’Leb i sol’ je eminentni makedonski rock / jazz sastav osnovan 1976 godine, koji je ujedno predstavljao i jednu od najpopularnijih rock grupa na području bivše Jugoslavije.
Relativno mala makedonska muzička scena polovinom sedamdesetih godina uzrokovala je da u Skoplju dolazi često do saradnje između članova različitih muzičkih grupa tj sastava. Gitarista Vlatko Stefanovski i basista Bodan Arsovski počeli su svoju saradnju još u petom razredu osnovne škole kada su imali svoj ’ VIS Jegulje ’.
Vlatko je u početku svirao bubnjeve, a onda su ga prekomandovali u pevača. Kasnije postaje gitarista u grupi ’Iris’ u kojoj je takođe nastupao sa Bodanom i upravo na tom instrumentu on će postati slavan i nenadmašan. Prvi ozbiljniji rad Vlatko i Bodan imali su u jazz rock grupi ’Breg’ koju je predvodio klavijaturista Miki Petkovski, a u kojoj je nastupao i bubnjar Garabet Tavitjan Garo. Po Garabetovom odlasku u JNA, Miki Petkovski prelazi u ’Smak’ i grupa ’ Breg’ prestaje sa radom što dovodi do osnivanja grupe ’Leb i sol ’.
Naime 1 januara 1976 godine Vlatko i Bodan sa klavijaturistom Nikolom Kokijem Dimuševskim i bubnjarom Dimitrijem Čučurovskim osnivaju grupu ’Leb i sol’. Ime grupe je izvedeno iz tradicionalnog pozdrava koji je doslovno značio hleb i so, a koristio se kao izraz odlučnosti i inata u smislu : ‘ Ja ću jesti samo hleb i so, ali neću popustiti ’, što naravno nema nikakve veze sa samim imenom sastava. Vrlo brzo prave prve snimke “Etida br. 3”, “Devetka” i “Pesma za nas” koje uspevaju da snime za samo dva sata u studiju Radio Skoplja.
Prvi nastup van Makedonije imali su aprila 1977 godine u Novom Sadu, kada su svirali kao predgrupa Dragi Mlinarecu. Na osnovu tih snimaka, Anđelko Maletić iz Radio Novog Sada ih poziva na ‘Omladinski festival’ u Subotici, gde osvajaju nagradu, dobijaju prvu širu afirmaciju i potpisuju ugovor sa PGP RTB-om. Krajem avgusta 1977 godine nastupaju kao predgrupa na koncertu ’Bijelog dugmeta’ kod Hajdučke česme. Sa njima je i Garo koji se nekoliko nedelja pre toga priključio grupi. Krajem godine učestvuju na sedmom ’BOOM’ festivalu u Novom Sadu, a koncertne verzije njihovih pesama “Pod vodom” i “U senci” zastupljene su na ploči “BOOM 77” koju izdaje Suzy 1978 godine. Kao predgrupa ’Bijelom Dugmetu’ sviraju u Sarajevu, Novom Sadu i Skoplju.
Debi album pod nazivom ’ Leb i sol’ snimaju u studiju RTV Novi Sad septembra 1977 godine. Producent je bio Josip Boček, bivši gitarista ’Korni grupe’ i Vlatkov uzor iz dečačkih dana. Boček je producirao i većinu njihovih sledećih ploča. Na debiju tj prvom albumu su dominirale jazz rock teme sa etno uticajima, a od devet pesama, čak šest su instrumentali. Interesantno je da sva četvorica člana sastava komponuju, mada je Vlatko Stefanovski najproduktivniji. ’ Leb I sol’ su prvenstveno bili koncertni sastav , kojima je nastup uživo služio za improvizacije i pokazivanje muzičke tj intrumentalne virtuoznosti, na svojim koncertima nikada nisu prelazili granicu dobrog ukusa.
