ipak, njegovo zlatno doba je prošlo. Učestvovao je na festivalima, pevao dečje pesmice, gostovao po Americi i Australiji . Na svim svojim nastupima Čobi je uvek vodio računa da pesma bude propraćena i odgovarajućom garderobom i scenskim izrazom, odnosno da ga publika dobro zapamti. Na binu je izlazio i na biciklu, obučen kao mornar, a kad bi zapevao “Mamu Huanitu” ili “Tužna su zelena polja”, zvučalo je to toliko uverljivo i srceparajuće da su ga ljudi pitali koga je on to u životu izgubio.
U svojoj bogatoj karijeri, sa grupom „Pro Arte“ i samostalno ostvario je tiraž od oko osam miliona ploča, što ga svrstava među najpopularnije izvođače svih vremena na prostorima bivše Jugoslavije.
Jedna mala plava
Jedna mala plava na ramenu mi spava
Na ramenu mi spava jedna mala plava
Zelena je trava srca nam probudila
Jedna mala plava cjelu noć me ljubila
Cjelu noć me ljubila, pa se je umorila
Cjelu noć me ljubila, pa je jadna zaspala
Jedna mala plava na ramenu mi spava
Na ramenu mi spava jedna mala plava
Jedna mala plava na ramenu mi spava
Na ramenu mi spava jedna, jedna, jedna mala plava
Jedna mala plava na ramenu mi spava
Na ramenu mi spava jedna mala plava
Jedna mala plava na ramenu mi spava
Na ramenu mi spava jedna, jedna, jedna mala plava
Na ramenu mi spava
Sakrio se mjesec iza crnog oblaka
Sakrio se mjesec, pa se nije stidjela
Cijelu noć me ljubila, pa se je umorila
Cijelu noć me ljubila, pa je jadna zaspala
LOLA
Zar nije ti dosta što imaš od mene
i ljubav što dajem ja
zar nije ti dosta što ni jednog časa
bez tebe ja nisam sam
Zar nije ti dosta sto samo bez tebe
ne mogu živjet’ ja
jedina moja, o, ljubim te
zar nije ti dosta to sve
O, Lola, o, Lola
ti znaš da nisam milioner
o, Lola, o, Lola
da poklonim ti čitav svijet…
Tužna su zelena polja tekst i video
