Najneobičniji pevač na ovim prostorima, narodnjak sa imidžom rokera, veliki zavodnik i patriota, do kraja života ostao je veran Titu i Jugoslaviji. Ništa u njegovom životu nije bilo obično…Ženio se deset puta i imao jedanaestoro dece ( šest sinova i pet kćerki), prekinuo je karijeru na vrhuncu i otišao u Ameriku, pa se vratio.
Rodjen u Fojnici, poslednje godine proveo je živeći u iznajmljenom stanu u Novom Sadu, sa svojom desetom ženom i dvoje dece. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći, baš kada je planirao da obnovi pevačku karijeru. Obišao je ceo svet, u jeku popularnosti primao je po 70 000 pisama od obožavateljki, prodao je oko 40 miliona nosača zvuka, a sahranjen je na seoskom groblju u Sakulama, u Banatu.
Rodjen je 1946.godine u Fojnici, gde je odrastao. U školu nije išao, prvi put je video tramvaj i voz kada je sa devetnaest godina, nepismen, otišao u vojsku. (Tamo je završio i osnovnu i srednju grafičku školu). Hoki je svoju prvu pesmu snimio još 1964.godine, a posvećena je njegovom ocu – “Nema te više Alija”. Pevao je po kafanama sa svojim neobičnim orkestrom – izgledali su kao hipici, moderno obučeni, sa dugim kosama, a svirali su sevdah. Malo – pomalo, pročulo se o pevaču koji dobro peva i čudno izgleda. Dobio je šansu na festivalu “Ilidža” sa pesmom “Tugo, moja tugo”. Kada je izašao na binu, publika se smejala oko 15 minuta! Nekako je Hoki počeo da peva, na kraju dobio aplauz i osvojio drugu nagradu.
Pozvan je na Kup pevača u beogradski Dom Sindikata. U svom stilu, Hoki je stigao u farmerkama, cvetnoj hipi košulji, duge kose i sa tamnim naočarima za sunce. Naravno, portir ga nije pustio, jer je tih šezdesetih godina bilo nezamislivo ući, a kamoli pevati na sceni bez odela… Nekako je uspeo da udje, sa Safetom Isovićem, i da nastupi, sa sve naočarima za sunce! Ponovo je publika vrištala od smeha na početku, a na kraju pesme jga je nagradila ogromnim aplauzom. Pevao je “Pijem da je zaboravim”. Pesma je bila toliki hit da je prodavano dnevno po 30 000 ploča, i na kraju je prodata u preko milon primeraka i postala jedanaest puta zlatna!
“Pijem da je zaboravim” je postala opšteprihvaćena kafanska himna. Svi su ludovali za Hokijem, postao je prvi narodnjački seks-simbol. Zvali su ga na “Split” 72, ali su pevači “zabavnjaci” potpisali peticiju da neće nastupiti ako Hoki bude pevao. Prepucavanje preko novina je trajalo šest meseci i na kraju mu nisu dali na učestvuje. Ali je zato pesma namenjena festivalu snimljena na ploču i prodata u 300 000 primeraka.
Hoki je išao na brojne turneje po zemlji i inostranstvu, i svuda isticao svoje jugoslovenstvo i veliku ljubav i poštovanje prema predsedniku Titu. Zbog toga se često sukobljavao sa emigracijom, na svim kontinentima. Čak je svojim sinovima dao imena : Alija-Tito i Dario-Tito. Osamnaest puta je pevao Titu, u teško vreme ubistva Jugoslovenskog ambasadora u Švedskoj, Hoki je u inat nastupio u partizanskoj uniformi, i bio odlično primljen od strane publike. Posle 47 zlatnih ploča, pet zlatnih mikrofona, Hoki je odlučio da ode u Ameriku i tamo okrene novi list, počeo je da se bavi biznisom. Povremeno se vraćao u domovinu i na kraju odlučio da se skrasi kraj desete (zvanične) supruge, u Novom Sadu. Imao je 56 godina kada je stradao kod Kovilja, 26.novembra 2002.godine. Vozio je “Zastavu 101”, poginuo je par dana pre Dana svoje voljene Republike, koji je te godine zauvek ukinut, a na grob mu je položen venac sa grbom SFRJ.
Pjevaj, prijatelju
Nasmiješi se, prijatelju
nemoj da tuguješ
jer život je ovaj kratak
nemoj da ga suzom truješ
Pjevaj prijatelju, digni čašu vina
svaki čovjek u životu svoje jade ima
Znam da ti je teško, druže
al’ šta da se radi
znaj da nisi ti jedini
koga teški more jadi
Pjevaj prijatelju, digni čašu vina
svaki čovjek u životu svoje jade ima
I mene je ostavila
i sreća i nada
al’ ja pjevam i lumpujem
ne dam da me tuga svlada
Pjevaj prijatelju, digni čašu vina
svaki čovjek u životu svoje jade ima…
Pijem da je zaboravim – Hašim Kučuk Hoki tekst i video