U proleće 1978 godine na Opatijskom festivalu, u okviru rock večeri za obradu narodne pesme iz zapadne Makedonije “Aber dojde Donke” dobijaju nagradu za “najbolji umetnički dojam i najuspeliju primenu folklornog izraza”. Ubrzo izbijaju u sam vrh jugoslovenskih sastava i za drugi album pod nazivom ’ Leb i sol II’ dobijaju mnogo bolje studijske uslove, a objavljuju ga takođe 1978 godine . Slede stil sa prethodnog debi albuma, pored visoko ocenjene “Aber dojde Donke”, na ploči nude instrumentale “Marija”, “Akupunktura”, “Uzvodno od tuge”. Za vokalnu pesmu “Talasna dužina” tekst je uradio dramski pisac Goran Stefanovski, inače Vlatkov brat, koji će i ubuduće sa njima sarađivati.
Iste godine rade muziku za pozorišnu predstavu “Oslobođenje Skoplja” u režiji Ljubiše Ristića, koja je u to vreme bila jedna od kultnih pozorišnih predstava. Vlatko gostuje na ploči “Stižemo” Laze Ristovskog i Ipeta Ivandića koja je snimana u Londonu. Po glasanju čitalaca lista “Džuboks” 1978 godine osvajaju titulu grupe godine, a Vlatko već tada postaje virtuoz na gitari. Komisija iz Zagreba im za muzičku delatnost dodeljuje nagradu Sedam sekretara SKOJ-a, što je tada bilo vrlo cenjeno priznanje.
Treći LP “Ručni rad” snimaju 1979 godine u studiju V Radio Beograda, a na dve kompozicije gostuje saksofonista Mića Marković. Na ovoj ploči se za nijansu približavaju više jazz uticajima, a Vlatko koristi vokal u funkciji još jednog instrumenta, dok autorstvo i dalje dele sva četvorica. Kao ambiciozne i uspešne, izdvajaju se teme : “Kumova slama”, “Ručni rad” i “Verni pas”. Po objavljivanju ploče Koki, koji se u međuvremenu stalno zaposlio u Zabavnom orkestru RTV Skoplje, napušta grupu, a na njegovo mesto dolazi Miki Petkovski, ali ih on već 1980. godine napušta i odlazi u Kanadu gde i danas živi. Preostali članovi benda odlučuju da nastave da rade kao trio i prave muziku za pozorišne predstave, izdvajamo : “Divlje meso”, “Lepa Vida” i “Sretna Nova 1949”.
Zatim odlaze na letnju turneju, sviraju deset koncerata u Skoplju koje je finansirao SIZ za kulturu i pripremaju novi album pod nazivom “Beskonačno”. Ostavši bez klavijaturiste, ali i bez muzičkog trenda kome su bili skloni, a koji je u tom trenutku u svetu zapao u slepu ulicu ili bolje rečeno prekretnicu , našli su se pred prelomnom pločom. Zadržali su svoj stil, a muziku prilagodili formatu trija tako što je Bodan počeo češće da svira fretlees bas, doprinoseći maštovitijem zvuku. Album “Beskonačno” 1981 godine donosi obradu stare narodne pesme “Zajdi”, a tu je i Vlatkova “Živa rana”, Garina “Kasno popodne” (gost na fligel horni Stjepko Gut) i Bodanov “Skakavac”. Toga leta grupu napušta Garo, a novi bubnjar postaje Dragoljub Đuričić koji je došao iz ‘YU grupe’ . Odmah počinju da rade pesme za mjuzikl Koleta Angelovskog “Džon Piplfoks” i za pozorišnu predstavu “Let u mestu”.
