Poznati jugoslovenski režiser partizanskih filmova, koje je snimao u njemu svojstvenom, vestern maniru. Njegovi filmovi su akcioni, dramaturški jednostavni, iskreni i emotivni ratni spektakli, koji promovišu klasične ljudske vrednosti – prijateljstvo, herojstvo i odanost cilju…
Hajrudin Krvavac rođen je 22. decembra 1926. godine u Sarajevu. U detinjstvu je bio veoma mršav, pa je dobio nadimak Šiba. Kao tinejdžer saradjivao je sa partizanskim pokretom otpora, četiri puta je izlazio iz okupiranog Sarajeva i izvršavao specijalne zadatke, pa i po nalogu čuvenog Vladimira Perića-Valtera, kome će mnogo godina kasnije posvetiti film. Po završetku rata odlazi u Beograd na studije, bio je u prvoj generaciji Više diplomatsko-novinarske škole.
U vreme rezolucije IB, stao je u odbranu svog studentskog cimera, i zbog toga bio uhapšen i proveo šest meseci na Golom Otoku. Po povratku u Sarajevo, po nagovoru Eli Fincija, počinje da se bavi filmskom režijom, iako nije imao nikakvo formalno obrazovanje.
[tubepress mode=”playlist” playlistValue=”9868F483671335D5″]
Snimio je oko četrdeset dokumentarnih, kratkih i dugometražnih filmova i TV serija. Napisao je i preko dvadeset scenarija. Prvi igrani film snimio je 1964. godine – “Vrtlog”, a potom su sledili “Diverzanti” (1967), “Most” (1969), “Valter brani Sarajevo”(1972) i “Partizanska eskadrila” (1979), koji su danas klasici jugoslovenskog filma. Ipak, najveću slavu stekao je filmom “Valter brani Sarajevo” koji je odgledalo nekoliko desetina miliona ljudi, i to u Kini gde je bio veoma popularan. Film je inspirisan dogadjajima u okupiranom Sarajevu iz 1944.godine.
Sam reditelj je o filmu rekao :”Najdraža scena u “Valteru” mi je ona u sajdžinici, sa Radetom Markovićem. Sve sam satove po Sarajevu pokupio… Onda volim onu iz “Diverzanata” s Borisom Dvornikom i pjesmom Bella Ciao. Kad smo sletili u Peking na reviju mojih filmova, na aerodromu nas je dočekao hor od par hiljada Kineza sa O, Bella ciao! Vele: svidja nam se ova jugoslovenska partizanska pjesma. A kad nas je ministar kulture pozvao na prijem, insistirali smo da bude prisutan i glumac koji je sinhronizovao Valtera. Ležao je u zatvoru od kulturne revolucije ali su ga ipak doveli.”
Kada je 1992.godine počeo rat, Hajrudin Krvavac je odbio da napusti svoj rodni grad. Preminuo je tokom operacije srca, 11. jula 1992.godine u Sarajevu.