Voz, pospani voz za Harkov, Gomelj, Lenjingrad
znam, kako je noćas dalek Beograd
Neće moći nikada, olovka i hartija
i svi ruski poštari ne mogu ti odneti
pismo koje pišem ja – marka s’ likom Lenjina
i u pismu jedina tuga što me razbija
Nije votka rakija, mada noćas udara
tuga mi je velika, velika k’o Rusija
ja ne mogu poslati ljubav jer se ne šalje
nit’ sam mog’o poneti sobom tvoje poljupce
Voz, u vozu izgužvana lica putnika
ti si tamo negde iza onih planina
da l’ si možda zaspala, il’ si budna kao ja
da l’ te muče nemiri il’ te ništa ne muči
Kada budeš čitala pismo koje pišem ja
tajna biće skrivena iza ovih redova…
Bajaga i Instruktori – biografija i video klipovi su ovde!