Sledeći , peti po redu LP pod nazivom “Sledovanje” snimaju 1982 godine u Studiju Radio Skoplja, a prvi put su sami producenti. Ploča donosi prevagu vokalnih pesama, a “Nosim tvoj žig” je postala radijski hit. Takođe se može izdvojiti i interesantna obrada narodne pesme “Mile Pop Jordanov”. Leta 1982 sa pozorištem ’KPGT’ odlaze na turneju i provode dva i po meseca po Americi. Nastupaju po klubovima i sviraju sa grupom ‘Big Country’. Nakon povratka, te iste 1982 godine objavljuju dupli živi album “Akustična trauma” opraštaju se od PGP RTB-a i prelaze u izdavačku kuću Jugoton.
Sledeći album “Kalabalak” koji je i prvi koji snimaju pod patronatom Jugotona izlazi 1983 godine, a snimaju ga sa gostima: Bobi Micev (klavijature) i Peter Kargov (saksofon). Album “Tangenta” nastaje 1984 godine u beogradskom studiju ’Akvarijus’ sa producentom Kevinom Ejersom (Kevin Eyers) koji je i ploči dao ime, jer im se muzika dodiruje sa različitim stilovima. Na ploči gostuju Laza Ristovski (klavijature) i Nenad Jelić (udaraljke). Radijski proboj postigli su sa pesmom “Kontakt je skup” koja uskoro postaje hit.
Desetogodišnjicu rada obeležavaju polovinom 1986 godine objavljivanjem ploče “Zvučni zid”, na kojoj se našla primenjena muzika za teatar, film i televiziju kao na primer: teme za TV emisiju “Bušava azbuka”, pozorišne predstave “Oslobođenje Skoplja”, “Tumba, tumba divina”, “Koštana” i filmove “Šmeker”, “Za sreću je potrebno troje” i “Srećna Nova 1949 “. Autori numera su opet Vlatko i Bodan, a na snimanju učestvuju Koki, pevačica i pozorišna glumica Ana Kostovska i Garo, koji se u međuvremenu vratio u grupu. Veći deo materijala urađen je sa snimateljem Bracom Zafirovskim koga prihvataju kao ravnopravnog člana grupe. Uskoro im se priključuju saksofonista Goce Micanov i klavijaturista Kiril Džajkovski (ex ’Bastion’ ), sa kojima 1987 godine snimaju sledeći album “Kao kakao”.
Odlučuju se za značajan stilski zaokret i nude po prvi put deset vokalnih pesama. Produkciju su radili Vlatko, Bodan i Braco Zafirovski, a kao gosti se pojavljuju Bebi Dol, Ana Kostovska i Roni Vaten (Ronnie Wathen) koji je svirao irske gajde. Tekstove su pisali Vlatko i Goran Stefanovski. Za pesmu “Femme Fatale” uzet je tekst od Arsena Dedića. Ovom pločom ’Leb i sol’ se uspešno ogledaju i u vodama trominutnih, komunikativnih pesama i beleže seriju hitova: “Skoplje” (prvi put na makedonskom jeziku), “Kao kakao” (tekst refrena uzet iz knjige “Školice” Hulia Kortasara), “Mamurni ljudi”, “Čuvam noć od budnih”. Vlatko paralelno radi muziku za filmove “Zaboravljeni” i “Čaruga” i gostuje na pločama Željka Bebeka i grupe ‘Film’.
Sledeći album “Putujemo” snimili su 1989 godine u istoj postavi, producirali su ga sa Zafirovskim i ponovo su sve pesme vokalne. Vlatko je uradio muziku i tekst za osam pesama, dok je “Sumorno proleće” komponovao Bodan, a tekst napisao Goran Stefanovski. Uz goste: Kaliopi (prateći vokali), Zoran Jovanović (saksofon i klarinet) i Kire Kostov (fligel horn), ponudili su osnovnu temu ploče, vezanu za fizička i mentalna putovanja. Jedno vreme sa njima je svirao klavijaturista Valentino Skenderovski (ex ’Memorija’), a zatim se u grupu vratio Koki Dimuševski koji je učestvovao na snimanju ploče “Putujemo” Udarni hit na ovom albumu je bila pesma “Čukni vo drvo”.
Godinu dana kasnije Vlatko i Bodan osnivaju izdavačku kuću ’Third Ear Music’ za koju objavljuju CD “Zodiac” na kojoj je muzika komponovana za istoimenu baletsku predstavu Makedonskog narodnog pozorišta. Iz grupe 1990 godine ponovo odlazi Garo Tavitjan i osniva jazz sastav ’Paramecium’ koji čine gitarista Igor Dimovski, saksofonista Goce Micanov, basista Ljupčo Stojsavljević i klavijaturisti Valentino Skenderovski i Jovančo Arsovski.
Maja 1991 godine ’Leb i sol’ odlaze u Ameriku i Kanadu u postavi Vlatko, Bodan, Koki i Dragoljub. Koncert u cenjenom njujorškom klubu ’CBGB’ beleže na kompaktu “Live In New York”, a tu se nalazi i zapis sa probe u studiju ’American’ , snimak pesme “Blagoslov” iz makedonske pravoslavne crkve u Torontu, tema “Going back To Skoplje” snimljena u pokretnom studiju u Torontu i obrada narodne pesme “Uči me majko, karaj me” snimljena u Skoplju oktobra 1991 godine. Grupa je tokom karijere često svirala u inostranstvu i postigla zapažene uspehe : Kipar (1982), Rusija (1983 i 1988), Italija i Španija (1987), Austrija (1988), Irska, Švedska i Danska (1990).
Tokom godina koje slede članovi grupe paralelno snimaju solo ploče, povremeno se grupa okuplja, snimala je neke albume, u svakom slučaju njihov rad i uspesi i u toku prethodne dve decenije su na zavidnom nivou tako da se s pravom ‘Leb i sol’ ubrajaju među najbolje i najpopularnije jugoslovenske rock grupe svih vremena.
Diskografija
Singlovi :
“Nie četvoricata”/ “Devetka” (PGP RTB1978) “Talasna dužina”/”Dikijeva igra” (PGP RTB 1978)
Albumi :
“Leb i sol” (PGP RTB 1978)
“Leb i sol 2” (PGP RTB 1978)
“Ručni rad” (PGP RTB 1979)
“Beskonačno” (PGP RTB 1981)
“Sledovanje” (PGP RTB 1982 )
“Akustična trauma” (PGP RTB 1982 dupli koncertni)
“Kalabalak” (Jugoton 1983)
“Tangenta” (Jugoton 1984)
“Zvučni zid” (Jugoton 1986)
“Kao kakao” (Jugoton 1987)
“Putujemo” (Jugoton 1989)
“Zodiac” (Third Ear Music 1990)
ČUKNI VO DRVO
Na boga kamenja ne sme frlale,
Od drugi poveke ne sme grešele
So edna nadež za troška ljubov
Za malku sreka živeeme
Pesni stihovi celi, fermani
noki nespani solzi soleni
So edna nadež za troška ljubov
Za malku sreka živeeme
Čukni vo drvo vistina e
Nadvor e prolet živi sme
Čukni vo drvo čukni tri pati
Zaedno da sme jas i ti.
Kako dečinja vo krevet gušnati
ne stanuvame
A veke pladne e
Toa e ova, ova e toa
toa e toa, toa e se.
KUCNI U DRVO
Na Boga kamenje nismo bacali,
Nismo grešili ništa više od drugih,
Sa jednom nadom – za mrvu ljubavi ,
Za malo sreće, živimo
Pesme, stihove, cele knjige,
Neprospavane noći, slane suze,
Sa jednom nadom, za mrvu ljubavi ,
Za malo sreće, živimo
Kucni u drvo, istina je,
Napolju je proleće, živi smo.
Kucni u drvo, kucni tri puta ,
Zajedno da smo ja i ti.
Kao mala deca, u krevetu zagrljeni,
ne ustajemo……
Kao kakao – Leb i sol tekst i video
